Kanjo Racer – Honda Civic

Japan je jedno od „onih” mesta na svetu. Spolja gledano sve je uređeno, svetlo, funkcioniše savršeno i o tome se ispredaju mitovi. Njihova kultura je za jednog Evropljanina jednako čudna kao i erotski filmovi i emisije zabavnog karaktera koje emituju. Ali kada noktima zagrebete ispod površine, otkrivate sasvim drugačiji svet. Svet u kome vladaju Jakuze, svet u kome je pravilo da nema pravila, svet anarhije…
 
Kao jin i jang, odnos svetla i mraka prenosi se i u japansku automobilsku kulturu. Sa jedne strane imate čuda moderne tehnike kao što su Supra, RX-7, Skyline… Gde je džentlmenski dogovor između fabrika bio dovoljan da svi ograniče snagu automobila na 280 KS (iako su sa minimalnim modifikacijama mogli da izbace znatno više), dok se na drugom kraju, pod okriljem noći, kriju ulični trkači čiji je cilj da u ovom uređenom društvu unose haos trkajući se po ulicama i autoputevima Japana…

…ili je tako makar bilo tokom 80-ih i 90-ih godina, dok im policija nije stala na put, kao u pravom američkom filmu sa poterom, blokadama puteva i helikopterima.
 
Najpoznatiji su Wangan trkači iz Tokija (biće reči i o njima), ali nas priča ovaj put vodi u Osaku, dom Kanjo trkača. Reč „kanjo” na japanskom opisuje splet (auto) puteva koji kreiraju obilaznicu oko grada. Kao ona nesuđena oko Beograda što se gradi već tristo godine.

„Weapon of choice” od početka do današnjih dana bila je i ostala Honda Civic. Mali, lagan i agilan auto koji mnogo više odgovara kandžo konfiguraciji puta sa dosta krivina na kojem ne preovlađuju dugački pravci. A zgodan je i za izbegavanje svih vrsta prepreka na koje možete da naiđete.

Karakteristično za Kandžovce je da se skoro uvek kreću u čoporu i u punom gasu duž cele trase puta, ne obazirući se ni na koga. Retke su situacije kada ćete ih videti usamljene, a mi smo upravo takvog jednog „ratnika” uspeli da uhvatimo u Pančevu… Gde drugde, nego na obilaznici!
 
U „zlatno” doba bilo je dosta klubova koji su se međusobno utrkivali svakodnevno. Civici su menjali boje češće nego što se neki korisnici GSP-a kupaju, sve sa ciljem da se zavara policija. Neki su bili obojeni i u livreje japanske Grupe A, pošto je u tom periodu (osamdesete i devedesete prošlog veka) Honda Civic bila najzastupljenija u tom vidu trka. A išlo se čak toliko daleko da su se kopirali i setapi trkačkih automobila.

Vozači, osim što su bili veoma vešti za đevrekom ili ludi, u zavisnosti koga pitate, nosili su najrazličitije maske preko lica, kako policija ne bi mogla da ih prepozna. Čak su stavljali i zaštitne mreže preko prozora, ne radi sigurnosti, već radi otežavanja identifikacije. Ali kada je policija rešila da se obračuna sa njima, ništa od toga nije pomoglo i mnogi su završili u zatvoru ili su se u potpunosti povukli iz takvog stila života.

Nemojte da vas čudi zašto ovi automobili nisu u „show ‘n’ shine“ stanju. Oni su prljavi i na sebi nose ožiljke iz svakodnevnih vožnji, jer je to jednostavno deo njihovog function > form stila. O tome najbolje govori njihovo vešanje, adaptirano da iskaže najbolje performanse šasije u najčudnijim, ali oprobanim kombinacijama, i gume koje su najščešće street legal slickovi.
 
Hondini motori najčešće iz B serije (iako se koriste i drugi) pogone ove male gradske jurilice. Njihova snaga dovoljna je za manevrisanje u krivinima i saobraćaju, jer brzinski rekordi nisu cilj. Na njima se rade samo osnovne modifikacije, jer je apsolutno jasno čemu je sve podređeno – balansu automobila.

Tako je i sa Civicom kojeg smo vam predstavili kroz ovu priču, a koji je rađen po uzoru na Kandžo trkače. Nije se išlo na najviše performanse, nego na najbolji balans kako bi vožnja bila što zabavnija, a sve je kastomizovano prema vozaču i njegovom stilu vožnje. Crno-bele fotografije ne prikazuju najbolje Keswick Green boju preuzetu sa Land Rovera, ali… Ispoštovani su i svi ostali old school momenti sa dvodelnim Gotti 15×6 felnama, Advan A038 (195/50 R15) gumama, Dellorto DHLA40 karburatorima (koji čekaju ugradnju), čika Momom (350mm), short shifterom (Shuto ručica)… Ovaj Pančevac uspeo je skoro u potpunosti da deo japanske kulture prenese u ovaj naš deo sveta.
 

Autor: Vojislav Vujanić

Fotografije: Vojislav Vujanić

Priče sa ulice

Legenda kaže da su Kandžo trkači bili toliko poštovani da ste morali da tražite njihovu dozvolu kako biste kupili Civica, ako ste živeli na teritoriji Osake. Štaviše, od vas se očekivalo da ćete ga, ako ste vlasnik istog, modifikovati i trkati se. A ako ste slučajno kupili Civica bez tih namera, postojale su velike šanse da će vam auto biti ukraden oduzet i pridodat nečijoj trkačkoj kolekciji.