Deka u šetnji – BMW 2002

U prolećnom vremenu i temperaturama uživamo već duže vreme, a ono je napokon stiglo i po kalendaru. Za koji dan skidamo zimske gume i stavljamo letnje, ako to već niste uradili. A kako najbolje proslaviti početak nove sezone nego otići u vožnju po jednom od omiljenih krivudavih puteva, a još ako vam se ukaže prilika da to uradite u jednoj od automobilskih ikona… Štaviše, automobilu za koji vas vezuju prve uspomene i u kome ste odrasli… Da li biste odbili poziv na vožnju?
Kao jedan od predstavnika „Neue Klasse“ programa, 2002 uticao je na stvaranje mita o BMW-u kao porodično-sportskoj limuzini i sve što BMW danas predstavlja dugujemo ovom automobilu. Iako je gospodin o kome danas pričamo „rođen“ 1968. godine, u periodu dok je mog oca fudbal još uvek interesovao više od devojčica, u fabrici su rešili da ga opreme nezavisnim MacPherson vešanjem, diskovima napred i motorom od 2000 kubika sa 100 KS, koji je do stotke ubrzavao za oko 11 s. Veoma napredna rešenja za ono doba, a i naspram modernih jeftinih automobila koji se „muče“ sa torzijom.
 
BMW ne bi bio BMW, kada ne bi izbacio i „performance“ verziju nekog modela. Tako su oznake „ti“ i „tii“, pored broja 2002, isporučivale 120 KS kroz dva dvogrla karburatora, odn. 130 KS putem direktnog ubrizgavanja i spuštali vreme galopa do 100 km/h na ispod 10 s. A kako bismo stvari stavili u bolju perspektivu, u periodu predstavljanja ovih modela prosečan automobil u Nemačkoj imao je oko 50 KS… Tri „bambija“ za BMW.
Naša (već sam je prisvojio) dvehiljadedvojka je ipak onaj jednostavni starac u osnovom paketu (uprkos oznaci na gepeku), sa 46 godina radnog staža i desetinama hiljada kilometara u ostarelim „kolenima“. Zato smo ga probudili par dana ranije kako bismo ga pripremili za nedeljnu vožnju koja ga je očekivala. Planirana ruta je kratka, ali sam put ima sve bitne karakteristike za jednu vrlo zabavnu vožnju, ma koliko vam je auto star ili brz. Veliki broj krivina, dugih i kratkih, usponi, padovi, hartovi… I na kraju, predah van grada, na Kosmaju.

Većini stanovnika glavnog grada ovaj put je poznat (bilo da ste vlasnik četiri ili dva točka). Naša početna tačka bila je Topčiderska zvezda, a zbog zagrevanja smo odlučili da idemo preko Banjice, pa smo morali da se probijemo kroz gradsku gužvu i par autobusa, koji nisu predstavljali nikakav problem. Sve zahvaljujući maloj masi (~1000 kg) i potentnom motoru koji se i dalje, jako rado, vrti u visokim obrtajima.
Kada vam se ukaže toranj na Avali, to znači da zabava počinje, jer od podnožja planine sve ide nizbrdo.
Na ovom putu je važno imati dobar tajming, pošto vikend-vozači mogu da vam zagorčaju život i opuštenu nedeljnu vožnju sa bržim tempom svedu na nerviranje i traženje mesta za preticanje. Zato smo krenuli u vreme ručka, jer smo procenili da je tada najmanja verovatnoća da će put biti zagušen. Čak i ono malo saobraćaja na koji smo naleteli nije nam poremetilo tempo.
Početna ideja bila je da dokumentujemo samu rutu puta. To bi značilo da povremeno treba da se zaustavimo ne bismo li napravili po koju fotografiju, ali me je ovaj Chamonix beli BMW 2002 potpuno očarao i zaustavljanje nije bilo opcija! A to govori osoba koja je u svojoj „karijeri“ više od jednom zaustavila auto i blokirala saobraćaj ne bi li napravila „idealnu“ fotografiju.
Prolazili smo krivinu za krivinom… Ralja… Sopot… A na pravcu smo slušali četvorocilindrični motor kako se vrti i kako snagu na podlogu prenosi preko četvorostepenog menjača, i zaista je teško poverovati da je ovaj auto star 46 godina. Da, on to otkriva zvukovima koje prenosi u kabinu, nedostatkom držača čaša, klime, električnih prozora, profilisanih sedišta, a nema čak ni servo upravljač! Ali ako bismo sudili po poziciji sedenja vozača, udobnosti automobila, njegovoj okretnosti, držanju puta i upravljivosti… Nikada mu ne biste dali toliko godina! Apsolutno je jasno kako i zašto je BMW postao ono što danas jeste i odakle krilatica „Pure Driving Expirence“, jer čak i ovoliko star auto ima tu draž i čar uživanja u vožnji.
Došli smo do Kosmaja gde smo napravili pauzu fotografišući dvehiljadedvojku, usput odgovarajući na pitanja prolaznika, tj. Nebojša je odgovarao, jer je izuzetno teško ne prići mu i ne pogledati ga izbliza. BMW-u, ne Nebojši.
Karakteristično za automobile stare garde je da se kabina sastoji od ogromnih staklenih površina pa vidite sve šta se dešava u krugu od 360 stepeni oko vas, naspram puškarnica kod današnjih automobila… Prednji leptiri su na sajlu, isto kao i prozori, a dizajn zadnjih bočnih stakla sa „kvržicom“ predstavlja glavnu odliku „Neue Klasse“.
Ta „kvržica“ ima i svoj naziv – „Hoffmeister’s kink”, po čuvenom Wilhelmu Hofmeisteru koji je predvodio grupu dizajnera koja je radila na razvoju novih modela 1600, 1800, 2000, 2000c, 2002… U tom timu nalazio se i čuveni dizajner Đovani Mikeloti, koji je bio odgovoran za izgled Trijumfa, Citroena, Ferarija i drugih automobila iz tog perioda, a njegov uticaj se može videti i u linijama dvehiljadedvojke.
Manje vremena, „vremena“ i živaca će vam potrošiti neki mlađi auto, ali Nebojši je 2002 bio san od malih nogu i bukvalno se od prve plate zadužio kako bi ga kupio. Pakao restauracije za nekog, tada neiskusnog, ne bi poželeo nikome, ali se ne kaje. Dao mu je sve, a zauzvrat je dobio sve što ovaj auto može da pruži.
Posle kraćeg odmora i priče, krenuli smo nazad, a ako ste sumnjali u tempo koji sam pominjao negde na početku teksta… Ova fotka će vas razuveriti. Napomenuću da smo preko GPS-a ustanovili da brzinomer prikazuje manju brzinu, dovoljno manju da je osmeh na licu još veći.
 
I ne, on sigurno neće biti brži od novijih automobila, niti pružiti bolju dinamiku vožnje, ali jednostavno je fantastično koliko je osnova, postavljena pre skoro 50 godina, dobra i koliko i dan-danas pruža povratnih informacija sa puta kako biste tačno znali šta se dešava pod točkovima i što bolje (i brže) prošli kroz krivinu!
U povratku sa Kosmaja, tj. na izlasku iz Sopota, posle pruge, imate izbor da se vratite istim putem ili da skrenete desno ka Mladenovcu i još par kilometara puta sa brzim krivinama. Ranije je to bilo lošije parče puta, ali je skoro rekonstruisano. Ako krenete nadesno, možete da svratite u jednu od kafana poznatih bemvejdžijama (i drugima) po dobroj jagnjetini ili na autoput, pa sprint do i uz Bubanj potok. Naravno sve u granicama zakonskih ograničenja brzine…
Mi smo se vratili istim putem, uskladivši brzinu sa sve gušćim saobraćajem kako smo se približavali gradu i kraju, ove, nedeljne avanture.
 
Iskren da budem, očekivao sam laganu vožnju, jer je ovo ipak oldtajmer, a u stvari me je dočekalo neverovatno zadovoljstvo u vožnji i na kraju puta osmeh na licu. Odabrali smo idealan put za otvaranje sezone i protezanje starih „nogu“, put na kome se 2002 zaista može provozati i pokazati svu svoju čar i dušu koju stari automobili nose u sebi.
BMW 2002 definitivno spada u kategoriju vanvremenskih automobila i sada mi je apsolutno jasno zašto je moj otac svojevremeno morao da ga kupi, iako je on u tom trenutku stvarao porodicu, a BMW je bio star preko 10 godina i imao dvoje vrata… A kako Nebojša kaže: „Ovo je auto u kome ti juriš izloge da bi se video i da bi video auto još jednom, a onda shvatiš da to radiš ponovo i ponovo… I ponovo…”
 

Autor: Vojislav Vujanić

Fotografije: Vojislav Vujanić

Old School Turbo!

 
Pred kraj proizvodnje, 1973. godine, BMW predstavlja 2002 Turbo. Prvi evropski produkcijski turbo motor u čijoj osnovi se nalazi isti M10 motor od 2000 kubika, sa dodatim turbo punjačem i snagom od 170 KS. Maksimalna brzina iznosila je 210 km/h, a morali ste da imate m*da od čelika kako biste ga vozili, jer je sve bila čista mehanika i nije bilo pomagala koja bi vas spasla u slučaju greške. Ukupno je napravljen u 1672 primerka i bio je u prodaji samo 10 meseci. Mogli ste da izaberete jednu od dve boje: Chamonix bela i Polaris siva.
Vredi napomenuti i da je osnova M10 motora, tokom osamdesetih, korišćena za turbo motor Formule 1 koji je isporučivao oko 800 KS i sa kojom je Nelson Pike osvojio titulu.