Connoisseur Almanah: Tatra

Koprivnice, Češka. Kad sam bio mali to je bila jedna od onih država čije tablice na nekim jadnim automobilima se često viđaju kod nas na moru, jer oni nemaju more. Smešni su, smešno se oblače, smešno pričaju… Da, smešni su. I smešni su im automobili, tamo neka Škoda. To je bilo nazad u dan, lepo doba, ali avaj…
Danas, ni mi nemamo more, smešni smo, smešno se oblačimo, smešno pričamo… i kunemo se u onaj naš automobil koji proizvodimo za Italijane. Više ni tu Zastavu nemamo. A Škoda je otišla daleko, i od predmeta sprdnje se pretvorila u prosperitetnu i kvalitetnu kompaniju čije automobile bi svi rado vozili kad treba dete odbaciti do škole ili obdaništa. Ipak, ima tu još veća sila, koja više nije među proizvođačima automobila, ali je i te kako prisutna. Tatra, pogodili ste, ako imate više od 130 godina kao i ja.
Tatra je bila jedan od tri najstarija proizvođača automobila. Pre skoro 170 godina su započeli svoju bogatu istoriju, doduše pod drugim imenom, i zaslužni su za mnoge bitne momente u mašinskoj istoriji. To je najpre zahvaljujući činjenici da nisu pravili samo automobile. Godine 1919. konačno su počeli da koriste ime Tatra, a do tad su se utemeljili i kao proizvođači kamiona, autobusa, tenkova i vagona. Nedugo zatim, kada su ratna vremena načinjala svet i kako je potražnja za borbenim avionima rasla, okušali su se i u toj privrednoj grani sa nekolicinom sopstvenih i dva licencirana modela. Više ni sami ne znaju koliko su Dakar relija osvojili u kategoriji kamiona, a mnoge vojne i ostale formacije širom sveta odbijaju da voze bilo šta drugo osim Tatrinih vozila.
Od prvog automobila, nazvanog „11“, Tatra je pokazivala nestvarno inventivna rešenja koja su se sa svakim novim modelom i generacijom nastavljala i evoluirala. Nezavisno vešanje i kočnice na sva četiri točka – pa to je tada bio svemirski brod. Česi su bili i pioniri aerodinamike, izbacivši svoje prve modele izvajane uz pomoć aerodinamičkog tunela nekoliko godina pre Chryslera. Takođe, celokupnoj ludosti doprinosi i činjenica da su jako voleli da grade neverovatno sofisticirane vazdušno hlađene motore u različitim konfiguracijama, uključujući i V12!
Gde bi svet bio danas da Tatra nije postojala i da nije bila toliko ispred svog vremena? Jedan Hitler sa svojim podanicima je odlučio da njegov automobil mora da bude baš takav, upirući prstom u jedan od čeških modela. Sličnosti i konstrukcijska podudaranja su brojna, i tužba od strane Tatre je bila progutana od strane okupacije i rata. Sedmocifrena cifra u nama dragoj nemačkoj valuti je posle rata ipak isplaćena jer su mirnodopska vremena bez velike pompe izbacila istinu na videlo. Buboljupci, preispitajte se, mislim stvarno. I svi vi što se kunete u 911, dugujete sebi da malo detaljnije upoznate ovu čudnovatu češku pametnicu od kompanije.
Posleratna proizvodnja je pod Komunističkom partijom nastavljena i predstavljeni su razni novi modeli, među kojima i legendardni T603. Svojevrstan spomenik i obeležje Tatrine nadmoći, bio je kompletno ručno pravljen i samo najimućniji su mogli da ga priušte, te ih je napravljeno nešto malo jače od 20 hiljada. Nazad pod haubom vodom hlađeni V8, a u kabini samo najpikantniji detalji. Hroma više nego na najskupljem Cadillacu, linija kao da je projektovan da ide na Jupiter. Potpuno ispred svog vremena i bez ikakvih konkurenata.
T613 je predstavljen 1973. kao logičan naslednik, a dizajn potpisuje Vignale, noseći duh novih, svedenijih i kockastijih formi. Praksa sa nazad postavljenim vazdušno hlađenim V8 motorom je nastavljena, i nekoliko osveženja je na kraju evoluiralo u poslednji, ultimativni izdanak kompanije – T700. 4.4-litarski agregat je izbacivao oko 230 „konja“, što je bilo dovoljno da se velika lađa potera do stotke za nekih 7 i kusur sekundi.
Otelotvorenje egzotike, jedan luksuzni automobil sa postavkom i voznim karakteristikama kao da je u pitanju 911. Takođe i performansama koje nisu za postideti se. U Tatri su uvek bili ponosni na svoju tehničku nadmoć i trudili su se da svaki automobil bude vrlo kvalitetan i pouzdan. Ipak, T700 i njegova staromodna i nekovencionalna konstrukciona postavka su ubrzo pregriženi na pola zubom vremena, iako se automobil jako dobro držao u svakom pogledu. Imao sam tu ludu sreću da pre par godina sretnem jedan komad uživo na Novom Beogradu, kod hotela „Jugoslavija“… Harizma je neosporna i još uvek se sećam tog specifičnog šmeka kojim je automobil zračio. Još iz daljine je bilo jasno da je u pitanju nešto potpuno nesvakidašnje.
Šta bi bilo kad bi FauVe umešao svoje prste i vratio slavu Tatri kao što je Mercedes to pokušao sa vaskrsnućem Maybach brenda? Mislim da ovog puta Švabe ne bi omanule.
 

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru