Connoisseur
Autor / Matija Dagović
Romantika se obično vezuje za neke morske predele, za južnije krajeve, beskrajne plaže, mirise tropskih biljki, egzotične koktele i mistične zalaske sunca dok se pesak uvlači u sve telesne šupljine… Nekako cela ta idila nema apsolutno nikakve veze sa Britanijom, ali priča koju bih vam danas ispričao je, po mom mišljenju, puna romantičnih detalja, a glorifikuje jednog neverovatnog Britanca.
Gordon-Keeble je ime koje, pretpostavljam, većina vas nije nikad ni čula, niti je jedini model iste kompanije ikad igde videla. Moguće da je to zato što je i kompanija i proizvodnja trajala tek nekoliko godina šezdesetih, a zvanična brojka kaže da ih je ukupno izrađeno okruglo 100 komada. Za divno čudo, svi su paženi i maženi i statistike zvaničnog kluba vlasnika tvrde da ih je sačuvano preko 90. Ove godine je 50 godina od početka proizvodnje… Romantika, sve u 16.
John Gordon i Jim Keeble su svoju saradnju počeli praktično od davnina. Gordon je bio jedan od osnivača kompanije Peerless, koja je takođe bila kratkog daha i fokusirana na GT automobile, a Jim Keeble je bio inženjer i trkač. Ujedinili su se kad je Peerless postao Warwick, jer Gordon nije bio zadovoljan neuspehom te kompanije i želeo je sa svojim novim partnerom da svoju ideju usavrši i pokaže svetu šta je najbolji GT sa mnogo nižom cenom od jednog Aston Martina.
Keeble je pored trkanja održavao vozila drugih vlasnika, između ostalog i Korvetu jednog pilota Amerikanca, na čiji nagovor se rodila ideja da se u budući automobil stavi Ševijev V8. Gađali su tržište luksuznih automobila i hteli su svu svoju ekspertizu da satkaju u taj jedan model.
Da bi se romantika naše priče održala na zavidnom nivou, naravno da je Giugiaro radio dizajn i naravno da je Bertone proizvodio karoseriju. Prototip je imao čelične panele karoserije i kao takav je prikazan na Ženevskom salonu 1960. Naravno, javnost je bila oduševljena i izgledalo je da Gordon-Keeble pred sobom ima svetlu budućnost. Samo pogledajte tu liniju, pa ne postoji nijedan ugao iz kojeg automobil ne izgleda fantastično.
Logo kompanije sačinjava kornjačica, i čak i ona čini deo romanse, jer priča kaže da dok su slikali auto za promociju, u kadar je niotkuda ušetala jedna mala zelena. Odlučili su da je to dobar znak, i po staroj dobroj tradiciji britanskog humora stavili kornjačicu na logo!
Tek 4 duge godine posle predstavljanja auta u Ženevi, proizvodnja je počela. Serijski modeli su imali karoseriju od fiberglasa, čelični ram ispod iste, Korvetin V8 od 4,6 litara zapremine koji je GM zvanično aminovao, nezavisno prednje vešanje, diskove na sva četiri točka i dva rezervoara za gorivo. Motor sa 230 „konja“ je obećavao maksimalnu brzinu od 225 km/h i ubrzanje do stotke za 7,7 sekundi.
Ovo je onaj deo gde dolazimo do kiselog konca romanse. Svi problemi su počeli kada je Adwest, kompanija koja je dobavljala upravljačke komponente, stupila u generalni štrajk. Dok su se oni opasuljili, prošlo je dovoljno vremena da je Gordon-Keeble sa svojom basnoslovno visokom cenom od 2.798 funti sterlinga uspeo da bankrotira. Sudbina je takva da naizgled smešan problem jednog dobavljača na kraju eskalira u potpunu propast.
Uprkos lavovskim naporima da se kompanija i proizvodnja održi u životu, to je bilo to. Cifra od 97 % sačuvanih primeraka ostaje spomenik kvalitetu i ljubavi prema ovom čudnovatom Britancu.
Autor: Matija Dagović
Ostavite odgovor
Galerija
10
