Najveći As Svih Vremena

Da li smo, moji dragi Matija, zagrizli više nego što možemo da progutamo? Kad smo već kod glagola zagristi, osećam kao da je ispred mene ogromni oval jestivih đakonija, a ja smem samo jednu da izaberem kako bih utolio svoju ogromnu glad. Kako samo jednu? To je nemoguće. Pa sve je tako dobro, od jela starih majstora do bravura nove generacije kuvara. Uf, krče mi creva, moram se odmah odlučiti…
Sinonim za automobilskog asa je samo jedan. Fanđo – El Maestro. Moj pokojni deda je hvalio dobre vozače tako što je govorio da su kao Fanđo, a ništa nije jače od reči mog dede. Nikad on nije gledao Formulu 1 da bi znao ko je tačno Fanđo (niti je mogao), ali to je bila opštepoznata stvar. Huan Manuel Fanđo. Kakvo ime i kakav čovek! Znam da će mnogi odmah početi da gunđaju i da kažu kako je recimo Sena najveći as svih vremena ili da je to ipak Walter Rohrl. Možda čak i Valentino Rossi. Svi su oni sjajni, najbolji na svoj jedinstven način. Međutim, Fanđo je veći i od reči as.
Činjenice su najbolji način da ubediš nekoga u svoje tvrdnje, pa ću krenuti redom. Svetski prvak pet puta za volanom četiri različita proizvođača. Tek posle 45 godina je Šumi uspeo da obori taj rekord. Svoju karijeru u F1 je počeo sa 37 godina, a u 83% trka je bio najstariji vozač. Najveći procenat pobeda od 47% u odnosu na, recimo, 25,5% koliko ima Sena. Šest identičnih skulputra na kultnim lokacijama: Puerto Madero (Buenos Aires), Monte Carlo (Monako), Montmeló (Španija), Nürburgring i Stuttgart-Untertürkheim (Nemačka) i Monca (Italija). Mercedes-Benz W196 je model koji je Fanđo vozio tokom 1954. i 1955. godine. Taj model je najskuplji automobil ikada jer je 2013. godine prodat za gotovo 30.000.000 dolara. Počasni je predsednik Mercedesa. Fidel Castro i Če su bili glavni i odgovorni za njegovu otmicu 1958. godine koja je bila jedna od prekretnica u Kubanskoj revoluciji. Tom prilikom prema Fanđu su se ophodili kao prema najvećem gospodinu kog je svet ikada video.
Njegov legat je daleko veći od ovih suvoparnih činjenica. U vreme kada su ljudi jedva imali radio u svom stanu, kada su zaštitna oprema bile kapa i naočare, kada petina vozača ne doživi kraj sezone – biti šampion i najpoznatiji vozač ikada je ravno božanstvu. Ja biram Fanđa!

Uzdravlje,
Meda
—————————————
Dragi Medo,
U svetu kojim vladaju najneverovatnije količine cifara u raznorodnim međusobnim odnosima, postoji statistika za sve zamislive i nezamislive stavke koje mogu da se tiču automobilista. Ko je najviše puta pijan kući vozio posle trke? Koliko je usput poštanskih sandučića razbio? Verujem da i ovo može da se nađe negde na nekom opskurnom forumu…

Mnoge od tih brojki stvarno služe nekoj svrsi i ne daju nam da zaboravimo mnoge asove koji ili ne voze zato što više nisu živi ili zato što su prezauzeti uzgajanjem savršenog travnjaka za svoje golf terene. Statistika nam govori da je nesrećni Mihael Šumaher jedini koji je ikad osvojio 7 šampionskih titula u Formuli 1. Takođe, statistika kaže da je Citroen najtrofejniji proizvođač u WRC-u, na čelu sa Sebastianom Loebom kao najviše krunisanim šampionom u ovoj sferi sporta. Znamo za svaku stazu na svetu ko je vozio najbrži krug, pa čak i ako joj je trasa menjana i prilagođavana novijim pravilima. Lako je izgubiti se u ovom svetu i uživati u mnoštvu informacija, ali ipak mislim da je vrlo mala količina pravog fanatizma izražena u beživotnim brojevima.
Neki vozači su prosto posebni i volimo ih na neki čudan način, u potpunom raskolu sa onim što nam brojke govore. Volimo ih i poštujemo više nego što bi to trebalo, u odnosu na statističku kvotu. Neki su baš ono, „one hit wonders“ automobilskog sveta, a neki se prosto nisu snašli da nastave svoju karijeru dalje… Neki su jednostavno potpuni idioti koje čovek ne može da ne voli, kao na primer Taki Inoue.
Moj heroj je nekako oduvek bio Juan Pablo Montoya. Oduvek sam bio nekako radije za nekog koga možemo nazvati „underdog“, nikad me nisu interesovali favoriti; ne znam zašto, ali tako je. Kad sam bio mali ja sam jedini odmah pristajao da budem Švaba ili Indijanac. Kolumbija možda nije leglo automobilskih asova, ali mu je barem bilo blizu da svoju karijeru započne u mnogim rookie šampionatima po Americi i Meksiku. Još kao mlad momak je vrlo rano pokazao svoju srčanost i istrajnost i postao poznat po tome da jako često osvaja pole position.

Da bi se približio centru zbivanja u Formuli 1 već je 1996. vozio u britanskoj Formuli 3, a zatim u Formuli 3000. Nastavio je sa serijom sjajnih rezultata te su ga pozvali da bude test-vozač kod starog paraplegičara u Williams team-u. Pristao je, ali trkački apetit nije ugasio, te je uzeo i titulu u internacionalnoj Formuli 3000. Promene unutar tima ga bacaju nazad u Ameriku gde osvaja FedEx Series šampionat, nalik još jednom mom dragom vozaču, britanskom brki Nigelu Mansellu.

Povratak u Formulu 1 je pompezno najavljen, ali nisu mu ruže cvetale, a on ih je sve grizao zubima za grkljan. Zato sam ga i voleo. Bio je agresivan, ali dobar. Vozio je krš od bolida, ali nije odustajao. Schumacher, kralj neukusa, bio je šokiran Montoyinom vožnjom u Austriji 2001. Ne zaboravimo, ovo je bio period Ferrarijeve nedostižnosti, i Montoya je sa svojim Beemvejčićem bio jedan od retkih koji je mogao da parira Šumiju i kompaniji. I to ne da je parirao nego ih je parao, kad god i gde god je stigao („E, što volim…“). Posle žučne rasprave sa timom 2003. u Francuskoj, bilo je dovedeno u pitanje da li uopšte ostaje, ali je McLaren uleteo klizeći i ponudio ugovor do 2005. Montoya je ostao u timu još sezonu i po i lepo se ispisao pobedom u poslednjoj trci za Williams. U McLarenu je nastavio šareno i usred druge sezone rekao: „Dosta je bilo, drugari, idem ja da vozim NASCAR.“ I ode čovek, tek tako.

I tamo je i dan-danas, relativno uspešan, ništa vredno nekog posebnog isticanja, ali to je taj čovek. Neustrašiv, srčan, agresivnog stila, dovoljno underdog da bih uvek navijao za njega… Prosto udara na sva mesta gde treba.

Da si mi živ i zdrav,
Tvoj Matija

Jao, Montoya, kakav car! Ma svi su oni carevi, osim onih par hladnih šampiona bez ikakvog šarma i harizme. Evo, gledam sada kako Kubica ubija na reliju, a ne tako davno je i on pobedio na trci Formule 1. Ovog puta je dovoljno učestvovati u okršaju sa tobom, dragi kolega.
Poz, Meda
—————————————
S obzirom da se radi o velikim ljudima, mislim da je sasvim neumesno da se na bilo koji način prepucavamo ko je veći as. Neka ljudi glasaju i dodaju svog asa u komentare, ko zna koga ćemo se sve setiti.
Pozdrav, Matija

Autori: Matija Dagović, Vukašin Medić

Naslovna ilustracija by Mali Iv

[yop_poll id=“6″]