Kada dođete do raskrsnice, potrebno je da odaberete na koju ćete stranu krenuti. Dalji splet okolnosti, kao i u životu, zavisi od strane kojom ste izabrali da pođete. Tako smo i mi, pukom igrom slučaja naleteli na osobu koja ima jako interesantan hobi*…
Nismo mi našli Igora, već je on našao nas. Iz razgovora smo, ubrzo, zaključili da je njegov hobi* restauracija automobila i da bismo voleli da vidimo čime se on to bavi u slobodno vreme. Dogovorili smo mesto i vreme, te sam u subotu poranio i uzjahao Mazgu, kako bih video šta to Igor „krije“. Dalje ću pustiti slike da govore…
Hippie Wagon, transporter (automobil?) koji je obeležio generaciju „deca cveća“, znalcima poznat kao Volkswagen Bus Type 2 T1 (oznaku Type 1 nosi VW Buba). Početak proizvodnje datira iz davne 1949. godine, a model koji se našao preda mnom je nešto mlađi.
Prvi modeli, poznati još pod nazivom „Samba“, imaju ukupno 23 prozora. Od toga se 8 nalazi na krovu, a pored njih postoji i faldah (bolje rečeno šiber), što čini ovaj model izuzetno interesantnim! Proizvodnja staje 1967. godine, kada se na tržištu pojavljuje novi model koji ima 21 prozor. Ova „Samba“ je sa datumom proizvodnje 30.04.1963. godine među poslednjim proizvedenim, ali… Postoji još jedna, sa samog kraja proizvodnje, kod istog vlasnika! Skrivena na drugom mestu… Igor nam otkriva da su mu VW Bus-evi slaba tačka, što smo i pretpostavili videvši još dva različita modela u garaži koji čekaju da dođu na red za restauraciju, no to ne znači da nema i drugih projekata u toku…
DKW 3=6 ili DKW Sonderklasse (DKW F91 fabrička oznaka) sa „kontra“ vratima. Proizvodila ga je fabrika Auto union AG, preteča današnjeg Audi-a, od 1953. do 1959. godine. Kupljen u Novom Sadu pre tri godine, lagano se priprema i trebalo bi uskoro da bude završen.
Čuveni Spaček! Oficijalni naziv Citroen 2CV proizvodio se, verovali ili ne, pune 52 godine! Od 1948. i par desetina hiljada automobila kasnije, do završetka 1990. godine. Dečko koji nam pozira je 1969. godište, a proizveden je po licenci Citroena u Tomosu u Sloveniji.
Kao što vidite na slikama, postoji određeni šablon boja koji se preslikava sa automobila na automobil. Nažalost, u ovom trenutku, niste u mogućnosti da vidite koliko je pažnje posvećeno detaljima, kao ni kombinaciju entuzijazma i energije koju je Igor uložio u ove automobile, koja je, takođe, na zavidnom nivou.
Uvek je moguće saplesti se o neki originalni deo, naravno iz prve ugradnje, kao što je ovaj radio
NSU Pretis, proizveden 1965. godine po licenci u Sarajevu…
Vatrogasna kola datiraju iz 1891. godine, kada nije bilo fabrika, već su ih radili kovači i kolari… Ova su iz Budimpešte!
U kolekciji se nalazi još par automobila, ali o tome neki drugi put, pošto nije kraj našem druženju sa Igorom. Pisaćemo još o restauraciji automobila, ali i o mogućim problemima, potrebnom vremenu i dosta drugih interesantnih činjenica o kojima ne mislite, dok razmišljate da iz hobija* krenete u jedan ovakav projekat.
Pratite nas, ovo je tek uvod u priču…
*Hobi – Zanimanje u slobodno vreme koje oduzima više para, energije, vremena i živaca nego što imamo na raspolaganju i koje nam omogućava da nas gledaju pogledom „vidi ga na šta gubi vreme“ uz razne opisne prideve
Ostavite odgovor
1 komentar
pozdrav. svidaju mi se vasi restaurirani primjerci i stvarno se vidi da ste napravili odlican posao. najvise mi je zapeo za oko ovaj NSU jer naime ja imam isti cak iste boje i istog godista,te ga mislim restaurirati. pa bi me interesiralo gdje bi mogao pronaci djelove za njega? dali imate kakav savjet za mene.. hvala najljepsa. pozdrav