Anomalija – BMW M2

BMW M2 je anomalija – greška u matriksu. On je Neo ili barem Neov sin.

Onog trenutka kada je prethodnik (1M) potukao sve oblike agenta Smita (marketing zlobnike i sve one koji stežu kaiš virtuoznim inženjerima) i postigao dogovor sa arhitektom sistema (direktorima BMW-a) automobilski svet je odneo jednu naizgled malu, ali zapravo veliku pobedu u bitci ka budućoj izradi vozila namenjenih ljubiteljima kretnje kroz krivine.

Nažalost, 1M nismo imali prilike da fotkamo (još uvek), samim tim nismo uspeli da malo opširnije pričamo o njemu. Zato se sada moramo osvrnuti na taj biser. Naime, 1M nije ni trebao da postoji, a i samo njegovo postojanje krši mnoge tradicije i pravila koje je M odeljenje BMW-a poštovalo do pre njegovog nastanka. Svaki M model pre njega je imao motor napravljen sa namerom da pokreće upravo taj automobil. Ništa se nije skidalo sa police i pakovalo u telo serije 3 ili 5 ili slično. Zato ga i navodimo kao anomaliju.

Onda je nekolicina hrabrih i odvažnih inženjera uradila ono čemu su svi protivili. Oni su sklopili – nisu napravili, već praktično nabudžili jedan M model. A znate i sami kako nemci razmišljaju i da takve stvari njihov mozak ne može da procesuira. To je kao kad bi nekom liberalnom travaru dali da jede čvarke i gleda omnibus Šešeljeve odbrane u Hagu. Jednostavno ne ide.

Uprkos svim tim preprekama 1M je dospeo na tržište i postao najvoljeniji M model još od vremena originalnog E30 M3. A zašto je to tako? Upravo zato što je nabud3en! Mi ne volimo skladna kola, mi volimo bezobrazno široka krila! A takav mora da bude i motor i gume i enterijer i još gomila toga.

Zbog nas takvih („nas“ takvih koji istome težimo i imamo novac da ga priuštimo) dobili smo naslednika kog vidite na fotografijama. BMW M2 je trenutno najmanji i najslabiji M model u ponudi – a snažniji je od 65% svih M modela ikada napravljenih. Fascinantno. Ono što ga sada čini idejno drugačijim od 1M, osim samog imena, jeste i način na koji je nastao. Nije sklopljen oko onoga što postoji, već mu je pristupljeno malo ozbiljnije sa sigurno većim timom ljudi koji je radio na njemu. Dakle, evolucija revolucije.

I pored toga, orignalni stil nabudženosti je zadržan. Fotografije ne mogu da prikažu koliko je monstruozan na ulicama među običnim automobilima. Ima taj neki rennsport fazon starih M-ova, kao da mu samo livreja fali da izađe direktno na stazu. A i da to uradi, ne nedostaje mu bog zna šta. Motor ima… pa dovoljno snage – 370 „konja“. Ručni menjač je obavezan zajedno sa „šper“ diferencijalom. Pozadi su valjci u dimeziji 265/35 R19. Originalni M1 (ne 1M) je imao dimenziju 225/50 R16! Da li shvatate koliko smo daleko otišli kada sada jedna obična Kia nosi fabričku dimenziju prvog M automobila, a novi, najslabiji M, nosi dimeziju bureta za vino…

Ono što je tužno je što ovaj automobil nema sebi sličnog. Zašto je to tužno? Tužno je zato što nam treba još ovakvih jednoroga. Možda ih ne bismo posedovali, ali bismo im smo se barem više divili. Ovako gledamo ko će biti brži, bolji i dosadniji. Šta bi tek bilo da su pristušačniji?

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Stefan Šobot, Aleksandar Savin
Glasom aktivirani nosač svetla // Uroš Jović