Bizzarrini – Connoisseur Almanah

Ja stvarno ne znam da li i koliko pratite ove neke ultrasofisticirane događaje kao što su Pebble Beach, ja eto ispratim jer tamo su dešavanja takva da bi se i kamen od sreće istopio. Pogotovo je zabavno pratiti RM i Bonhams aukcije, svega tamo ima, a cene iz godine u godinu nezaustavljivo skaču. Pa odem onda tamo, ludujem po sajtovima, zamišljam neki budžet i gledam šta bih kupio… Automobil koji je svakako najviše puta do sada obarao rekorde u cenama nema nameru da se zaustavi.
 
Pre par dana, Ferrari 250 GTO je postavio novi rekord – otišao je za 38.1 miliona dolara. Da li vredi? Pa naravno da vredi. To je jedan on najlegendarnijih automobila, bog i batina prve polovine šezdesetih, sazdan samo da pomrsi konce svoj konkurenciji ovog sveta. I tako i beše, nisu mu mogli ništa…
Napravljeno ih je ukupno 39, a iza razvoja je stajao takoreći superheroj automobilske industrije, jedan ludi Italiano, čije samo ime govori da je u pitanju neko ko se rađa samo jednom – Giotto Bizzarrini.
Dete iz imućne porodice iz Livorna, Giotto je imao dobre predispozicije za uspeh od samog početka, i kao inženjer se zaposlio 1953. u Alfa Romeu sa 27 godina. Radio je na razvoju šasija i kao test vozač, ali nije bio zadovoljan nedostatkom entuzijastičnijih projekata, tako da je posle samo par godina otišao i period od 1957. do 1962. proveo u Ferrariju. Kod Commendatorea je radio slične poslove, ali je ipak najslavnije prošao kada je u pitanju gorenavedeni krem svetske aukcijske ponude.
 
Kada se desila čuvena kadrovska čistka, Bizzarrini je bio jedan od 5 ključnih inženjera koji je otišao iz Ferrarija, i kao direktan ishod toga je učestvovao u stvaranju kompanije ATS (o kojoj vas očekuje više u nekom od budućih pisanija). U ovom periodu je nastao i čuveni Ferrari 250 GT Drogo ilti Breadvan kako ga mnogi znaju, rađen po posebnoj specifikaciji za grofa Volpija.
Iso Rivolta je ime o kojem je ovde već bilo reči, a Bizzarrini je pomagao razvoj njihovih modela i kao takav je usko vezan do te mere da je Grifo čak rađen u malecnom broju sa Bizzarrini oznakama. Ovo se sve dešavalo pod okriljem Bizzarrinijeve zasebne kompanije koja se prvobitno zvala Societa Autostar. Osnovana je da bi se pravili najbolji motori za sportske automobile.
 
O Ferrariju je bilo već dovoljno reči, ali da li ste znali da je maltene skoro svaki V12 u bilo kom Lamborghiniju direktan izdanak motora koji je Giotto Bizzarrini dizajnirao još davne 1963. za upotrebu u prvim Lambovim modelima?
Kao stručni konsultant, Bizzarrini je toliko toga dotakao i potpomogao, jednostavno nemoguće je to sve sažeti u prostor koji ovde imam na raspolaganju, ali ono što je najlepše je ipak model po imenu 5300 Strada, zasnovan na trkačkoj verziji modela Grifo A3C. To je plod komplikovane i naporne saradnje sa Giorgetom Giugiarom kao i sa Renzom Rivoltom. Borba se vodila oko autorskih prava, a Bizzarrini je po svaku cenu, pa čak i sudskim tužbama pokušavao da dokaže svetu da je to ustvari njegov automobil, njegovo čedo.
Opsednut aerodinamikom i rasporedom težine, Giotto je od pethiljadatristotke napravio savršenog trkača, pogonjenog pouzdanim i jakim Chevroletovim V8 motorom iz Corvette, sa 400 konja. Ne treba ni napominjati da je Bizzarrini izabrao američki agregat zbog isplativosti i činjenice da je bilo lakše uzeti proveren proizvod nego se mlatiti sa dizajnom sopstvenog. Na stranu to što je motor pomeren maksimalno ka sredini vozila, tako da je u vožnji ugođaj isti kao da se vozite u peći za pizzu, ali kao da je to problem kada je macchina ovako bella. Maksimalna brzina je oko 240 km/h, a do stotke se stiže za nešto malo jače od 6 sekundi. Ako niste među onima koji prate aukcije, evo odmah da vam kažem da bez pola miliona dolara jednostavno ne biva da si priuštite jedan Bizzarrini 5300 GT Strada.
Bankrot je usledio 1969. a samim tim je i proizvodnja okončana nakon ukupno 104 5300 GT Strada koji su prešli prag fabrike. Bizzarrini je i dan danas živ, zanima se izrađivanjem replika svog čeda, u pauzi između predavanja na Rimskom Univerzitetu i stručnih konsultacija za mnoge automobilske kompanije.
 

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru