Danas stojim u garaži, koja mi se tada činila udaljenom stotinama hiljada kilometara, ispred Lupo R64 sa dva motora i ogromnim osmehom na licu. Funtana se nalazi nadomak Pule, a ne na drugom kraju sveta. Petar, koji stoji sa moje leve strane, je možda navikao na ovaj prizor jer ga je on sastavljao sa svoje dve ruke i uz pomoć prijatelja, ali… Nesvestan činjenice koliko je njegov projekat imao uticaja na mene. Odluka da posle Grobnika dođem pravo među četiri zida koja se nazivaju Biox Performance, ni malo ne čudi.

Petru ovo nije prvi “swap”. Iskustvo je već postojalo. Fetiš ka zamenama motora započet je sa Fićom (Zastava 750), a prerastao je u posao kojim se danas bavi. Pravi romantičar u duši, tvrdi da svaka šasija treba da nađe svoj motor (ili dva). Ljubav ne sme da poznaje granice, a sa njegovim projektom Volkswagen Golf DSG smo vas već upoznali. “Duja” tj. Golf mk2 sa 2.8 VR6 motorom i 4-motion pogonom, koju je tada vozio, bila je prespora i trebalo je napraviti nešto brže. Saplevši se na još jedan VR6 motor koji je ležao na podu garaže, ideja se rodila.

Projekat Lupo R64 nastao je iz potrebe za više snage (videti mim Klarksona na kome piše “more power”), iz zabave i zato što rad sa brusilicom oslobađa. Naročito ako isecate pola šasije automobila. Ujedno i jedini način, tada nije bilo 3D skenera u komercijalnoj upotrebi, da saznate da li VR6 motor može da stane. Pravi old school, a reč je o 2006. godini. I nemojte žaliti za Lupom, bio je službeni, a sa više obrtnog momenta stežete šrafove na točkovima, nego što je njegov originalni motor proizvodio… Kada je ustanovljeno da VR6 staje u gepek, zabava počinje!

Bilo je potrebno “samo” zavariti nosače-podršku za šasiju od Golf mk2, zatim modifikovati OMP-ov rolbar kako bi ga povezali sa šasijom na svim bitnim mestima, ujedno “promašiti” drugi motor i njegove propratne komponente. Samo je za ta vezivanja tj učvršćivanje šasije potrošeno dodatnih 18m čeličnih cevi. Sigurnost nema cenu. Gore pomenuta dvojka, donira svoj VR6 motor, a ostatak delova nalazi svoj put do novih vlasnika. I naravno da motor nije ušao bez borbe pod haubu Lupa. Na scenu ponovo stupa brusilica, jer je potrebno proširiti motorni prostor. Zatim za njom i aparat za varenje kako bi se sve povezalo i novi nosači motora od Golfa mk4 pozicionirali na prava mesta. Za sve ove radove nije postojao šablon, niti je iko bilo šta slično ranije radio. Sve je rađeno pod parolom tri puta seci, jednom meri… ili beše kontra?

123

Nakon što su motori sa menjačima “pronašli” svoje finalne pozicije, trebalo je razraditi sistem hlađenja, usisa i izduva. Petar je želeo da Lupo R64 vizuelno ostane što približniji fabričkom, koliko je to moguće, pa je odluka pala da se u prednji kraj, na za to predviđeno mesto postave hladnjaci. Za osnovu su uzeti oni od BMW M3 E36 koji su modifikovani (skraćeni) kako bi stali u ukupnu širinu vozila. A odabrani su izuzetno tanki ventilatori, kako bi sve uspelo da stane pod haubu, a da se ne sudara jedno sa drugim. Da li je potrebno napomenuti koliko je bakaranih cevi utrošeno da se oba motora povežu sa rashladnim sistemom. Naravno da nije… Mnogo.

Prednji branik pretrpeo je obimne modifikacije, ne samo zbog funkcionalnosti, već i zbog izgleda. Oštro oko vagenaša prepoznaće donji deo od Golf mk4 R32, dok je gornji, zbog kačenja i maske, Lupov originalni. A uložiti toliko truda da sve izgleda kao apoteka i ne odabrati dobre felne, bio bi promašaj. Ali kako je Petar ranije imao TSW Venom felne, ovaj deo priče mogao je da ode u pogrešnom smeru. Nizvodno. Srećom nije.

Kočioni sistem je znatno unapređen sa 6-o klipnim Brembo Z18 klještima sa Porsche Cayenne i Audi RS4 diskovima promera 360mm, napred, dok su pozadi 4-o klipne čeljusti sa Audija RS2 i disk promera 312mm sa Audija RS4. Ovolike kočnice je potrebno spakovati pod ozbiljnu felnu, a izbor je pao na OZ Ultraleggera u dimenziji 8×18. I uprkos upotrebi “teglara” za gume (215/35/18), rubovi su morali da se prošire, narušavajući fabrički izgled, ali minimalno.

Spletom pozitivnih okolnosti, KW se uključuje u priču i kreira ogibljenje za ovaj projekat. Pa tako Petrov Lupo R64 dobija specijalno, za njega, dizajnirane KW V3 štelujuće amortizere. Napravljene po specifikacijama vozila. Nikako mala pomoć, sa bilo koje strane da gledate, jer finalni cilj nije da Lupo provodi vreme na prikolici od skupa do skupa, ili sajma, već da se vozi. U enterijer uspevaju da se spakuju Sabelt-ove trkačke kadice sa pojasevima u četiri tačke i OMP-ov volan, ali je sve drugo, osim gornjeg dela table izbačeno kao višak. Petar nam kaže da umesto vufera i pojačala u gepeku, sada peva 6 cilindara i 24 ventila… Odnosno tako je bilo do 2016 godine, kada je rešio da uradi apgrejd. Snage nikada dosta.

6

U prvoj verziji, na kojoj su radovi trajali do 2009. godine, Lupo je koristio dva VR6 motora deklarisana na po 204 ks i po 100 ks nitra po motoru. Naravno sa specifičnim rešenjem za menjanje brzina koje je omogućavalo promenu na oba motora paralelno, putem jedne ručice menjača. Verzija dva, po kojoj nosi ime i koja se sada nalazi pred vama, unutar malecnih dimenzija Lupa, nosi dva R32 motora uparenih sa dva 02M menjača sa šest brzina. Mehanička snaga je podignuta na oko 500 ks, dok nitro sistem ubrizgava dodatnih 280 ks (140 po motoru). Ukupno dovoljno za oko 780 ks koliko Lupo R64 sada proizvodi. Velika snaga zahtevala je da se oba kvačila unaprede, pa su stavljena Sachs trkačka kvačila. Sada je lakše gurati Lupa, nego ga preparkirati, koliko su kvačila tvrda.

Vizuelni dojam je takođe unapređen u poslednjoj reviziji. Fabrička Candy White boja, u koju je originalno ofarban, sada je dobila kontrastni rolbar obojen u KTM narandžastu, a istovremeno je prenešena i na felne. Prati temu iz enterijera. Žute čeljusti sa narandžastim felnama su modni no-no, pa je plava boja preuzeta od Citroena. Ogromne felne, na tako malecnom automobilu, čine da Lupo R64 izgleda kao karikatura, ali u najpozitivnijem mogućem smislu. Svi bismo voleli da nam automobil izgleda kao neki od STW trkača, ali malo je hrabrih koji tu ideju ostvare. A kada na sve to dodate tri plave boce NOS-a u gepeku, koje nisu skrivene… Ne možete reći da mali nije sladak kao bombona.

AUTOR // Vojislav Vujanić
FOTOGRAFIJE // Vojislav Vujanić