Chevrolet Corvair – Connoisseur Almanah

Današnje poglavlje našeg malog almanaha je malo nesvakidašnje. Da je u pitanju fizička kopija, tražio bih od izdavača da se ono odštampa na nekom drugačijem papiru, možda čak i malo žućkastijem ili rozikastijem od običnog belog, da se istakne, da se naglasi. Navikli ste da čitate o nekim retkim automobilima, za koje možda nikad ranije niste ni čuli, ali ovaj put moram da napravim ustupak.

Ovaj automobil svako od vas (Beograđana) može ovog trenutka da ode i pogleda, u ulici Kralja Milutina, tik uz raskrsnicu sa Krunskom. Prvo dvorište, pored nekog kafića, unutra je svetlo plavi Chevrolet Corvair u poprilično zapuštenom stanju. Da, Chevrolet, zamislite! Drznuo sam se da pišem o jednom totalno mainstream brendu, pritom je u pitanju jedan od njihovih najneslavnijih automobila. Ipak, tu reputaciju uopšte nije zaslužio, i ovom prilikom bih hteo da vam ukažem na njegovu totalno ultra cool zanimljivu istoriju i objasnim kako nije pravedno što su mu nametnuli loš glas.
Posle Drugog Svetskog rata, Ameri su polako postajali gladni novih modela, jer se ekonomska situacija lagano stabilizovala, i zastarali predratni dizajni jednostavno više nisu bili dorasli željama tržišta. Evropljani su polako nadolazili sa svojim manjim, smislenijim, ekonomičnijim i praktičnijim alternativama. GM, Ford i Chrysler nisu bili baš toliko mutavi i shvatili su da im deo tržišta kradu pridošlice sa svojim majušnim automobilima, te su i oni brže bolje nešto skresali, sklepali sa nekim nejakim malim motorima i eto kao, to je to. Ubrzo je postalo jasno da to tako neće ići, i jedini koji su seli i dobro razmislili o problemu su bili momci iz Chevroleta, na čelu sa gospodinom po imenu Ed Cole.

Dotični je krajem pedesetih vrlo uspešno vodio Chevrolet i bio zaslužan za mnoge bitne inovacije, pa je sasvim logično da je on čovek koji je stajao iza jednog tako smelog projekta. Corvair je jedini masovno proizvođeni američki automobil sa vazdušno hlađenim motorom postavljenim pozadi. Poučen uspehom Bube širom planete, Chevy se odlučio baš za ovu potpuno nesvakidašnju varijantu, ali ipak upakovanu u prepoznatljivo američko ruho. Sve na automobilu je odavalo duh inovacije, preko tog aluminijumskog motora postavljenog nazad, preko vrlo kompaktne i moderno dizajnirane karoserije, nezavisnog vešanja pa sve do ergonomski zamišljene unutrašnjosti. Proizvodnja je počela 1960. godine i nije padala ispod šestocifrenih iznosa tokom sedam godina. Poslednje tri godine su, zaključno sa 1969. iznedrile nešto manje od 50.000 primeraka. Zvanični podatak broji 1.786.243 proizvedena primerka u periodu od deset godina.

Motor je inicijalno imao 6 cilindara i 2.3 litra zapremine, što je bilo dovoljno za bednih osamdesetak konja. Vremenom je zapremina rasla prvo na 2.4 a zatim na 2.7 litara, što je u nekoj najluđoj i najnasviranijoj turbo verziji kasnijih godina isporučivalo čak 180 konjskih snaga. Prvobitni izbor menjača je bio sveden samo na trostepeni manuelni i dvostepeni Powerglide automatik, ali je sa drugom generacijom uvedena i sportska opcija manuelnog sa 4 brzine.

Po uzoru na Volkswagenovu filozofiju kada je paleta modela u pitanju, GM je odlučio da ponudi više različitih modela bazirano na istoj platformi, tako smo imali standardni Sedan i Coupe sa nivoima opreme 500, 700, Monza, Monza Spyder i Corsa. Pored ovoga ubrzo su na tržište izbačeni i karavan po imenu Lakewook, teretni kombi Corvan, putnički kombi nazvan Greenbrier i dve verzije pickup kamioneta – Rampside i Loadside.

Činjenica koja možda najbolje ilustruje koliko je Chevrolet verovao u svoj proizvod je da je i pored velikog broja verzija, javnosti predstavljeno nekoliko koncept vozila pod okriljem Corvair proizvoda, a mnoge od njih su krojile poznate dizajnerske i karoserijske kuće čija imena uvek izazivamo sa ljubavlju i strahopoštovanjem. Među njima su svakako Sebring Spyder i Super Spyder, rađeni pod okriljem GM dizajnerskog studija.Corvair Monza GT je verovatno najlepši među njima, a život mu je podario niko drugi do Larry Shinoda, čovek koji je dizajnirao najlepši automobil po mom mišljenju, Chevrolet Mako Shark I Concept. Bertone je svoju viziju Corvaira pretočio u futuristički Testudo, dok je Pininfarina 1962. svetu predstavila svoj Coupe Speciale, koncept sa svakako najfinijim linijama i izuzetno pitkom formom. Čak je i električna verzija Electrovair II predstavljena 1966. sa električnim motorom sa 115 konjskih snaga, radijusom od 130 kilometara i baterijama ispod oba poklopca karoserije.

Ono što je doprinelo izgradnji loše reputaciju su bile tužbe na kontu Corvairovog vešanja, koje su dovele do toga da su ljudi počeli da zaziru od njega, nepravedno tvrdeći da je na listi najnesigurnijih automobila na svetu. Nezvanične istrage i opanjkavanja poput kontraverzne knjige „Unsafe at any Speed“ su dovele do prepolovljene proizvodnje i prodaje. Uprkos daljim zvaničnim istragama od strane nadležnih državnih službi za bezbednost saobraćaja koje su dokazali da su sve optužbe neosnovane, Corvair se uputio u večna lovišta. Bila je već skoro gotova treća generacija, kao i brat blizanac iz Pontiaca koji je trebalo da nosi ime Polaris, ali sve su to bili planovi od kojih se polako odustalo…

 
Ako vas ne mrzi, skoknite do Vračara, da vidite jedno nesvakidašnje parče automobilske historije. Bio je svojevrstan antiheroj, i baš zato ga i volimo.

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru