Vratimo se za trenutak na sam početak ove avanture. Dok čitam nalepnicu na deterdžentu za veš, u susednoj prostoriji telefon bespomoćno zuji i igra po površini stola. Nakon par sekundi čuje se glasno tup i mačka prestravljeno istrčava iz sobe. Opet sam ga ostavio na ivici… Propušten poziv od Luke. Da li ideš na Santa Domeniku? Spremamo reli auto i znam da će ti se projekat dopasti, a nema dvadesetak minuta kako sam poslao zahtev za akreditaciju. Da li je to sudbina ili ko zna šta li je?

Mala i šarenolika grupa prijatelja odlučila se da ove godine, po prvi put, učestvuje na Santa Domenici. Makadamski reli u šljunkarama Svete Nedelje, nadomak Zagreba. Dovoljno blizu, ali istovremeno daleko. Iako su stariji članovi dali časnu pionirsku da su sa pripremama počeli na vreme, trebalo je šasiju, motor i menjač, auspuh, elektroniku, rolbar, amortizere za reli i gume za makadam okupiti pod jednim krovom. Za početak. A onda ih sve zajedno združiti u čvrstu, neraskidivu i funkcionalnu vezu… ili nešto najpribližnije tome. Bez drugara koji su nesebično pomagali, ovo “vezivanje” ne bi bilo moguće, naročito ako saznate informaciju da je sve sklopljeno za nepuna dva meseca. Zaista veliko dostignuće, bez da je šasije ove “trojke” napravila ijedan metar na sopstvenim točkovima od kada ju je Andrija doneo u Beograd.

Kako Dara od Radojka? Kako Kapetan od BMW 3? Nadimci se jednostavno zalepe za osobu, kao Laza od Dragan, Giška od Đorđe ili Majmun od Goran. Kakav bi ovo projekat bio kada ne bi imao ime. Kapetan Leši. Leši nije od lešnik, nikakvih veverica tu nije bilo, već Leši od truo kao Opel Kadet. Za nepoverovati je da niko nije zaradio sepsu radeći na ovom vozilu. Treba to zapisati kao osmo svetsko čudo, ali gde ima volje ima i načina. Svi vitalni delovi su ojačani, a koga briga za kozmetiku. Ne idemo na takmičenje za Mister Univerzuma, već da jarimo po makadamu!

Da li vam vozilo sa imenom “Kapetan Leši” uliva poverenje? Ni meni. Oni su ipak odlučili da sa njim krenu u pohod na jedan od najzahtevnijih relija, a makadam kao podloga trpi malo toga. O Rally Show Santa Domenica, pisali smo skoro, pa redovno u prethodnih nekoliko godina, jer nas tamo uvek dočeka nešto drugačije. Ne mislimo na izgled staze koji se menja zbog jezera, skok koji je ušao u legendu ili najrazličitiji mogući broj vozila koji tamo možete videti (od WRC automobila, Lada VFTS, do italijana u trokolici). Mislimo na vreme. Temperature u negativnom delu skale, sneg, kiša koja ne pada samo sa neba, već izvire i iz zemlje, dodatno pojačavaju utisak koji RSSD ostavlja na vas. Hvala globalnom zagrevanju, Donaldu Trampu i tome što se ovaj makadamski reli održava u poslednjoj nedelji novembra.

Pred Kapetana je stavljena nekolicina rigoroznih testova na šljunkari Ada Huje. Uočeni nedostaci su sanirani, između ostalog i to ulje u menjaču iz prvog pasusa, kojeg “izviđač” nije mogao ni da napipa. Nije se raspao, niti prokuvao. Još samo par vezica i šrafova, mada to može i na licu mesta. Pakuj torbe, krećemo. Polazak je zakazan za pet ujutru i već smo uspeli da promašimo raskrsnicu na kojoj se nalazimo, pravilo koje je ostalo na snazi i za sve ostale destinacije na koje smo trebali da stignemo. Uglavnom kružeći, jer od navigacije nije bilo mnogo pomoći. Pivo za sve, a za vozača – crni sok. Granicu prelazimo bez problema. Carinici čak ni vrata ne otvaraju, ali rupe u gepeku tzv. “speed holes” su ih toliko zbunile da su morali da provere šta se krije unutra.

Petak je dan kada se na stazi završavaju pripremni radovi i otvara boks za takmičare, a naš tim stavlja poslednje delove na Lešija – novu šaltericu, pumpu za gorivo i stakla na prozore. Vremenska prognoza obećava bitno drugačije vreme od 2018. Suvo i relativno toplo za doba godine u kome smo, ali sve je promenljivo. Ne treba čekati poslednji trenutak, a sutra su na programu tehnički pregled i šejkdaun. Vremena ima dovoljno da se sve pripremi, čak i ako bude problema. Štap, kanap, par hvatanja za glavu, Tošina reč podrške, poneki „jazavac“, čvrsta ruka, čekić i malo ubeđivanja kasnije, sve leže na svoje mesto. Za šejkdaun spremni.

Prohladna zora sviće u subotu, samo taj zaključak nikako ne biste mogli da donesete posmatrajući atmosferu u boksu. Stižu šleperi, kamperi i automobili sa prikolicama, šlep službe… Na mestu gde juče, pored Mađara i nas sa „bemveima“, nije bilo nikog drugog, odjednom ima još osam trkačkih automobila sa pratećim posadama iz Hrvatske, Mađarske i Italije. Prekoputa, gužva je još veća i u treptaju oka, ostaju slobodni jedino prolazi za kretanje vozila, koje će sutra preplaviti reka posetilaca. Najavili su suvo i oblačno vreme, ali ovde ni loši meterološki uslovi ne odbijaju verne fanove sporta da se u velikom broju okupe na bedemima.

Naša ekipa je jedina iz Srbije. Gledamo ko je još sa nama u klasi. Gledaju i oni nas, štaviše dolaze da se neformalno raspitaju i izbliza pogledaju konkurenciju. Vizuelno smo nejaki, ali je srce junačko. Kapetan Leši od starta do cilja treba da preveze dve posade – Stamenković-Popović i Živanović-Gajić. Dvostruka dužnost, duplo više teških makadamskih kilometara. Unutar tima, poverenja u mašinu, koja je danonoćna sklapana, ne nedostaje. Luka prvi put popisuje stazu, prateći Tošina uputstva. Andrija će posle prepisati. Svi su prvi put ovde u ulozi takmičara. Pred početak šejkdauna, počinje da se oseća napetost. Iznova se proveravaju sve tekućine, pritisci u gumama, čisti šoferka. Gas.

Zvuk koji proizvodi BMW-ov šestak sa ovom kombinacijom grane, cevi i lonca, toliko je specifičan i glasan da su svi na reliju i oko Savršćaka, nedvosmisleno, znali kada naša ekipa pristiže. Ko je bio na šejkdaunu, sutradan je znao koji auto dolazi, a ko nije, brzo je naučio i pozdravljao ih u svakom prolazu. Zdrav zvuk, pun snage. Što je i utisak naših takmičara. Snage ne nedostaje, pusti grafik. Hoće da ide po boku, ali nos je težak i oseća se tokom vožnje. Odlično upija sve rupe i neravnine. Hladnjak se nalazi u kabini, na mestu zadnjeg sedišta, pa je potrebno obratiti pažnju na grejanje, jer je spoljna temperatura viša od očekivane. Osim toga, samo čvrst pritisak na desnu papučicu. Za 2.5h koliko je trajalo testiranje i nekoliko prolaza naših posada, ništa drugo nije ukazivalo na bilo kakve potencijalne kvarove. Čak su i postavljena vremena bila veoma dobra. Blatnjavi kao prasići, treći u RWD klasi. Noć pada. Pranje, pa u grad na crveni tepih.

Ceremonijalno otvaranje je priča za sebe. Organizovano sa ciljem da se sve RSSD posade predstave mnogobrojnoj publici, uz vatru, kuvano vino, vatromet, ali… Startni brojevi 58 i 96 (od 100) kažu da ćemo dugo čekati dok naše posade prođu kroz kapiju na trgu u Sv. Nedelji. Čekanje je bilo vredno, jer saznajemo detalje o Andrijinom duksu i njegovoj povezanost sa Lončarićem. Pod svetlima reflektora sve se priznaje.

Buđenje pre petlova zakazano je za nedelju. Vozači i suvozači oblače kombinezone, a Vlada i ja spremamo foto-aparate. Cirkus počinje tačno u osam. U 08:45 na bedemu, iza broja 57, nalaze se Stamenković-Popović, čekajući svoj red za start. Tri minuta kasnije okidaju foto-ćeliju, šestak urliče i trka počinje.

Tim funkcioniše kao njegova najslabija karika. Možda ste čuli taj izraz milion puta, ali je neopozivo tako. Kapetan Leši se parkirao pored puta, nakon obilaska malog kruga, posle leve lakat krivine. Proteklo je svega nekoliko minuta od izlaska na stazu. Ostatak tima ubrzo stiže sa alatom. Uspevaju da ubace u četvrtu ne bi li se Leši dovukao do boksa. Pritisak raste svakog minuta. Nešto je puklo! Nešto se rasulo u menjaču. Jedini drugi BMW na stazi ima sekvencijalni menjač. Preturaju se imenici u telefonima, zovu se drugari i poznanici, ali odgovora nema. Tamni oblak neizvesnosti nadvukao se nad naš boks. Luka koji je sve vreme bio vedar i raspoložen, smenjivao je izraze brige, tuge i neverice na svom licu. Osmeh je iščezao. Ceo poduhvat možda staje u prvom krugu, a krenulo je tako dobro. Toša ne govori previše, pokušava da nađe rešenje, a onda se u jednom trenutku “niotkuda” pojavila brusilica. Otvaraj tunel! Živko i Dejan nisu čekali ni trenutak, već su počeli da seku. Standardna boljka BMW-a, birač brzine. Naravno da će da nam crkne deo koji košta 200 dinara kaže Toša. Andrija pronalazi aparat za varenje kod italijana koji su došli sa Hyundai i20 WRC automobilom i par peckanja kasnije, novi birač brzine je predstavljen timu. Puštaj „lajv strim“, ovakve majstorčine nema niko!

Prvi krug je odvožen sa neslavnim ukupnim vremenom prolaska, ali je uspešno završen. Vožnje do kraja dana protekle su odlično i Toša beleži najbolje vreme od 08:10.1. Nije bilo dodatnih problema. Kapetan Leši je prelazio preko skokova, padova, rupa, bočno po širokim krivinama, bez imalo muke. Pokazao se vrlo konkurentnim u Todorovim rukama, a naročito ako uzmemo u obzir i sve ostale elemente ovog projekta. Andrija pokazuje da nije za potcenjivanje. Svakom vožnjom dobijao je sve više samopouzdanja i značajno popravljao vreme. U poslednjem krugu dana, dok je Sunce zalazilo nad stazom u Savršćaku, par stotina metara pred kraj brzinca, Marfi udara. Jedno crevo stavlja tačku na ostvarivanje najboljeg vremena za dvojac Živanović-Gajić. Cilj prelaze, ali iza šlep službe i moraju da se zadovolje rezultatom od 8:26.6 koji ih rangira oko sredine u celokupnom plasmanu.

Uprkos svim dešavanjima, iskra nade se još uvek ne gasi. Veliki broj takmičara je odustao. Njih 27 u ukupnom poretku, ali na kraju ipak nedovoljno iz RWD klase da se jedna od naše dve posade nađe na ceremoniji dodele nagrada. Prvo i drugo mesto zauzimaju najbrži, a treće najizdržljiviji vozač, odnosno onaj kome se automobil ni u jednom trenutku nije pokvario. Kažu nam da je to pravilo koje se ponavlja iz godine u godinu. U Srbiju se svakako vraćamo prepuni utisaka. Vatreno krštenje se okončalo. Osmesi se iscrtavaju na umornim licima, dok u polusnu gledamo snimke sa kamere iz automobila. Kapetan Leši je preživeo, uspeh samo po sebi. Stečeno iskustvo je dragoceno i nešto što će ova ekipa sa sobom nositi do kraja života ili makar do sledeće godine… Već su krenuli sa kreiranjem planova za novi projekat, nakon što su se utisci slegli i uvideli nedostaci postojećeg. Nadamo se da će uspeti da slože „kocke“ do novembra 2020., a mi ćemo svakako navijati za njih i za druge posade koje se odvaže da krenu na ovaj jedinstveni reli šou.

TIM // Todor Stamenković i Luka Popović, Andrija Živanović i Živko Gajić, Vladimir Živanović, Dejan Marjanović
PROJEKAT POMOGLI // Petar Ješić – Custom Welding Belgrade, Kacimbas Autostyling, Mića BMW, Srđan Višnjić – Buda, Petar Matović, Marko Simić – T-Tech Quickshifters i xDrive Servis za remont reduktora i diferencijala

 

 
AUTOR // Vojislav Vujanić
FOTOGRAFIJE // Vladimir Živanović, Vojislav Vujanić