Drift 101

Drift je za šonje i slabiće. Pravi muški sport je rally, a ne to bacakanje po pisti. Šta oni znaju šta je pravi drift? Je l’ to i vaš stav? Možda će vas razočarati sledeća činjenica. Rally vozači su zapravo prihvatili i preuzeli tehiku driftovanja kako bi lakše savladali krivine pri velikim brzinama. Šokirani ste? Ne budite, automobilski svet je pun ovakvih neočekivanih stvari.
Drift, kao tehnika i stil vožnje, nastao je kao rezultat jednog prostog tehnološkog zaostatka – loših pneumatika. Pre današanjih modernih pneumatika, koji imaju suludi grip, trkački automobili iz vremena naših očeva su većinom na svojim felnama imali takozvane „bias ply“ pneumatike (nije se mnogo marilo za aerodinamiku i prijanjanje automobila). Njih danas, recimo, možete videti na zaprežnim kolima lokalnih poljoprivrednih zadruga.

Ova tehnika agresivnog ulaska u krivinu prisutna je još od dvadesetih godina prošlog veka kada su se automobili vozili po prašnjavim i zemljanim stazama, ali je tek tokom šezdesetih usavršena do te granice da je postala sport. A ko drugi može da jednu nepraktičnost usavrši do te granice da ona postane nešto najbolje što je automobilski svet video? Japanci, naravno.

Iako je tačno vreme i mesto nastanka drifta večita tema, jedno je sigurno – mama, tata i tašta drifta je Japanac Kunimitsu Takahashi (74). Ovaj svestrani vozač se oprobao u svemu. Počeo je od motocikala, pa se slupao na TT Isle of Man i batalio dva točka. Potom je prešao u Formulu 1, a oprobao se i u drugim takmičenjima, među kojima i 24 časa Le Mansa. Iako je bio delimično uspešan u svakom od pomenutih vidova takmičenja, ono što ga je upisalo u stranice istorije je njegova tehnika savladavanja krivine koju je koristio prilikom uličnih trka u Japanu. Naime, on je ulazio u krivinu velikom brzinom i kačio je apex pod velikim uglom zbog kojeg je zadnji deo automobila proklizavao. Korekcijama na papučici gasa, on je održavao auto u tom kontrolisanom proklizavanju i tako izlazio iz krivine.

Momentalno su svi su odlepili za dimom i škripom guma. Lokalni trkači u Japanu, među kojima je bio i Keiichi Tsuchiya (originalni Drift King), počeli su da kopiraju njegovu tehniku na trkama u japanskim brdima i tako je ovaj automobilski balet na ivici provalije postajao sve popularniji. Tsuchiya je usavršio drift do te granice da su ga lokalni mediji molili da snime film o njemu i njegovoj vožnji, na šta je on i pristao. Tako je nastao film Pluspy koji danas ima kultni status. Svet je od tog trenutka zatrovan drift virusom, a epidemija se brzo širila. Prvo zvanično takmičenje održano je u Japanu 1988. godine pod nazivom D1 Grand Prix.

Ubrzo potom, drift se raširio po celom svetu. U Americi su počela takmičenja u okviru Formula Drift šampionata. U Evropi među prvima su King of Europe i engleski drift šampionat. Priključile su se i druge azijske države sa svojim takmičenjima: World Drift Series u Kini i Formula Drift Asia koja obuhvata Singapur, Tajland i Maleziju. Šampionat Novog Zelanda – NZ drift series uspeo je čak i da se proširi van granica svoje matične države. Naravno, tu su i takmičenja na Balkanu. Srpski, hrvatski i slovenački drift šampionat.
 

Autor: Vukašin Medić