Marketinški slogani kojima se služe proizvođači automobila oduvek su me zbunjivali. Uzmimo Opel za primer. „Mi volimo automobile“ slogan koji je mogla da smisli samo ona osoba koja Opel u životu videla nije, inače bi glasio „Mi volimo druge automobile, naše baš i ne“.
Ruku na srce, još uvek nisam upoznao osobu koja je Opel kupila zato što ga voli, ali jesam upoznao ljude koji su kupili nov BMW zato što je ultimativna vozačka mašina. Postoje osobe koje misle da je 118d sportski automobil, i još se ponose time što ga koriste svaki dan. Čuj srećo, taj auto je sportista taman koliko i ja koji na sprintu od 100 metara pretrčim pedeset i dva. Istina glasi da je ne tako davno jedina realna opcija u segmentu sportskih automobila bio Porsche 911, sve dok Audi, napretkom kroz tehniku, nije javnosti predstavio R8.
Šta to čini jednog Audija ravnopravnim konkurentnom Porsche-u? Za početak forma. Audijevi stilisti se nisu zamajavali izmišljanjem tople vode, već su uzeli karoseriju Le Mans Quattro koncepta i prilagodili je serijskoj proizvodnji. Ono što je, davne 2006. godine, er osmicu činilo nesvakidašnjom su LED farovi. Ujedno ovo je i njihova prva primena ikada, na bilo kom automobilu. Ipak, ni LED farovi, ni karbonske ploče nisu ono što ovaj auto izdvaja od drugih, već činjenica da i posle 11 godina izgleda sveže, što je veliki uspeh. Ni u enterijeru se nije puno eksperimentisalo, već je fokus bio na tome da se vozaču olakša život. To znači da je lako naći odgovarajući položaj za vožnju, te da se sve komande nalaze upravo tamo gde biste ih i očekivali.
Naravno, kod sportskih automobila najbitnija stavka je šta? Pogon. Iza potiljka vozača, centralno postavljen nalazi se atmosferski V8 od 4.2l zapremine, već poznat iz drugih Audijevih modela. U R8 taj motor proizvodi sasvim dovoljnih 420 „konja“ koji se na put prenose preko manuelnog ili automatskog menjača, pa na sva četiri točka. Proveren i oproban sistem u drugim primercima iz ergele ovog proizvođača, a to znači da vlasnik neće morati na svakih 13 minuta da trči natrag u servis, što je odlika nekih drugi sportskih automobila. Ukratko, sve je projektovano tako da se olakša svakodnevni život sa automobilom. U vožnji nema potrebe povisiti glas svaki put kada se doda gas, iz auta zapravo može da se vidi, a R8 se ne plaši ni lošijih puteva kakvi krase našu prestonicu.
Neko bi rekao da je R8 dosadan auto zato što nije dovoljno brz, glasan ili crven, ali to su generalno ljudi koji nisu imali prilike da se sa istim druže. Najbolja stvar kod njega nije to što je brz, glasan, atraktivan, već to što vam omogućava da kažete da imate sportski automobil i to sa ponosom možete da izjavite da vozite R8.
Autor // Stefan Šobot
Fotografije // Stefan Šobot, Uroš Jović
Ostavite odgovor
2 komentara
Vijabilna nije reč.
Galerija
16