Ghia je većini mlađih čitalaca poznata samo kao najviši nivo opreme kod pojedinih Fordovih modela. Nesreća je velika živeti u neznanju pogotovo kada su ovako zanimljive stvari u pitanju. Srećom, tu smo da vas prosvetlimo i ovaj put.
Carozzeria Ghia je osnovana 1915 u Torinu i ona je ustvari jedna od najbitnijih i najkvalitetnijih italijanskih karoserijskih kuća koje tako često glorifikujemo i obožavamo. Lista onoga što su učinili je prevelika da se ovde predstavi u adekvatnom svetlu, ali pokušaću da napravim mali hronološki presek sa najbitnijim trenucima…
Najstarije saradnje su vezane naravno za italijanske kompanije, ponajviše Alfa Romeo. Ostatak domaće klijentele je bukvalno obuhvatao sve od Ferrarija i Maseratija, preko Fiata i Innocentija, pa sve do egzotičnijih firmi kao što su Iso i De Tomaso. Fiat 8V Supersonic koji je Ghia dizajnirala je po mom mišljenju među najlepšim automobilima Italije, a svi znamo koliko je opasna konkurencija.
Tokom Drugog Svetskog Rata, fabrika je pretrpela potpunu štetu, a kada ja osnivač Giacinto Ghia umro 1944. kompanija je promenila vlasnika. Mario Boano je bio na čelu firme tokom 9 godina, a zatim je dao ostavku zbog nesuglasica sa glavnim dizajnerom i inženjerom, Luigijem Segre. Segre je vladao kompanijom sve do 1963. i taj period se može smatrati nekim zlatnim Ghia dobom.
Početkom pedesetih godina prošlog veka ostvareno je jako partnerstvo sa Chryslerom, na čelu sa njihovim tadašnjim glavnim dizajnerom, legendarnim Virgilom Exnerom. U ovom periodu Ghia je za Chrysler i njegove ostale kompanije Dodge, Imperial, Plymouth i DeSoto uradila ogroman broj koncept vozila koja su služila kao stilske vežbe i demonstracija tehnološke moći.
Ghia je radila i par manje popularnijih modela Ferrarija, ali na vrhuncu dominacije Exnerove škole, urađen je 410 Superamerica Coupe sa brojem šasije #0473SA. Svakako najbizarniji Ferrari koji ste ikad videli. Posle Segreove smrti, Ghia je na kraju završila u rukama Alessandra De Tomasa o kome je ovde već pisano. Iako nije uspeo da od nje napravi profitabilnu kompaniju, De Tomaso je vladao u najzanimljivijem periodu pre nego što ju je zavaljao u Fordu. Logičan sled okolnosti je da je Ghia pod Fordom razvilu gomilu supercool automobila kao što je recimo RS200, ali vremenom je postala samo značka za nivo opreme. No, vratimo se mi na 450 SS.
Iako je manje poznat nego Dual-Ghia koji je svoje parče slave zaradio po Hollywoodu, 450 SS je svakako lepši i poželjniji. Pošto je dugogodišnja veza sa Chryslerom bila plodna, bilo je logično da će se Ghia obratiti istom kada dođe do trenutka da i oni zaigraju na kartu prelepe italijanske krstarice kojoj treba sve što je ispod karoserije.
Nikakav problem, reče Chrysler. 450 SS je ispod karoserije imao kompletnu šasiju preuzetu od Plymoutha Barracude kao i tada tek predstavljeni V8 sa 235 konjskih snaga. Izbor menjača je uključivao četvorostepeni manuelni ili Chryslerov trobrznski TorqueFlite automatik. Ovaj sublimat klasičnog italijanskog dizajna sa naglašenim primesama američkog uticaja na stil potpisuje Giorgetto Giugiaro.
450 SS je predstavljen javnosti 1966. na salonu automobila u Torinu, iako je kompletna proizvodnja završila u Americi i prodata je u ekskluzivnom predstavništvu na Beverly Hillsu, po ceni od tadašnjih $13.000 po primerku. Ukupno ih je ručno izrađeno 52 komada, a pretpostavlja se da ih je manje od pola preživelo, tako da je 450 SS jedna izuzetno retka zverka.
Autor: Matija Dagović
Fotografije: AutoWP.ru
Ostavite odgovor
Galerija
11