Ko je Klemens?

Gospodin Klemens Kauderer je renomirani doktor i majstor Aikida i Wing Chun-a. Ali njegov najdraži hobi je zapravo drift. Njime se bavi već skoro 20 godina, a sve je krenulo sa slaganjem automobila sa zadnjim pogonom za malo rekreacije po snegu. Eskaliralo je kupovinom Tojote AE86 koju je počeo da prerađuje u drift automobil. Više od deset godina je radio na razvoju svoje Tojote. Na njoj je naučio kako se zavaruje, tjunira, povezuje struja, kako se podešava oslanjanjanje i na njoj je razvio svoje vozačke veštine. Hrvatska publika ga zna po nastupima na Croatian Drift Challenge-u, u gde je godinama bio dim mašina broj jedan. Otac dvoje dece, neverovatno smiren i fokusiran, gospodin Kauderer za razliku od svojih doktorskih kolega ne kupuje Poršee i nekretnine. Živi skromnim životom i gaji sopstvenu strast na svoj način.

HGK

I dok je Tojotu od nule složio sam, Klemens je odlučio da, za nastavak karijere, posao prepustim vrhunskim specijalcima. HGK iz Letonije, poznat je po automobilima koji ne samo da su vrhunski vozački bolidi i postavljaju top rezultate po celom svetu, nego su i neverovatno detaljno napravljeni. Svaki delić u njihovim automobilima je pažljivo konstruisan i na svom mestu. A ono šta ne služi ničemu – ovde ne postoji. Na izradi pojedinačnog automobila provedu i do tri meseca samo pripremajući karoseriju i zaštitni kavez. Celokupna izrada može da potraje i više od godinu dana.

“Nije bila laka odluka”. Hačija sam već prerastao i dosta mi je pružio u smislu prilika da naučim mehaniku. Trebao mi je novi vozački izazov i mislim da je ovo automobil za to” kaže Klemens, dok bez reči blejim u nabildovanog karbon-kevlarskog monstruma. HGK Eurofighter me podseća na Hulka. Nekada je bio normalan, a nakon što su se naučnici poigrali sa njim postao je neukrotiva sirova snaga.

Između HGK Eurofighter-a i Tojote nalaze se brojni kanisteri sa gorivom. Klemens sam meša E85, trkačko gorivo za svoje automobile. Benzin meša sa alkoholom kako bi mu podigao otpornost na detonacije, te dobio hladnije izduvne gasove.

Ispod kože BMW-a

Klemensov HGK Eurofighter, svoj život je započeo kao E92 BMW, serije 3. Putnički automobil ogoljen do kosti i njegova karoserija je pažljivo, iznova varena po svakom spoju limova kako bi se ojačala. Zatim je olakšana i isečena na delovima gde to pravilnik Formule D dozvoljava i tek tada je usledila izrada zaštitnog kaveza.

Ispod poklopca motora uglavljen je V8 motor poreklom iz Ševroleta. Fabrika strave, zapremine 7.7l proizvodi 785 KS na radilici i 856 Nm. Snagu preuzima Samsonas sekvencijalni menjač koji je zatim šalje prema spool diferencijalu, koji je zapravo ekvivalent zavarenom diferencijalu. Motor i menjač nisu gurnuti prema nazad. Prema pravilniku Forumule D, prednji „požarni zid“ mora ostati nepromenjen. Kao i zadnji požarni zid i zapravo sve između prednjih i zadnjih nosača amortizera.

Motor ima sistem suvog kartera, pa pumpa ulja šalje ulje kroz hladnjak, prema ogromnom, rezervoaru ulja, 13 litara zapremine, smeštenom iza suvozačkog sedišta. Sistem usisa ima masivan plenum zbog kojeg je na haubi napravljena izrazita grba, te veliki filter vazduha kroz koji se čuje šištanje svaki put kada se klapna gasa zaigra. Hladnjaci su smešteni u prtljažnik zbog manje opasnosti od oštećenja i boljeg rasporeda mase. Drift je full kontakt sport i sudari nisu retki. Zato je ovaj automobil rađen sa namerom da se lako servisira i popravi.Branici su izrađeni od karbon-kevlara, kao i krila. U slučaju udarca, puca samo smola koja je vezivo kevlara. Oštećeni branik se lako popravi, a prednji je, kao i zadnji, pričvršćen samo kopčama koje se lako skidaju.

Operaciona sala

Detalja koji olakšavaju život sa automobilom je gomila. Primera radi, za dolivanje ulja potrebno je skinuti zadnje staklo, a to se radi odvajanjem nekoliko kopči. Winters Performance diferencijal ima par zupčanika smeštene na zadnjoj strani i ulje u samom koritu diferencijala. Ukoliko želite da promenite prenosni odnos, dovoljno je pomeriti poklopac i zameniti dva zupčanika. Posao gotov za par minuta.

Sve je na svom mestu, sve je napravljeno da ima što manju masu, ali što veću izdržljivost. Ova filozofija nastavlja se kroz ceo automobil. Pa se tako bočna „stakla“, odnosno plastični prozori vozača i suvozača, uklanjaju na način da se skinu dva šrafa i ceo okvir zajedno sa prozorom ostaje u boksu. Sa druge strane, auto ne propušta vodu i moguće ga je prati sa puškom. Sve ove sitnice neverovatno olakšavaju drifterski posao.

Unutrašnjost je takođe u minimalističkom stilu. Ispred vozača se nalazi jednostavna instrument tabla, koja je ujedno i upravljačka jedinica za sisteme u automobilu. Na centralnoj konzoli je vodootporna kutija sa prekidačima za sve sisteme, smeštena na karbonski tunel na kojem je pak – rupa za bocu sa vodom i mobilni telefon ili radio stanicu. Paneli vrata, kadice za noge, sve je karbon ili kombinacija kompozita. Varovi na kavezu su savršeni, glatki i graniče se sa umetnošću, a sva stakla, koja ne moraju biti stakla – zamenjena su PVC-om. Otvor za gorivo nalazi se pozadi i lako je dostupan kao i sve posude za tečnosti.

6

Kako se vozi?

Malo automobila me ostavi bez teksta. HGK Eurofighter je to postigao nekoliko puta. I svaki put ima isti efekat. Verujem da je sličan onom kada udahnete gasove nitro-metana. Jednostavno ne mogu propisno da udahnem. Pristupam mu sa poštovanjem. I intrigom – da li bih bio u stanju da ga vozim na granici njegovih mogućnosti? Deo tog odgovora sam dobio na poslednjoj rundi CDC-a u Zagrebu. Klemens me je pozvao da probam auto. Nije mi bilo svejedno da sednem u 140.000 evra vredan trkački automobili, ali odlučio sam da ne razmišljam o tome i jednostavno probam šta ovaj automobil može i ume.

Zavezan u pojaseve, sedeo sam u autu u boksu i gledao brojke na ekranu. „Nemoj ga štedeti“ rekao je Klemens, „kada počneš da oklevaš – zabi gas u patos“. To je bilo poslednje šta je rekao pre nego sam potegnuo ručicu menjača u prvu brzinu. Ceo auto se zatresao uz glasno „klang!“ i krenuo sam prema startu. Podešen je strašno mekano. Jasno reaguje na vozačeve komande, ali nije nežan i osećajan kao što sam mislio. Valja se prilično, ali uz brzi povrat. Ako želim da auto ponire, poniraće, dokle god je pušten gas ili pritisnuta kočnica. Jasno daje do znanja šta radi. Motor deluje kao ogromna drobilica u reciklažnom centru. Poješće sve šta se ispred njega stavi. Bez obzira u kojoj bi brzini stisnuo gas, auto bi se propeo.

Ako oklevaš – stisni gas u patos

Stajao sam na startu i pokušavao da smirim misli. „Nemoj razmišljati, vozi“. Achilles 123S gume imaju gripa poput trkačkog slika. Ovde klizanje ima sasvim novu dimenziju. Sve se odvija brže nego u bilo kom drift autu koji sam vozio do sada i nema mesta za razmišljanje. Potegao sam prvu, drugu, treću i par metara pre zone iniciranja cimnuo auto i potegao ručnu. „Opa, žurka. Ovo ide napolje, u gume, previše sam se zaleteo“. Bila je to prva misao koja mi je prošla kroz glavu, u tom trenutku nanišanio sam otprilike kuda mislim da treba proći i poklopio gas. Motor je zaurlao i odjednom je sve bilo ok. Grip se vratio. Nema milosti. Ovaj auto ne trpi mlakonje. Na tranziciji sam skoro završio sa zadnjim točkovima na travi, jer je napred toliko gripa da prednji kraj ostaje zalepljen tamo gde sam ga postavio i ceo automobil se zarotirao oko tačke ispred prednje osovine.

Poigrao sam se sa volanom i uglom i shvatio da treba dosta unapred razmišljati, a ne čekati da on uradi svoje. Ja moram biti gazda. U tom trenutku precenjujem putanju za sledeću levu krivinu i shvatam da ću zadnjicom „možda“ dotaći gumenu barijeru. Ponovo sam pričao sam sa sobom. „Nešto se čulo, ali ništa strašno, samo sam ih dodirnuo“. Tek kada sam se okrenuo, shvatio sam da je gumena barijera poletela kao da ju je pogodio projektil. Kevlarski branik se samo uvio, ali se udarac nije preneo na auto.
Srž je – nemoj da razmišljaš – a kad oklevaš, poklopi gas. Auto naprosto nasedne na zadnje točkove i pruži gomilu gripa koji ga lansira napred. Ovaj auto se vozi stilom Kristapa Blušsa – ogroman ugao, velika brzina i pun gas.

6

Ukrotiti monstruma

„Rekao sam ti. Ako oklevaš, ugrišće te“ smejao se Klemens i gledao ulubljeni branik. Mislio sam da ću propasti u zemlju od sramote. On ga je, uz smešak, samo udario sa unutrašnje strani i poravnao. „To je normalno, ne sekiraj se. Video si sada da i ja moram da adaptiram sopstveni stil. Ovaj auto od mene traži da budem agresivan i odlučan. Tojota je višestruko nežnija mašina, više oprašta, drugačija je sa karakterom i stilom vožnje“.

Klemens je izuzetno samokritičan lik, ali i odlučan da napreduje svakim kilometrom vožnje. Dosta smo pričali o tome kako pristupiti ovom automobilu i daljoj karijeri, te šta je sa sobom poneo od iskustva iz Rige. Naime, Klemens je među prvim nastupim bio upravo u Letoniji, sa proizvođačem automobila, na svojevrsnom školovanju. „Imam puno posla, ali onog koji volim – rad na sebi“.

Sedeli smo u boksu i komentarisali podešavanja HGK Eurofighter-a. Potpuno je drugačije podešen od drift automobila koji sam ja vozio pre nekoliko godina. Stalno mi je u glavi ona misao da je ovo automobil koji treba ukrotiti – ali da je automobil koji toliko nagrađuje kada jednom odvezeš onaj savršeni krug – da se sa time može jedino meriti WRC automobil. U samo tri kruga pojeo sam 120 evra guma i 50-ak evra u etanolu.

Ne znam koja je trenutna cena kokaina, ali mislim da bi za iste pare mogao dobiti toliko da se neka estradna zvezda sa iskustvom u „puderisanju nosa“ može dan-dva dobro zabavljati. Sa druge strane, siguran sam da teško može biti poput ovoga. Želim još. Želim taj osećaj moći, taj miris guma u nosu. Taj Pavlovljev efekat kad čujem rad ovog motora da mi kolena oslabe i da osetim miris spaljene gume i etanola u nosu – iako ga fizičku tu nema.

 

 
AUTOR // Miroslav Zrnčević Mrgud
FOTOGRAFIJE // Vladimir Baće i Mladen Lamešić