Komunistički Auto Koji Bih Vozio?

Dragi Medo,
 
Evo nas u drugoj rundi, i želim, pre svega, da sebi poželim sreću jer ovog puta neću biti fin kao prošli put. Da bih te ovog puta sravnio sa zemljom, morao sam da posegnem u neistražena prostranstva nekadašnjeg velikog Sovjetskog Saveza. Hteo sam da zamislim kako je to kad na -40 treba da ustaneš u cik zore i ideš kroz snegom i ledom okovana prostranstva da bi zaradio za svoju jeftinu vodku. Komunizam je jedna vrlo ozbiljna stvar koja je vladala mnogim državama dugi niz decenija, i kao takav ustoličio se kao nešto sa čim nema zajebancije.

Koji je to automobil koji bih povezao sa tako mrskim, a opet, tako škakljivim političkim konotacijama? Koji je to simbol koji će najbolje da pretoči „vrednosti“ nametnute komunizmom, zajednički, univerzalni proizvod koji treba da zadovolji sve potrebe drugova, a da ne naginje nikako ka kapitalističkim uplivima po pitanju nepotrebnih luksuza i rasipništva? Samo je jedan, jedan ali vredan, onaj koji je ostao sve ove godine neuništiv i neprikosnoven…

Lada Niva. Jesi li se sad razočarao? Misliš da nisam mogao da izmaštam nešto egzotičnije? Kolebao sam se mnogo, ali sam ipak odlučio da se priklonim kultu Nive, jer to tako biti mora.

Krenimo redom, sad ćeš da vidiš zašto nijednom krntijom Istočnog bloka ne možeš ni da prismrdiš ovom tenku. Kao prva, i možda najbitnija činjenica koja se mora navesti je ta da je Niva prvi automobil koji je VAZ napravio a da nije baziran na nekom već postojećem Fiatu. Ok, mora se priznati, primetan broj mehaničkih rešenja jeste preuzet sa stodvadesetčetvorke, pa čak su i neki elementi „stila“ i „dizajna“ sa istog mesta pozajmljeni. Ali ovo je romantični upliv drugova komunista u vode avanturizma, jer oni su hteli da spoje šarm zapadnoevropskih gradskih automobila sa klasičnom nepoderivošću i robusnim karakteristikama klasičnih terenaca poput Willys Jeepa, Land Rovera i kompanije.

Šarm je neosporan, jer te 1977. kad su je pustili sa lanca nije izgledala baš toliko zastarelo i nekvalitetno istočnoevropski, ali avaj, za tih 36 godina ništa se nije promenila. Kvalitet izrade je bio i ostao na nekom marginalnom nivou, ali drugovi nisu marili za to. Niva je znana celom svetu kao vrlo jeftin i izdržljiv terenac, sklon truljenju, opremljen vrlo slabim kočnicama i upravljačkim sklopom koji je primeren možda nekom traktoru. Motori možda nisu neki monstrumi, ali toliko je mogućih upgrade-a i konverzija dostupno da se sve to da lako rešiti, ako neki drug želi da napuca svoju Nivicu. Mogu ja do sutra o tim nekim, nazovimanama, koje bismo svakako mogli da nalazimo kod svih jeftinih automobila čija tehnologija datira od pre više od 30 godina, ali one nikako ne umanjuju upotrebnu vrednost.

Niva ima tri diferencijala, high/low range i zatvarač centralnog diferencijala. Pravi, pravcati terenac, koji može da izađe na crtu bukvalno bilo kom modernom terencu. Zato se i dalje proizvodi i vadi iz blata sve Defendere, Land Cruisere, Pathfindere i ostale pripadnike visokog SUV staleža. Osveže je braća Rusi na svakih 20 godina sa novom svetlosnom grupom i dizajnom volana, ali ne diraju ono što nije pokvareno. Moram da napomenem da je Niva uvek prvi izbor gorskih i spasilačkih službi, policije, vojske i vatrogasaca širom sveta. Pitam se zašto… Rusima nikad nije dosadno, pa su čak opremili jednu sa dva ronioca i dve cevke za disanje i vozili je po dnu jezera. Evo imam i slike ako mi ne veruješ. Ni Lotus Esprit joj nije ravan.
Lada Niva je definitivno taj komunistički auto koji bih vozio. Svuda. Preko svega. Kroz sve. Jer, može joj se, a i meni sa njom. Nije lepa, ali je neuništiva, skoro pa da je definicija gluposti. Zalazi u apsurd. I samo crvena dolazi u obzir. Elem, nadam se da si uspeo da izbunariš nešto što iole valja, jer ne znam samo kako misliš da ideš protiv ovoga.

Sve najbolje,
tvoj Matija

—————————————

Dragi Matija,

Prvenstveno bih želeo da istaknem da mi je drago što je moj egoističan stav po pitanju naše prve rasprave bio ispravan. Pobeda je odneta, ne tako ubedljivo, ali je to i dalje pobeda. Rezultat svega toga će biti poraz u ovoj rundi. Zašto? Biramo auto koji bih vozio, a moji izbori nikada nisu dobro prolazili u društvu koje me okružuje.

Nazvaćemo moje izbore avangardom, iako ja apsolutno nisam intelektualna elita i ne predstavljam ništa epohalno. Međutim, volim inovativnost i eksperimentalnost kod automobila i umem to da prepoznam. Ali komunizam je sve to sekao u korenu, zar ne? Jeste, i zato postoji malo automobila koji su proizvod te ideologije a da su bili drugačiji od ostalih. No, ja se nisam predao i već mi je od početka samo jedan auto u glavi. Auto koji zadovoljava pomenute standarde mog izbora.

U vreme kada sam još bio dečak koji se neobavezno igrao u ulici sa drugom decom iz kraja, često sam prolazio pored komšije na samo dva ulaza od mene koji je popravljao samo jednu vrstu automobila. Automobil koji ja nisam video nigde drugde u kraju. I sve što je radio, radio je tu, na trotoaru ispred zgrade. Tada mi je uvek bila bitnija lopta, pa nisam obraćao pažnju, ali jednog dana ta lopta se dokotrljala do njega. Imao sam priliku da malo detaljnije proučim taj auto. Na moje zaprepašćenje, gepek mu je bio pun nekog motora. A, ako je motor tu, šta je onda napred? Čiko, vas je neko prevario.

Sada znam koji je to automobil i danas pišem upravo o njemu. To je Škoda 110 R Coupe. Češka lepotica, prelepih linija, razlikovala se od svega što je komunizam tada proizveo. Postavka automobila je bila „tipično“ češka: motor pozadi, pogon pozadi i sve ostalo napred. Fastback je to. Pikanterije, hmmm. Tri osnovne boje: Colorado crvena, Modena zelena i dijamantsko bela. Kakav izbor za drugove i drugarice. Tu su još: vrata bez prozorskog okvira, kvake integrisane u sama vrata, sportski volan sa okruglim otvorima na krakovima, „a la“ Fuchs felne, čak pet odvojenih satića, sa centralnim obrtomerom i brzinomerom, i još mnogo prelepih detalja koji su bili nezamislivi za komunistički auto iz tog perioda. Mis Češke.

Slovo R u imenu je skraćenica za Rapid, ime koje se danas ponovo javlja u Škodinoj paleti modela. Nažalost, današnji Rapid nije zamišljen kao sportski auto. Ali 110 R Coupe je bio baš to – Škodin sportski automobil. A da bi to i dokazali, fabrika je izbacila još tri verzije ovog modela. I to kakva! Prvi je svetlost dana ugledao homologacijski reli model 130 RS. Kasnije je došao i 180 RS. A ono zbog čega je ovaj automobil toliko bitan i meni izuzetno drag su dve krajnje brutalne verzije. Prva – 200 RS sa OHC motorom od 2000 kubika, i druga – monstruozna tvorevina Borivoja Korenika 2000 MI „Granata“. Eeeeej, granata! Da je Boško Buha superheroj, vozio bi ovaj automobil. Neverovatnih 250 konja, takmičila se rame uz rame sa Porsche-om i pobeđivala. Uf… Kakav se dragulj, slabog sjaja, a ogromnog potencijala, krio od naših očiju.

Zaneo sam se u ovom pisanju, moram da stanem ovde. Možda sam mnogo toga izostavio, ali najbitnije sam sigurno napisao. Zovu sada na ručak, odazvaću se pozivu. Mislim da je ovo dovoljno za drugu rundu naših dvoboja.

Pozdrav,
Meda

Dragi Medo,
 
Drago mi je da vidim da si sam sebe pokopao. Ja sam izabrao ono najbolje što je komunizam imao da ponudi, ono što su uradili dobro, ono sa čim nema zezanja, a da je ipak by the book komunistički proizvod. Škodica jeste i lepa i zanimljiva, ali je i previše avangardna i čudna i… previše NEkomunistička. U poređenju sa Nivom, rasplinuo si se mnogo. Moj izbor je tuga ruska, flaša vodke, Sibir, snežne mećave, krznene kragne i rumeni obrazi. Ja pobeđujem, 100 posto.
 
Hajd’, budi dobar,
tvoj Matija

—————————————
Dragi Matija,
 
Drago mi je da te je moj izbor ohrabrio i dao ti lažnu nadu. Tvoj izabranik bi bio vrlo zanimljiv i verovatno bi zaslužio neku pobedu nekad da nema veliku konkurenciju. Čitajući tvoj tekst, bio sam ubeđen da ćeš pisati o besprekornom UAZ-u 469 i radovao sam se tome. Ali ti si umesto pravog beskompromisnog kralja ruskog bespuća izabrao Nivu. Šteta. Mislio sam da će ova borba biti uzbudljivija.
 
Srećno.
S ljubavlju,
Meda

Naslovna ilustracija by Mali Iv