Connoisseur Almanah: Matra

Znate l’ priču o Matri? Ne, ne pričamo o novobeogradskim izdancima hip hop kulture, pitam vas za jednog francuskog proizvođača koji je neslavno i potpuno nezasluženo pao u zaborav… Za razliku od dosadašnjih izdanja almanaha, napraviću ustupak i neću se fokusirati samo na jedan automobil, jer to bi bila potpuna nepravda. Samo će jedan, onaj najsportskiji imati malo jači akcenat jer znam da svi vi u suštini najviše volite da zapaprikate.
 
Francuzi su, pored onog uobičajenog uvek imali itekako zanimljivu i šaroliku automobilsku industriju. Matra je jedan od tih proizvođača koji je švrljao svuda po malo i ostavio za sobom vrlo zabavan opus. Da ih prvo malo dignem u nebesa, napomenuću da su u raznim kombinacijama učestvovali u Formuli 1 od 1967. do 1972. favorizujući uglavnom domaće vozače. Ipak osvojili su čak jednu konstruktorsku titulu, a 1969. Sir Jackie Stewart je uspeo da se domogne šampionske titule za volanom Matre MS80 sa Ford Cosworth DFV V8 motorom.
 
Matra je skraćeno od Mecanique Aviation Traction i samim tim je jasno da su se bavili svim i svačim a ne samo automobilima. Imali su udela u aeronautici, proizvodili su oružje i bicikle, bavili su se razvojem sistema javnog prevoza, dizajnirali su kompjutere, pa čak su imali i svoj distro za muzička izdanja! Ja ne znam da li je neko još bio toliko blesav… Pa takvi su im bili i automobili.
Rene Bonnet Djet se proizvodio u Matrinim fabrikama od 1962. do 1967. i bio je prvi serijski automobil sa centralno postavljenim motorom. Bio je napredan za svoje vreme, izuzetno lagan i izuzetno skup. Motori su preuzimani od Renaulta 8, a Matra je u potpunosti prisvojila automobil i prodavala ga pod svojim imenom od 1965 zato što je matična kompanija otišla dođavola. Napravljeno ih je ukupno oko 1500 komada.
Prava avangarda počinje sledećim modelom, M530, koji je kao i prethodnik imao karoseriju od fiberglasa, ali je zamišljen kao daleko jeftiniji i pristupačniji model. Motor je ovaj put preuzet iz Ford Taunusa, a redizajn pred kraj proizvodnje od nekih 9600 komada je radio niko drugi do Michelotti.

Treći model je meso i krompir. Onaj „sportista“ sa početka teksta. Poetična ideja nazivanja modela po panteru iz Knjige o Džungli je svakako jedan od meni najdražih aspekata ovog automobila. Bagheeru je dizajnirao Antonis Volanis, poznat po mnogim projektima za francusku auto industriju, i ovde je briljirao donevši malom automobilu siluetu, obrise i pojedine stilske elemente jednog Lamborghini Urraca. Karoserija od poliestera, motor smešten u sredini (mada poprilično nejak, sa 1.5 litara zapremine u većoj varijanti), dobre performanse i povoljna cena učinile su da Bagheera nagovesti eventualni uspeh Matre na širem automobilskom polju. Proizvedeno je nešto manje od 48 hiljada primeraka. Sve je palo u vodu jer su kvalitet izrade i neumoljiva sklonost ka rđanju doveli do propasti, i danas je jako teško naći Bagheeru u iole očuvanom i zadovoljavajućem stanju.

U međuvremenu je došlo do spajanja i saradnje sa Simcom, te su gorenavedenom Grku podarili divan projekat da od Simcinog modela 1100 u pickup izvedbi napravi nešto što bi moglo barem u nekim segmentima da izađe na crtu tada sve popularnijem Range Roveru. Ovo je meni najdraži Matrin proizvod, iako je potpuni fail kako god okrenemo. Kao što je slučaj sa današnjim crossoverima i kvazi terencima, Rancho nema pogon na sva četiri točka već istu mašinsku osnovu i podlogu kao i regularna Simca 1100 Pickup. Pionir je trećeg reda sedišta i jedan, po meni, nestvarno lep automobil. Nosilac tog bezbrižnog duha osamdesetih i izvor konstantnog nerviranja jednog od tadašnjih bliskih komšija. Rancho je utabao stazu za nešto novo, nešto divlje, vratiću se kasnije na to.

Pošto je Bagheera potpuno izneverila, poslednji trzaj je bio njen naslednik, Murena. Matra je u ovom trenutku počela da menja vlasnike, da se mergeuje u konglomerate, ali nije odustala od quirky rešenja i inovacija. Simca je prestala da postoji kao takva i preimenovana je u Talbot, pod dirigentskom palicom Chryslera. Murena je bila bazirana na Bagheeri ali je prvi serijski auto sa galvanizovanom šasijom, a imala je i tri sedišta napred. Veza sa Simcom/Talbotom je u jednom trenutku obezbedila i 2.2 litarski pogonski agregat poreklom iz Chryslera, najveći koji je ikad išao u jednu serijsku Matru. Ipak, posle 2 godine je sve bilo gotovo, i Matra je 1983. prestala da proizvodi automobile pod svojim imenom.
Samo da ne zaboravimo, Rancho je pripremio teritoriju za inovaciju svima znanu kao Renault Espace, koji je po gašenju Murene proizvođen u Matrinim fabrikama. Ceo koncept je bio Matrin, ali kada su Simca i Chrysler otišli PSA grupi, Matra je ponudila svoju ideju Renaultu i Espace je rođen. Godinama kasnije, Matra je privatizovana, a kasnije i potpuno pripojena drugim kompanijama, ali samo da se zna – i Renault Avantime je bio njihova kreacija. Svet bi bio lepše mesto da su nastavili da postoje, jer ko zna kakvi suludi patenti bi sada bili svakodnevica i realnost.

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru