Kod nas u narodu se nekako u kamen uklesalo da je ajkula Citroën DS. Odmah da razjasnimo neke stvari: kada se DS speluje „po francuski“ dobijemo svojstvenu igru reči gde nalazimo da se u stvari radi o boginji. Lako je shvatiti zašto je narod nadenuo taj nadimak, jer stilski automobil i podseća na nezasitu ribu grabljivicu, ali avaj, on je samo pokušavao da nas zadivi svojom gracioznošću bez ikakvih aluzija na visoku poziciju u podvodnom lancu ishrane. O ovom svojevrsnom unikatu automobilske istorije više nekom drugom prilikom… Prave ajkule su nešto drugo.
Bill Mitchell je bio jedan od najuticajnijih automobilskih dizajnera i meni svakako jedan od najdražih. Njegov prethodnik, Harley Earl, zaslužan je za sve krilate i šiljate američke automobile iz pedesetih godina prošlog veka. Tada se inspiracija crpela iz cvetajuće avionske industrije, a ideal forme se ogledao u afterburnerima, raketama i svim mlaznim vidovima prevoznih sredstava. Hrom je predstavljao najvažniji ukras i, u kombinaciji sa živim bojama i provokativnim materijalima, bio je protkan kroz najneverovatnije forme koje su uvek bile stavljane daleko ispred funkcionalnosti. Automobile su krasile mamutske proporcije i nije se marilo za veličinu, težinu, potrošnju ili svakodnevnu upotrebljivost. Kada je gorepomenuti gospodin Mitchell preuzeo dirigentsku palicu na čelu General Motors-ovog dizajnerskog tima, on je naložio potpuni preokret. Akcenat je morao da se stavi na aerodinamiku i na ukupnu kompaktnost automobila, ma kako on ekstravagantan bio. Ključni čovek koji je lično zaslužan za ajkule o kojima govorim je Larry Shinoda.
Naime, gospodin Mitchell je jednom prilikom, na pecaroškom krstarenju ulovio bebu ajkule i postao opsednut njenim oblikom, doneo je u studio i naložio Shinodi da takav prirodom izvajan dragulj pretoči u koncept iz koga bi dalje razvili novi vizuelni identitet za Corvette. Tako je nastao prvi XP 755 Shark Concept.
Legenda kaže da je Mitchell bio izričit po pitanju poklapanja valera sa prave ajkule i onog koji su lakireri morali da nanesu na karoseriju automobila. Mnogo nedelja ih je mučio i proganjao, ali je uvek bio nezadovoljan, a oni su polako gubili živce. Jednog vikenda su se ušunjali u studio, uzeli bebicu ajkule koja je služila kao merilo i prefarbali je da ona ustvari liči na ono što su već uradili na automobilu. U ponedeljak, šef je konačno bio zadovoljan. Naravno, objasnili su mu njihov trik mnogo pošto su pobrali sve pozitivne kritike javnosti i najavili novi, redizajniran Corvette. Tokom godina, Mako Shark koncepti su se javljali u još dva navrata, Mako Shark i Mako Shark II.
Poslednja iteracija se desila nakon nekoliko godina, i izgubila je ajkulu iz imena. Uz niz izmena, predstavljena je javnosti 1969. kao Manta Ray Concept u svojstvu najave još jedne buduće generacije Corvette.
Osvrnuvši se na vrhunac današnje automobilske ponude i najluđe dizajnerske kreacije, mogu sa setom da zaključim da nema više te hrabrosti i inventivnosti koja je nekad postojala. Vreme nas je sve pregazilo, a tehnologija kao cilj sama sebi sve više i više uzima maha.
Autor: Matija Dagović