King of the Hill – Land Rover Discovery Sport

Da živimo u svetu gde se razum prilikom izbora vozila više ceni od brenda i da taj izbor nije simbol finansijskog blagostanja, potencijalni razgovor u bašti kafića bi izgledao ovako: Ćao, ja sam Mirjana Stefanović, možeš me zvati Beba. Hvala ti na piću koje si poslao. Lepo ti je ovo terensko vozilo što si parkirao na obeleženom parking mestu.

Ti mora da radiš u Gorskoj službi spašavanja? Ne… Onda si lovočuvar na Staroj Planini? Ne… Onda ti sigurno služi da obilaziš radove na izgradnji vazdušnih turbina u zabačenim predelima naše zemlje? Ne?! Pa čemu ti onda služi ovoliki auto, bezobzirni čoveče, da ga penješ po ivičnjacima i zelenim površinama? Ajde – ĆAO!

Ne živimo u takvom svetu, zato ćorak. Pre nego što pokrenemo lavinu, potreban je kratak osvrt na istoriju ovih vozila i njihovu podelu. Terensko vozilo je vojno vozilo. To je to. Robusno, jako, svrsishodno, komfora bez i nezaustavljivo. Tako je barem bilo dok se nisu pojavili ljudi sa novcem i veeeeelike marketing uši koje vole da ih saslušaju. A što se tiče podele, mišljenja sam da postoje tri osnovna komercijalna terenska vozila: Land Rover (Serije I, II, III), Toyota Land Cruiser i Jeep Wrangler. Kao tri osnovne boje, paleta proizvoda se daljim mešanjem i razvodnjavanjem povećava i tako nastane nešto kao što je DS4 Crossback.

Dakle, šta? Danas džipovi služe za dominaciju – mama pred školom, tata pred kolegama ili šakala ispred kafića. Ne trebaju nikome za neko terenisanje, isto tako im ne trebaju zbog pogona na svim točkovima (svi znamo da postoje bolja vozila sa tom opcijom), a i po pitanju prostora u kabini nisu nešto zbog čega treba patiti. E sad, da li ćeš tu, tebi prosto neophodnu, dominaciju odraditi sa stilom ili ne, zavisi o toga koliko zapravo znaš o automobilima.

Od svega što je razvodnjeno i izmešano treba bežati. Što si bliže osnovnoj boji, to bolje. Mi smo imali tu sreću da odemo samo korak od kockastog Land Rover-a i zaplovimo terenskim vodama u Discovery Sport-u. Nismo mame i tate, a nismo ni kobci od Strahinića Bana i samo smo željni vožnje i novih iskustava. Otišli smo na Kopanik. Naš utisci su sledeći.

Eksterijer

Iako ovaj model ima to Discovery u svom imenu, teško da će ga neko zapravo povezeti sa imenjakom. Izgled automobila više vuče na Evoque nego na bilo šta drugo. To je pozitivna stvar jer je automobil gospođe Bekam prilično lep. No, veći Discovery Sport je znatno muževniji i glomazniji. Ne može se reći da je robustan, ali mi uvera više poverenja u svoje terenske sposobnosti od konkurencije kao što su X3 ili Q5. Neki posebni dizajnerski elementi vredni pomena nisu prisutni. Pohvale se mogu uputiti na račun svetlosne grupe napred i pozadi koje su relativno male u odnosu na samu veličinu vozila, pa samo vozilo izgleda korpulentnije. Sve u svemu, dizajn je pun pogodak – pametno spakovana spoljašnost bez kitnjastih detalja i prenaglašenih elemenata. Boja našeg vozila je izuzetna, pogotov u kombinaciji sa crnim krovom i stubovima. Ali ako želite malo više pažnje, onda je narandžasta prava stvar.

Enterijer

Ona klasična rečenica – priča spolja se nastavlja unutra. Jasan kvalitet sa, tu i tamo, blagim premazom luksuza, ali ništa napadno. Sve je na svom mestu, pristupačno i vrlo brzo ukapirate šta se i gde nalazi. Samo „davanje“ kontakta je spektal. Rotacioni selektor automatskog menjača se izdiže sa centralnog dela konzole, lampice se pale i vi ste spremni da krenete. Lep način da se razbije svakodnevna monotona procedura paljenja automobila. Iznad selektora se nalaze najpotrebnije komande za klima uređaj, selektor uslova na putu i to je to. Sve ostalo se kontroliše ili preko touch screen ekrana na vrhu centralne konzole ili preko prečica pored samog ekrana. Opet, bez ikakvih velikih dizajnerski vežbi. Možda nekima previše slično nemačkim automobilima. Prostora baš koliko treba, prostrano i svetlo, a sa dodatnim panaronama krovom – perfektno!

Pogon i detalji

Za pogon je zadužen 2.2 dizel sa nekih 180ks uparen sa devetostepenim menjačem. Motor pripada starijoj generaciji dizela i ne spada u kategoriju tiših, upeglanih dizela. Međutim, to je možda i jedina mana samog motora. Snage ima i uvek je dostupna. Sport (kao što su nekada dodavali turbo na fenove i usisivače) u samom imenu automobila ne znači da može da izađe na crtu Macanu i da vaš vijaguvi put učini zabavnijim. Ne, reč Sport čini Discovery civilizovanim automobilom koji ne izaziva morsku bolest posle tri krivine. Terenci imaju tendenciju da budu tvrdi čime se kompezuje nestabilnost prouzrokvana visokim centrom gravitacije. Time je vožnja po ulici neprijatna, lomljiva i svake manje neravnine se osećaju. To kod Disocovery Sport-a nećete primetiti. Tokom vožnje po gradu nudi uglađenu i komfornu vožnju. Kao da vozite neki hatch.

A vi verovatno već sada mislite da to može i jedan X3 ili Q5. Mogu, ali tamo gde niko iz klase ne može da parira ovom automobilu je njegova sposobnost na svim podlogama. Tu ima ultimativnu prednost. Blato, sitno kamenje, mokra trava, potoci, divlje staze… Nijednom nismo pomislili da će se ovaj automobil zaustaviti. Apsolutno smo bili šokirani šta sve ovaj „šminker“ može da uradi sa letnjim, niskoprofilnim gumama. Čak i selektor kojim možete vozilo prilagoditi uslovima na putu je skoro pa beskorisan. U automatskom modu je sve savladavo. Jedino zbog čega nam se grčilo lice je sporadični „veseli“ kamen koji zvekne u podvozije, ali smo posle detaljne inspekcije na kraju putovanja ustanovili da neprijtan zvuk jedini rezultat tih udaraca.

Zaključak

Onog trenutka kad sam po poslednji put izašao iz auta i pogledao ga, u meni se javilo nešto što nikad nisam osetio. Poželeo sam da sam vlasnik jednog „džipa“. Ne mogu da kažem da ih ne podnosim, ali sigurno ne bih izdvojio toliki novac na njih (uvek postoji nešto zabavnije i bliže asfaltu). Ono što me je opčinilo je jasna svrha ovog vozila. Izgled, enterijer i kompletan pogon su upakovani tako da me nijednog trenutka ne bi bilo sramota da kažem da vozim „džip“. Mi smo na Kopaoniku bili u društvu mnogo zajebanih mašina, a nije nas pojeo blam. Došli smo tamo Land Rover-om. Tačka. Nije bilo ni Audi-a, ni BMW-a, ni Porsche-a. Diskretno i sa stilom dominiraj ispred svake ustanove i grupacije ljudi. Nije teško biti čovek.

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Aleksandar Savin, Stefan Šobot, Vojislav Vujanić