Šta se to desi kada gledamo ovako jezive fotografije? Zašto se naši ekstremiteti naglo prokrve i dlanove prekrije tanak sloj znoja? Zašto mi pokleknemo pred samo jednom fotografijom automobila?
Čovek je produkt prirode. Nepojmivo dugačak put i evolucija od jednoćelijskog organizma do kompleksnog bića nas je popela na vrh piramide živih organizama. Mi dominiramo poznatim svetom. Ali živimo od prirode – udišemo vazduh, pijemo vodu i hranimo se onim što nam zemlja daje. Duboku u našu genetiku urezan je kod koji objašnjava našu svrhu i svrhu svih ostalih živih organizama – reprodukcija.
Na ovaj ili onaj način, mi ćemo doći do čina reprodukcije i onda će nas telo častiti velikom dozom oksitocina i endorfina kako bi nam reklo BRAVO, zato i postojiš majstore! Zašto onda mi osećamo slične senzacije prilikom interakcije sa potpuno mehaničkim stvarima kao što su automobili, motori, vozovi, avioni, satovi i slično? Zašto apsolutno neprirodna stvar masira te genetske kodove i pruža nam slično zadovoljstvo.
Kad kažem interakcija, ne mislim na fizičku interakciju. Vožnja automobila ima svoje objašnjenje. Vi nadražujete čula. Osećate miris goriva, zvuk motora, vidite kako krivine dolaze i odlaze i na sve to dodajte silu gravitacije koja vas lomi, jer ste kožni džak pun krvi, kostiju i vode. Kada sve to saberemo, dobijamo emociju koja je zapravo regulator svih tih nadražaja. Malo adrenalina, malo endorfina i mi smo uzbuđeni i srećni. Pecka nas gde treba.
Zašto se u meni javlja toliki nalet svakojakih moždanih sokova zbog seta nekoliko fotografija? Uzmimo primer ispred vas. Ovo je bud3 dominacija vašim ekranom – Porsche GT2 RS i GT3 RS. Kakvu ja to imam interakciju sa ovim automobilima osim vizuelne? Sadržaj ovih fotografija toliko je neshvatljiv da će vam trebati par minuta da se naviknete. Gledate 1220 „konja“ ispred nekadašnje fabrike kombinovanih poljoprivrednih mašina.
Nekada je 911 Turbo nosio nadimak widowmaker zbog ogromnog naleta snage koju mnogi nisu znali da iskontrolišu i završavali su obmotani oko bandera. Vremenom se Turbo kultivisao, pa su bandere delimično pošteđene. Kako onda objasniti GT2 RS 991.2 koji isporučuje 700 konjskih snaga na zadnje točkove? To je za neiskusne karta u jednom pravcu. Blok motora ovog bokser šestaka započeo je svoj život još u generaciji 997 daleke 2009. godine. Danas Porsche iz tog bloka zapremine 3.8 litara izvlači 40% više snage nego pre 10 godina. Ovo je automobil odvrnut do 11 i nekako balansira na granicama mogućnosti generacije 991.2. Titanijumski izduv, titanijumski rol-bar, kompozitni keramički diskovi i zadnje gume u dimenziji 325/30ZR21… Četri nasumična podatka dovoljna da sve objasniš. I da, rekord na Ringu od 6:47.25 – brutalan i silovit.
Možda je u pitanju maštanje o materijalnoj satisfakciji? Da li se osećam uzbuđeno zato što bih želeo da posedujem neki od ovih automobila? Sigurno da ima toga, ali sam daleko svesniji da je to nemoguće. Čak i da je moguće, sigurno me neće isključivo novčana sposobnost navesti na kupovinu, već želja. A ta želja procveta baš zbog ovoga što sada osećamo. Te emocije dok gledamo ove automobile stvaraju želju. Ako se želja ispuni, eto nove doze endorfina, šampione!
Ovaj štutgratski dvojac je izvor ogromne snage koja pokreće kotlove pakla pred iznenadan nalet žrtava avionske nesreće. Više sati je utrošeno na njihovom razvoju i čini kompleksnost leta mučenog Gagarina u svemir kao da je leteo uz pomoć štapa i kanapa. Da li to onda znači da je moje uzbuđenje produkt impresivne snage mehaničkog sklopa i tehnologije ispred mene. Naravno da nije. Kao klinci smo imali postere automobila o kojima ništa nismo znali, a opet smo im se divili. Moje kompletnije poznavanje automobila u odnosu na dete nije pravi razlog moje uzbuđenosti.
Ako je GT2 RS kratež koji ne bira način na koji će te dokrajčiti, GT3 RS pruža organsku vozačku satisfakciju. Duboko u svojoj stražnjici krije „street legal“ motor iz RSR verzije zapremine 4 litra. Težina automobila je jedva nešto preko 1400kg. Bokser para uši do 9000 obrtaja čisto atmosferske snage od 520ks. Ranije smo se već družili GT3 RS i imao je vulgaran nastup. On je fokusiran, precizan i vrlo jasno usmeren ka ultimativnom vozačkom iskustvu i kontroli vozila. Sada, pored GT2, ne izgleda ništa pitomije, ali je nešto suptilniji (ako i jedan i drugi imaju s od suptilnosti). Rekord na Ringu mu je nekih 9 sekundi iza GT2 – 6:56.4.
Malo ko bi rekao da su Porsche GT2 RS i GT3 RS ispred nas lepi. Mada, percepcija lepote je toliko individualna da se nekome baš sviđa BMW, a svima ne. Sinovi 911-ce na steroidima su impresivni zato što znamo šta se krije ispod tih ogromnih rubova pozadi, znamo zašto su ti usisi napred toliki i upoznati smo zašto krilo pozadi mora tako veliko. Lepi su zato što su te škrge na prednjim rubovima tako… Bezobrazne. Znamo da prepoznamo snagu kada je tako očigledno ispred nas. Ali, to nije rešenje moje uzbuđenosti. Gledao sam automobile bez trkačkog pedigrea, pa sam se oduzeo na koju sekundu.
Sad kada bolje razmislim, taj izvor emocija koji tražim je kombinacija svega iznad. Iskustva. Kao deca, kao dečaci i sada, kao muškarci, korak po korak smo naučili da prepoznajemo šta je to vredno kod automobila. Krenuli smo od dizajna i lupali sebe čekićem po prstima ne bismo li okačili poster na zid sobe. Sada smo došli do kompozitnih kočnica od 410mm na GT2 RS i taj podatak nam je dovoljan da pogledamo fotografiju i zanemimo. Koji je sledeći korak u našoj interakciji sa automobilima? Vreme će nam valjda reći.
AUTOR // Vukašin Medić
FOTOGRAFIJE // Aleksandar Savin i Vojislav Vujanić
Ponovo radi bioskop! Kakva dvostruka brutalnost! Svaka čast!
kompletnu galeriju