C, C, C, C…

Cokćemo i ne verujemo. Milion puta do sada smo se upecali na istu žvaku. Alfa Romeo je kompanija koja u svojoj bogatoj istoriji ima nebrojenu količinu modela od kojih nam svima staje dah, od kojih prosto želimo da slomimo sve oko sebe, budi se ono pravo muško, dlakavo, zalizano, italijansko u nama… Neretko se dešavalo da je ta inicijalna potpuno iracionalna reakcija dovodila do toga da se prodaje razuman automobil koji se već poseduje, sa sve kućom, okućnicom, ušteđevinom, stokom i živinom, samo da bismo se domogli toga od čega prosto ne možemo da spavamo koliko to želimo.
Počevši od Duetta, preko 33 Stradale, Giuliette, Montreala, i čega sve ne, pa do današnjih Brere, 159 i 8C, jednostavno Alfa Romeo važi za brend koji na najbolji način opisuje strastveni automobilizam i sve prateće elemente. Vanvremenski dizajn je uvek tu (Arna, ne javljaj se, ti si bastard iz Japana). Mehanička zadovoljstva, od preciznog volana, preko blago šljampavog menjača koji se mora u mikron poznavati, do prepredene šasije i kočnice/gume kombinacije koja se uvija i škripi dok sečemo apex, su opšteprisutna ali ne po ceni jednog Ferrari-ja ili Lamborghini-ja. Non-stop se nešto kvari i pravi probleme. Neka, tako i treba, kakav je to auto pod kojim ne ležimo stalno i nešto dotežemo i ponovo podešavamo, koji nije stalno kod majstora da opet proverimo ono sitno cirlikanje koje dopire negde iz zadnjeg desnog točka? Svi smo ovo manje-više prošli, a i ako nismo, i te kako znamo o čemu se radi i duboko saosećamo.
Zato je svet zastao kada je Alfa najavila da će prelepi 4C definitivno da zaživi i da čak vrati ovaj brend u Ameriku. Idući pametnim stopama Lamborghini-ja, vraćaju se nekim pravim starim vrednostima i opremaju autić manjim motorom sa turbo punjačem, ali i spuštaju ukupnu težinu automobila na mršavih devetsto kila. Lotuse i Porsche, ja bi’ se debelo zapitao. Četiri kilograma po konjskoj snazi je jedan fin odnos kog se ne bi postideli ni daleko skuplji i ozbiljniji superautomobili. Ime nam jasno govori da je u pitanju redni četvorocilindraš koji iz 1,7 (e neću da napišem 1,75 zato što je iritantno) litara zapremine cedi 240 konjskih snaga. Od 0 do 100 km/h se stiže za 4,5 sekundi, a ceo paket košta oko 60 soma jura. Poštujem i Porsche i Lotus ali mislim da su daleko od ove lepote, a kao što vidite, brojčano stanje nikako nije zadalo razlog za bilo kakve brige.
Ono što je fakat vredan pažnje i koji ulaže veliku nadu svim Alfistima širom sveta je to da Alfa Romeo vidno polaže mnogo u ovaj automobil i da je sve učinjeno kako bi se ponudio ultimativni vozački užitak. Za početak, pogon je na zadnjim točkovima. Linija automobila, dizajnerski jezik i mnoštvo detalja uspešno podilaze sladokuscima i crpe dobar deo inspiracije iz mnogih istorijski bitnih modela ove kompanije. Menjač možda jeste šestostepeni moderni bajazit sa dva kvačila, ali upravljanje je potpuni old skul, i nema čak ni servo na volanu! Sa druge strane, po uzoru na mnogo ozbiljnije igrače, 4C je opremljen Launch Control sistemom.
Lorenzo Ramaciotti potpisuje jedan vrlo zreo dizajn koji uspešno pakuje proporcije superautomobila sa sve providnim poklopcem motora na jednu vrlo kratku bazu koja ne prelazi 4 metra dužine. Trefoil možda izgleda najlepše do sad, i silueta automobila deluje mnogo agilnije nego skuplji i ekskluzivniji (ali i zdepastiji) 8C Competizione. Launch Edition se prodaje u crvenoj i beloj varijanti, ali uskoro će im se pridružiti siva i crna (gde je žuta, bre?!).
Napredne tehnologije i materijali su ekstenzivno korišćeni da bi automobil bio među najlakšima na svetu, ali da performanse pri tom ne trpe. SMC iliti Sheet Moulding Compound je doprineo dodatnom olakšanju za 20 procenata, a kada pomenemo karbon dovoljno je reći da je esencija svega jedna kadica oko koje se sve ostalo gradi, slično McLarenu 12C o kojem je ovde kod nas već bilo reči.
Ukratko, na sve se mislilo, i nivo brige i detaljnosti koji Alfa ulaže u ceo automobil je nešto na šta jednostavno nismo navikli. Previše je dobro da bi bilo istinito. Proizvodnjom automobila rukuje Maserati-jeva fabrika u Modeni, a zvanična prodaja kreće za koji dan. Naravno, kako i priliči, postojaće veliki broj opcija i mogućnosti personalizacije, a najslađa pikanterija za kraj: Mopar je preuzeo na sebe veći deo in-house budženja i doterivanja.
Da li će Alfa konačno da odraste i ovim draguljem otpočne jednu novu eru poslovanja, ili će uobičajeno da nas razočara mlakim autom koji ćemo ipak da volimo i priželjkujemo kao što smo i svaki pre njega?

Autor: Matija Dagović

Connoisseur

Fotografije: NetCarShow