Connoisseur
Autor / Matija Dagović
Ako pogledamo malo bolje, shvatićemo, voleli ih mi ili ne, da su Francuzi uvek najčudniji kada su automobili u pitanju. Citroen nas je oduvek bacao u rebus svojim neverovatno avangardnim rešenjima, i lepo je videti jedan DS5 koji pokazuje da nemaju nameru da prestanu da budu potpuno drugačiji od svih ostalih. Renault istovremeno pravi jedan Twingo i snabdeva aktuelnog četvorostrukog šampiona Formule 1 svojim motorima. Peugeot možda nisu proslavili neki suludo brzi bolidi, ali svakako su i oni imali nebrojeno mnogo sjajnih momenata u istoriji, a mnogi od vas sigurno i dalje koriste njihove bicikle i mlinove za biber. Matra je bila uspešna u Formuli 1, sad je više nema. Aixam i Mega prave one retardomobile za koje ne treba dozvola, a i jedni i drugi su nekada petljali sa superautomobilima. Venturi isto tako, sad prave hibride, električne, solarne… a Facel? Ili da budem malo određeniji: Facel Vega?
Parižanin grčkog porekla, Jean Daninos, 1939. godine je osnovao kompaniju FACEL čija se primarna proizvodnja svodila na komponente za avionsku industriju. Od svojih ranih inženjerskih dana je sarađivao sa proizvođačima automobila, između ostalog, učestvovao je u razvoju revolucionarnog Citroenovog Traction Avant. Početkom pedesetih godina prošlog veka, Facel se okuražio i počeo da snabdeva karoserijama sopstvenog dizajna domaće proizvođače kao što su Simca, Panhard i Delahaye. Ubrzo se i strana klijentela zainteresovala za uradak malih, nepoznatih Francuza, uključujući Ford i Bentley. Daninos je odlučio je da je dovoljno dugo bio sanjar i shvatio je da je pravo vreme da svoje snove pretvori u stvarnost 1954. godine kada je predstavio svoj prvi model.
Model nazvan jednostavno “FV” (kasnije je promenjeno u “FVS”) predstavljen je na sajmu u Parizu i pod haubom je imao Chryslerov Hemi V8, a potencijalni kupci su mogli da biraju između dvostepenog automatskog menjača i trostepenog manuelnog. Za razliku od pomodarstva drugih brendova, Daninos je sam dizajnirao ceo automobil. Iz aviona se vidi da su mnogi stilski elementi preneti iz aeronautike, a kvalitet izrade svih delova do najsitnijeg šrafa je bio na vrhunskom nivou. Sa cirka 180 „konja“ Facel Vega je uspevao da dobaci nešto malo manje od 200 km/h, a vlasnici su mogli da se hvale da od 0 do 100 stižu za manje od deset sekundi. Ne zaboravimo da se radi o ogromnom, jako teškom automobilu, sličnom njegovoj američkoj braći po motoru i menjaču.
Model je bio u ponudi sve do 1962. i za tih osam godina doživeo je nekoliko promena imena, a svaka od njih je takođe sadržala sve veći i sve snažniji V8 poreklom iz Chryslera. Poslednja inkarnacija se zvala HK500 i pod haubom je imala nebulozni Typhoon motor sa 6,3 litara zapremine i 360 konjskih snaga. Kao što možete da vidite, Francuzima su izgoreli mozgovi, a snaga se duplirala. Maksimalna brzina je dostizala nekih 240 km/h, što je za ono vreme i za ovakav jedan tenk zamalo pa nemoguće. Ludilo je nastavljeno i u poslednje dve godine postojanja kompanije, gde je model neznatno unapređen, a kretenizam pod haubom je sada dostizao 6700 kubika.
Iako je bio veoma težak, veoma brz i veoma nezgodan za brzu vožnju, Facel Vega je ubrzo pronašao dom kod mnogih poznatih ličnosti koje su prepoznale to nešto drugačije, individualno… Ono što odmah primetimo kod automobila koji je svojeglav, koji kad jednom vidimo tako jasno upamtimo, svaki put kad zažmurimo savršeno znamo svaku njegovu liniju i obris. Picasso je imao jedan iako nikad nije vozio, mislim da boljeg komplimenta nema. Ringo Starr, Sinatra, Von Karajan, Christian Dior i Stirling Moss su takođe među vlasnicima.
Takođe, Alber Kami je poginuo u jednom HK500 kojim je upravljao njegov izdavač. Sveže kupljen auto, vozač nedostojan zahtevne mašine i splet glupih okolnosti je odneo dva života, među kojima i čuvenog Nobelovca. Daninos je podneo ostavku na mesto gospodara kompanije koja se pod bankrotom urušila 1964. godine i nikad se više nije vratila.
Autor: Matija Dagović
Ostavite odgovor
Galerija
11
