Hot Wheels – C2 VTS

Ne znam kako smo došli do toga da više niko ne želi da ljudima pruži iskrenu, gotovo sirotinjsku, automobilsku zabavu. Suštinski, svi znamo kako je do toga došlo, ali opet, zar ih to toliko jako udara po budžetu?

Gde su nestali mali francuski zvrkovi velikog srca? Gde je pocket rocket? Ako ništa drugo, koliko su zabavni, toliko se i kvare. Uzećete novac u servisima. Žane, Klode, Baptiste – šta vam teško? Jedan od poslednjih takvih francuskih vragolana je Citroen C2 VTS. Ne samo da je poslednji, već mu se i najozbiljnije pristupilo. To je bilo vreme kada je Fast’n’Furios generacija posmatrana kao potencijalno tržište i smatrali su da tu ima love. Samim tim je upucana lova u razvoj. C2 je nosilac tadašnjeg novog dizajnerskog pravca oštrih linija kod Citroena. I izgleda sjajno, da se ne lažemo. Enterijer je bio dovoljno funky, a opet praktičan da se svidi svima. Ej, deljiva vrata gepeka, zasebna sedišta pozadi… Kakva mala radost.

A da se fokusirano pucalo na F&F generaciju govore silni paketi opreme za „tjunere“. Ne zanima te motor, felne i oprema već samo body kit – uzmi Furio. Ne zanima te motor ali imaš lovu da se pružiš – uzmi VTR. Baba i deda otvorili kesu unuku za auto – uzmi VTS. Hoćeš da bacaš pare – evo, Loeb će da ti ih uzme svojom verzijom. Sve može, mon’amie.

Pred vama je danas primer kako to treba da izgleda. Tokara objasnio sa svojom igračkom. Mali C2 VTS sa velikim Citro felnama i lizanje ležećih. Kao da ga je Mattel spremao za novu Hot Wheels kolekciju. Ja, kao čovek dovoljno mator da mora da skraćuje dlake u ušima, sam baš oduševljen ovim čudom. Felne i krila/rub jedno drugome dele komplimente. Strašan su par. Estetski kranje efektan nastup malog C2. Od ostalih đakonija, tu je visoko cenjeni menjač sa diferencijalom 14/60. Sređen izduv sa novom granom i brisanje katalizatora. Na felna su obrisi gume u dimenziji 195/40 R17 – ovo mu više dođe kao „gumirana“ felna. Auto je izbacio 126ks, što je sigurno dovoljno za zabavu.

Kada bi mogli da se vratimo u vreme kada su kaiševi proizvođača bili popušteni i kada su ovakve male radosti bile svakodnevnica na sajmovima i ulicama našoj sreći ne bi bilo kraja…

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Nikola Stojanović