Bud3 101

Porsche 904

mar 2012.

Kao i sve druge slavne fabrike sportskih automobila i Porsche je velik deo svog imidža i popularnosti zasnivao na sportskim uspesima i to od prvih dana postojanja ove fabrike. Ipak, iako je model 356 (i njegovi brojni derivati) započeo legendu, model 904 ju je nastavio na najbolji način…Naime, od samog osnivanja Porsche-a (1948. godine), ovi automobili su bili omiljeni izbor brojnih amaterskih trkača zbog svoje jednostavnosti, kvaliteta i pouzdanosti. Porsche, znajući koliko su ovi klijenti bitni, konstantno je unapređivao svoje modele, izbacujući i trkačke varijante, koji su fabričke timove postavljali na podijume legendarnih trkališta širom sveta.
Ipak, krajem 50-tih toj, ranoj eri dolazi kraj. Osnovni razlog je zastarelost “hardware-a“ sa kojim je fabrika raspolagala. Drumski automobili su se dobro prodavali, ali, na stazama Porsche-ovi inženjeri nisu više znali šta da ponude. Tehnički, od skromnih i plebejskih Bubinih komponenti i rešenja izveden je maksimum, a upravi kompanije je bilo jasno da mora da se okrene nova stranica u razvoju i pristupu takmičenjima.
Prvi korak u tome je bilo predstavljanje modela 718/RSK, krajem 50-tih, koji je bio trkački model, izveden iz bolida F1. Tu su, po prvi put, primenjena rešenja kao što su cevasta šasija i centralno postavljen agregat. Međutim, najbolje tek predstoji…
Krajem 1963. godine, Porsche je predstavio model 904 koji je zapanjio i osvojio svetsku automobilsku javnost metodom blitzkrieg-a. Bio je to potpuno nov sportski automobil sa neskrivenim trkačkim ambicijama, koji je kompilirao sva najbolja tadašnja tehnička rešenja i sve prepoznatljive karakteristike brenda. Ipak, krenimo redom…
Novi Porsche 904 je bio drumski automobil te fabrike sa centralno postavljenim motorom, ujedno i prvi automobil koji je imao karoseriju napravljenu od fiberglasa (u to vreme, materijal napredniji nego kevlar danas), koja je bila montirana na trkačku čeličnu šasiju. Takođe, prvi drumski Porsche bez prepoznatljivog “buljavog“ dizajna koji do danas krasi većinu modela ove kuće.
Iza vozača nalazio se aluminijumski dijamant od motora i jedan od najkomplikovanijih agregata ikad. Reč je bila o 4-o cilindričnom boxeru od dve litre zapremine i fantastičnih 198 ks! Naime, iako su konfiguracija i zapremina bile jednake motorima koji su se mogli naći u drumskim modelima, ovaj boxer nema nikakve veze sa uličnom braćom i predstavlja potpuno nov agregat koji je stvorio Dr. Ernst Furhmann, tadašnji tehnički direktor. Da bi ostvario tako visoku, litarsku, snagu, Herr Furhmann je ovom boxeru podario “hemi“ komore u glavi (idealne za visoke obrtaje i što efikasnije sagorevanje), kao i četiri bregaste osovine (dve po glavi agregata). Upravo te bregaste čine ovaj motor veoma interesantnim, jer je spojiti “hemi“ glave i dve bregaste veoma težak (na nekim motorima i nemoguć) zadatak. Te komore su većih dimenzija i polu-loptastog oblika, što uslovljava veoma ukošenu vertikalnu osu ventila. Zbog toga su “hemi“ glave šire nego obične, a vođenje ventila kroz dve bregaste je veoma, veoma komplikovano. Ipak, Porsche je uspeo da napravi motor, a osim toga, u najboljem duhu nemačke industrije, radio je perfektno i bez greške!
Da bi se kvalifikovao za GT klasu, Porsche je morao da napravi 100 ili više komada za upotrebu na putevima i veoma brzo je uspeo da ispuni tu kvotu. Cena je bila 7245$ za drumsku verziju, što je bilo ekvivalentno ceni Rolls Royce-a ili Cadillac Fleetwood-a. Tokom 1964/5. godine, Porsche 904 (prodavan i kao Carrera GTS) bio je jedan od najbržih drumskih automobila koje je novac mogao da kupi. Ubrzanje od 0 do 100 km/h je bilo ispod 6 sekundi, maksimalna brzina je zavisila od izbora odnosa u diferencijalu, a kupci su imali ukupno pet vrsta na raspolaganju. Visoke performanse ostvarene su i malom težinom (drumska verzija imala je ispod 700kg!), kao i aerodinamikom za primer, pa je ovaj automobil imao otpor vazduha od samo 0.34 cw. Poređenja radi, Jaguar E type, čiji oblik simbolizuje teorije aerodinamike iz tog perioda ima 0.51 cw.
Iako je trkački debi ovog modela bio neuspešan (Sebring 1964 – problemi sa kvačilom i povlačenje iz trke), vrlo brzo 904 hvata ritam i deklasira konkurenciju. Pobede su počele da se nižu, kako u rukama fabričkog tima, tako i u rukama privatnih trkača. Navedimo samo neke: Ninburgring i Le Mans (pobeda u klasi), Reims i Targa Florio (pobede u generalnom plasmanu), Watkins Glen, Daytona, Spa, Alpine Rally, Paris 1000km…. sve su to mesta na kojima su se vozači 904-ke peli na podijum.
Uspeh ovog automobila je nagao kompaniju da proba da ga razvija i dalje, ubacujući i snažniji motor, pa je tako stvoren Porsche 906 (sa jačim 6-o cilindarskim boxerom) namenjen samo za trke i napravljen u 20-ak primeraka. Nakon njega, napravljeno je i par fabričkih prototipova sa 8-o cilindarskim boxerom, ali su ti automobili imali lošu naviku da raznesu menjač i kvačilo, pa je ta zamisao brzo napuštena.
Na kraju treba reći da je ovo možda najbitniji klasični trkački Porsche. Uspeo je da nastavi tradiciju pobeđivanja koju su utemeljili raniji modeli. Predstavio je nova rešenja i tehnologiju, a fabrici doneo samopouzdanje i uspeh da predstavi čuveni 917 i brojne LeMans i Can Am trkače koji će biti okosnica njenih sportskih nastupa tokom 70-tih i 80-tih. Ućutkao je kritičare koji su tvrdili da je Porsche samo hot rod Buba i da nema snage, tehničkih mogućnosti i vizije da napreduje. Osim toga, čak je i dizajnerski uticao na konkurenciju. Ako pogledate dizajn Ferrari-ja 246 Dino, biće vam jasno o čemu pričam…