One Car To Rule Them All

Eh, pa dragi moj Medo,
Koplja nam se ne ukrstiše odavno, ali evo dočekasmo i taj novi trenutak gde iskri nova zora i škrguću nam zubi dok mislimo kako ćemo jedan drugom da natovarimo što više nepodobnih organa istog nam pola i pokažemo ko je tu ipak za palac na gore ili dole. Da bih izašao u susret svim neumoljivim pravilima našeg takmičenja i zadao ti jedan onako, momački, posegnuo sam duboko u svoju riznicu znanja i većao dugo šta bi to bilo, koja je to sprava koja će te postrojiti i naterati da se vratiš u jazbinu i cviliš do proleća.
Jedan univerzalni auto, one car to rule them all. Jedan koji ću koristiti kada budem glava porodice, da prevezem ženu, decu po prodajnim i edukacionim ustanovama gde treba. Jedan kojim ću moći da prevezem i najpreteraniju količinu tereta u svom ultrauspešnom preduzetništvu. Jedan kojim ću moći da orem njive i proplanke kada odlučim da svoja velika gazdinstva upotrebim kako valja. Jedan kojim ću da se parkiram ispred najskupljeg kazina i nonšalantno bacim ključeve valet momku i nestrpljivo čekam odgovor na pitanje kako mu se svideo kad budem odlazio. Jedan u kome nikako neću proći neprimećeno na ulici. Jedan, ali zajeban. Za sve pare.
Nemam ja konja za ovu trku, meni su neke druge reči u glavi kao odredbe. Koliba. Kiosk. Gazebo, čak!!! Iako volim da živim u budućnosti i balavim nad konceptima koji nam poručuju šta će naši unuci da voze, za ovu priliku vraćam se isključivo proverenim vrednostima. Godinu dana mlađi od mene, Geländewagen, iliti G-Klasa. Ali isključivo u G65 AMG varijanti. Razvijan skoro 10 godina u kooperaciji sa firmama kao što su Steyr (Srpskoj populaciji znan i kao STEVA, zahvaljujući dizajnerima fonta koji nisu razmišljali o Jugoslaviji) i Puch, ovaj neaerodinamični objekat je od starta živeo kao neprikosnoveni kralj. Dovoljno spartanski i apsolutno nepoderiv da ga vojne a i ostale formacije širom sveta izaberu kao vozilo o kojem ovise životi i koje prosto nema opciju da izneveri. Dovoljno izgrađen produkt koji je tokom vremena toliko uznapredovao da je mogao da se upakuje u svaku moguću varijantu i izvedbu, pa i ovaj idiotizam koji bih ja izabrao kao svoje ultimativno vozilo. Dovoljno.
Superiorni Mercedes attitude? Check. AMG? Check. Napakovan gadgetima poslednje generacije? Check. Sposoban za bukvalno svaki teren i teret? Check. Enterijer koji bi zadovoljio i vlasnika pokvarenog Rolls-Royce-a kome je G ustupljen kao zamensko vozilo? Check. Zvuk? O, da. Ubrzanje i ostale brojke? Da, prkosimo svim zakonima fizike i aerodinamike (i verovatno još nekoj disciplini), ova cigla prosto ne bi trebalo ovako surovo da ide. Ukratko, mislim da nema potrebe da nabrajam dalje jer ova Gloria Perpetua bi mogla da sutra da traje… Da ne pričam o tome da gospođa koja inače nije neki ljubitelj Mercedesa nema izbora, može samo da aminuje i kaže „prodato“.
—————————————

Dragi Matija,
Evo nas, NAPOKON (moram ovo da naglasim), ponovo na dobro poznatom terenu. Na našem uljanom, benzinom natopljenom bojnom polju gde i najmanja varnica može izazvati erupciju ili eksploziju epohalnih razmera. Ili smo se možda mi malo previše istripovali. Sve jedno, uživamo u tome. Današnja tema je izvrsna. Univerzalni vojnik među automobilima, neko ko može da ti doživotno drži osmeh na licu i ruke za volanom, čak i ako u gepeku imaš četiri boce plina, jednu veliku ploču sa gorionikom i deset džakova paprika. To je svestrana mašina, spremna na sve izazove jednog prosečnog čoveka.
Ne, to nije Unimog (iako to jeste najviši nivo univerzalnosti poznat čoveku); moja mašina je švajcarski nož, E63 S Estate. Moja prva zamisao je bila CLS 63 Shooting brake, ali sam u sebi rekao „FUCK YOU, AUDI!“ i odlučio se za Mečkinu 4matic verziju (kasnije sam video da odskora i CLS dolazi sa 4matic pogonom, ali ne mari). Skorašnjim redizajnom, E klasa je estetski dobila ono što joj je nedostajalo. Moderan i agresivan ne-Mercedeski izgled, koji je izdvaja iz mase svih ostalih automobila koji imaju ista korporacijska lica (čitaj: Audi, BMW). U AMG verziji to je još više izraženo ogromnim, zjapećim prednjim branikom koji izgleda apsolutno savršeno dok se kreće tik iznad asfalta. Zašto karavan? Prvo, volim karavane, drugo…. Pa to je karavan, pobogu, definicija praktičnosti. Orman? Telence? Smart? Samo ti trpaj to unutra.
Ono što je najbitnije u celoj priči je naravno užitak u vožnji, osmeh na licu. A AMG će meni jednog dana to pružiti. Diskutabilno najbolji „turbo“ V8 na svetu je smešten pod haubom. Energetska klasa agragata je F, sto je na granici sa neefikasnim. Međutim, sva ta neefikasnost izlazi kroz auspuh ovog automobila u obliku simfonije koju moje uši vole! Pevajućih 585 „konja“; tu je i pogon na sve točkove da se ne bih zaglavio na Tari, jer znaš, elektronski limitiranih 800Nm mogu da naprave problem u blatu ili snegu.
Neki high-end terenac bi verovatno bolje radio posao od ove E klase, ali ja nisam fan aristokratsko visoke pozicije sedenja. Volim da sedim nisko, skoro do zemlje, ušuškan u sedištu, dok tašta i dvoje dece mole moju ženu da usporim jer će se pečenje i torta potpuno istumbati u nepreglednom prostoru MOGA gepeka.
Eto vidiš, na kraju si priznao da si pogrešio. Kao problem je visoka pozicija sedenja… Pa brale, kad budem dolazio po tebe na Taru kad se zaglaviš sa sve taštom, zahvaljivaćeš mi i shvatićeš da si napravio loš izbor. A kad izađemo na autoput, opet nećeš moći da mi pobegneš. I win. You lose. Shut up.
Tvoj Matija
—————————————
E, muko moja. Zar tog executive Sprinter-a da izabereš. Da, tvoj Steyr Puch G-spot se već duže vreme pravi na bazi kombija za dostavu. Bar će ti biti lepo kad te budem prevozio od mesta gde si se PREVRNUO do čika doktora koji će da te previje.
Pusa, Meda

Naslovna ilustracija by Mali Iv

[yop_poll id=“4″]