Connoisseur Almanah: WX-3

Amerika. Obećana zemlja, prosperitet, sloboda, hrabrost, fuck yeah… Toliko je kulturoloških stereotipa vezano za Jenkije, da su i oni sami mnoge prihvatili i uspešno inkorporirali u svoj opsežni dijapazon baštine i vrednosti. Država koja je izgrađena na toliko različitih racionalnih i nacionalnih entiteta je neshvatljivo šarena, i to se ogleda i u njihovoj automobilskoj kulturi. Glavni stereotip koji se nameće kada su automobili proizvedeni u Americi u pitanju je taj da oni mogu da idu brzo samo ako je pravac u pitanju. Krivina je problem, ogroman.

Naravno, pričamo o sportskim automobilima, koji svoj istorijski kamen temeljac započinju sa Corvette, Mustang, Camaro, Cobra i ostalim mišićavim imenima. Ako pričamo o bilo čemu drugom, to su preogromne, preudobne lađe sa predimenzioniranim motorima i nenormalnom potrošnjom goriva, kao i sumnjivim kvalitetom izrade. Mahom sve potiče iz zamašćenog Detroita, gde okruglaste crnkinje mrdaju guzama uz sočan funk.
E pa, nije sve baš tako u Americi, zemlji gde je pickup truck zauvek najprodavanije prevozno sredstvo. Ako se preselimo u sunčanu Kaliforniju, zateći ćemo sasvim drugačiji princip i način života, sa najboljom klimom na svetu koja je vrlo blagotvorna za automobile. Tamo je koren pustio Jerry Wiegert, napredni student dizajna koji je od malih nogu sanjario o supersportskom automobilu koji bi sadržao mnoge elemente aeronautike, njegove druge ljubavi… Enter Vector. Ime kompanije je očigledna aluzija na matematičku kompleksnost njenih proizvoda i želja da se automobili predstave u vrlo superiornom, naukom potkovanom svetlu.

Prvi počeci su imali i neka druga imena i prvobitni koncept je najavljivan u raznoraznim postavkama i izvedbama, uključujući i Wankel motor kao izbor pogona. Od 1971. sve do 1980. batrgalo se sa raznim idejama i kombinacijama, dok W2 konačno nije ugledao svetlost dana. Iako je WX3 o kome je danas reč proizveden u samo jednom primerku, smatram da najbolje predstavlja viziju koju je Wiegert imao. Hteo je da parira egzotičarima iz Evrope i da ponudi neki vid preteče današnjih hiperautomobila, jer je on još tada gađao konjaže preko 1000 komada, a sve ispod 400 km/h je bilo presporo.
Skupi i vrlo postojani materijali preuzimani su iz aeroinženjerininga, zajedno sa mnogim stilskim, pa i aerodinamičkim rešenjima. Samo pogledajte taj kokpit, konačno ta reč ima smisla u automobilskom kontekstu. Prvobitno je automobil bio srebrne boje, ali je kasnije prefarban u svetloplavu kako bi bio u skladu sa logoom Wiegertove nove kompanije za proizvodnju skutera za vodu.

Dok se krčkao W8, kao dalji razvitak koncepta W2, Wiegert se borio sa turbulentnim vremenima, i otprilike kada je kompaniju preuzeo Avtech, gradio se grandiozni WX3 kao logičan nastavak. Ispod haube je bio 5.7-litarski trkački Rodeck motor, baziran na Chevroletovom V8 motoru, i razvijao je 650 „konja“, uz obećanje da bi serijske verzije imale preko 1000. Tvrde da može da ide do 400 km/h, a od 0–100 stiže za neke 4 sekunde. U to vreme je došlo do nasilnog preuzimanja od strane kompanije MegaTech, koja je tada bila i vlasnik u tom trenutku vrlo nesrećnog Lamborghinija. Priča se tu komplikuje i postaje zamorno i nezanimljivo. Čovek se posle izvukao, nastavio sam, menjao ime kompanije više puta i trenutno kao radi i dalje na nekom novom monstrumu.

Vector WX3 je po mom mišljenju jedan lep trenutak uhvaćen u vremenu, najbolji prikaz ovako smelog pristupa automobilskom inženjeringu. Iako se nije proslavio, Vector važi za neverovatno kvalitetno proizveden automobil, i time je sam sebi spomenik. Još kao mali sam ga uvek doživljavao kao Decepticona među ostalim superautomobilima koji su samo Autoboti. Nadam se da će najavljeni prototip da održi obećanje i porazi Veyrona i drugare.

Autor: Matija Dagović