45. Serbia Rally – Divčibare

Jesu li prošle tri nule? Čoveče, ja nemam pojma o čemu ti govoriš. Vidi ove, ne znaju šta su tri nule… Eto sa kakvim predznanjem smo mi krenuli na reli. Do sada nismo imali priliku da detaljno ispratimo jednu reli trku, ali Serbia Rally je to promenio. U subotu smo se uputili ka Valjevu i evo šta smo zabeležili tog prvog dana.
Prvo što nas je dočekalo jeste kašnjenje. U boksu su nam odmah rekli da će sve trke kasniti najmanje pola sata, kasnije se ispostavilo da su kašnjenja bila i duža. Naša informisanost o toku i detaljima relija nije bila sjajna, pa smo iskoristili to kašnjenje da se pripremimo za start takmičara.
Uputili smo se ka Lastri i zauzeli zadovoljavajuće pozicije. Magla se naizmenično spuštala i dizala, ali glavni meteorološki problem je bila fina kiša koja je padala i učinila stazu superklizavom. Mi smo u zimskim cipelama opušteno klizali po asfaltu kao da je led. A onda je usledilo čekanje. I čekanje… Lagano smo počeli da slikamo cveće, drveće, ptice i prazan put. Krivine su prosto pozivale na igru, ali od igrača ni traga.
Napokon, posle dobrih sat vremena kašnjenja, poslednja nula je prošla (ali nam je fotka Renoa bila bolja) i najavila prolazak automobila. Ubrzo zatim, uši registruju ono što oči hoće da vide, divan prizor Fieste koja izlazi iz magle i prolazi pored nas. Game on… Smenjivali su se automobili, pucalo je na sve strane. Zbog loših uslova, svi su vozili bojažljivo, pa tako na stazi nismo videli spektakularne prolaze kroz krivine. Daleko od toga da nije bilo brzo, ali po zvuku motora moglo se lako zaključiti da ima dosta seckanja i da i vozač i auto mogu da pruže mnogo više.
Oni koji su hteli da pruže maksimum okretali su se i izlatali sa staze, pa je tako jedna Honda završila karijeru, oštećena je i Sierra, dok je plavi Jugić Real motorsport pravio piruete po stazi.
Posle petnaestak minuta, prvoj vožnji je došao kraj. A onda opet čekanje. Dan nam je prošao po sledećem šablonu: dva sata čekanja, petnaest minuta trka i tako tri puta. Na kraju se toliko odužilo da nismo više znali da li da ostajemo do kraja. Ipak, pobedili smo dosadu i ispratili poslednji prolazak takmičara kroz cilj etape. Propisno nas je izmučio prvi dan.
Da li je ovo normalan razvoj događaja? Da li jedan reli sa takvom reputacijom treba da izgleda i protekne ovako? Nisam baš siguran…