Bud3 out of Focus

Znam da vam je sve ovo čudno, a možda i na momente gnusno. Većina vas se neće ni potruditi da pročita šta imamo da kažemo, što je skroz OK. Ono što mora da se kaže jeste da je ovo moralo da se uradi, i na kraju mi nije žao zbog toga, iako sam hteo da izvršim harakikiriki tupom kašikom. Dragi naši, prvi auto sa ratkapnama na bud3-u, Ford Focus 1.0 ecoboost.

Zašto ste, pobogu, ovo uradili, pitaćete se vi? Fotografisali smo i predstavili gomilu sjajnih automobila. Milioni konjskih snaga protutnjali su ovim sajtom. Mnogo smo srećni zbog toga. Ali nam je usled svega toga falilo malo povratka na osnove, na automobil koji u stvari većina nas vozi (teoretski). Back to basics. I tako smo, igrom slučaja, došli do ovog Focusa, i sada vam prenosimo svoje iskustvo.

Ja ne simpatišem Ford. Evropsko odeljenje je imalo svoje, retke, gurmanske pljeskavice, ali je većina automobila bila popara. Da bi valjalo, uvek je morala da se doda neka surova masnoća u sve to. Tako da moje oduševljenje automobilom pred vama nije bilo ni za „meeeh“…

Zašto? Focus je bio kul auto kada se pojavio. Doneo je svež vazduh u hatch klasu, prvenstveno zbog nezavisnog zadnjeg vešanja, koje je tada bilo retko kao vegani u Čačku. Pobede u WRC-u i takve stvari još više su ga proslavile. „Ford“ nije odustao od svoje ideje, ali je zato sa dizajnom otišao u neku potpuno suludu krajnost. Zato bih uvek pobegao od Focusa. Ružan je i ima nepromišljen dizajn u poređenju sa konkurencijom. Onoliko koliko je haotičan spolja, sa pedeset različitih stilskih smerova, toliko je i unutra konfuzan. Počevši od oblika volana do centralne konzole koja još uvek traži svoju poziciju u koordinatnom sistemu konfuzije.

Sa takvim stavom sam mu prišao, otvorio vrata, progutao knedlu i seo. Posle pet minuta vožnje sve sam zaboravio. Da, sad sam ja otišao u krajnost, ali ovaj automobil se, ljudi moji, tako dobro vozi, da mu sve stilske nesreće opraštam. Prvo, položaj ručice menjača je sjajan. Hod je kratak, sa lepom dozom otpora prilikom promene brzina. Kvačilo odlično sarađuje sa motorom i time čini menjanje brzina još lepšim. Druga, najbitnija stvar je ležanje automobila i upravljanje njim. Takvu sigurnost i samouverenost za volanom nisam dugo setio. Volan je direktan, propisno otežan i vrlo precizan. Automobil se izuzetno lepo drži puta. Na neravnim površinama nema poskakivanja i blage bojazni u mislima. Jednostavno, sedneš i voziš kao car. Takva neka navala oduševljenja malo me je i plašila. Da li je sve u redu sa mnom?

Tu je i taj silno nagrađivani Ecoboost motor od samo 100 KS. Kažem „samo“ zato što bih posle iskustva za volanom hteo i nešto više pod papučicom gasa. A onda sam se zapitao – ako mi je ovako dobro sa ovako „malo“ snage, što bih to kvario sa više? U ovom slučaju, ubeđen sam, važi parola „less is more“. Sve je bilo glatko, nenaporno i ispraćeno vrlo zadovoljavajućim zvukom. Opet iznenađenje.

Možete sada da kažete šta hoćete, ud’rite po nama, ali imali smo jedno izuzetno pozitivno iskustvo sa automobilom od kog ništa nismo očekivali. Razbili smo neke svoje predrasude, a valjda ćemo i vaše, bio to Ford, ili neka druga marka, svi zaslužuju svoju šansu. Osim ako nisu Dačija.

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Stefan Šobot, Vukašin Medić