Ko pet puta zaredom, brzo, uspe da pročita naslov bez greške dobija pet bambija! Šta se krije iza tako komplikovanog imena? Pa… Jedan gradić u Mađarskoj koji svake godine okuplja stotine i stotine hondi sa ciljem da se ljudi druže, zezaju, napiju, smrznu i trkaju, naravno, ne nužno tim redosledom. Drag nije ulična organizacija, već se vozi na pisti sa semaforima, merenjem vremena, klasama… A kada honde utihnu, nastupaju znatno ozbiljnije i brže zveri…
Odakle da počnem… Prošlo je više od 24h od kad sam stigao, a i dalje mi nije dobro, što od umora, što od hengovera, što od neverovatnog broja turboš nitroš hondi.
Petak uveče, stižemo u 20.05 u Keskindžiku ili tako nešto, pošto kako se ime grada izgovara pravilno nikada nećemo naučiti. Krećemo u sitnu nabavku namirnica, kad ono međutim – EU brate, ne radi NIŠTA! Prošlo 20h… Vozimo se pola sata da bismo jedva uboli radnjicu koja snabdeva pankere!? Nekako nađemo aerodrom, nakon finog tumaranja po mraku i kiši da bismo ga pronašli (iako smo već bili tu prošle godine?!) gde nas dočekuju frendovi iz HR čija navigacija radi bolje od naše karte iz 1938, te su već stigli da dignu šatore, a i da počnu da se trezne.
Po tradiciji pravimo kamp preko puta njih, jer se dobro zezamo kada smo na gomili. Pozdravljamo se i tu kreće pljusak. Ništa, pakujemo se u kola i ud’ri po pivu, da zanemarimo situaciju. Kiša staje, Bajaga sa CD-a kreće s nekim pesmama o Yugi, svi zajedno počinjemo da pevamo i dalje se ne sećam šta je bilo…
Ujutru jedva preko nule, ali kako su počela kola da pristižu, temperatura je rasla. Verovatno je u toku dana bilo preko 1000 stepeni, jer je i kola bilo sigurno toliko. Sve one magične Hondine šifre kojima se zbunjuju protivnički tabori – D14, D15, D16, B16, B18, K20, K24, H20, H22, F20, C30, a onda sve isto ispočetka, samo ovaj put sa turbinom. Mađari imaju turbiranih hondi kao mi rupa na auto-putu Subotica–Beograd!
Bilo je neopisivo… Bilo je svega… Mint fabričkih ED-ova i CRX-ova, track day mašina, VIP style Accord-a i Legend-a, Hellaflush Civic-a, swapova, čega sve ne, a da budem iskren i „krezavaca“… Ali OK, sve to mladi vole…
U okviru Honda meet-a voze se i trke na 402 m pod okriljem dragracing.hu i, bogami, u našem okruženju su najozbiljniji. Izuzetno su organizovani, svaki takmičar se vraća čim završi run i dobija isečak sa vremenom i ostalim bitnim merenjima; propusna moć semafora i staze je ogromna. U svom tom opštem haosu i ludilu jedna ljubičasta D14A1, MPFI, Mini Me, Delta 262, IHE, 4.25FD, Toyo R888, Honda iz Zemuna završi na trećem mestu u klasi od 1,3-1,6 N/A sa najboljim vremenom od 15,2x… Fuck yeah! Čestitamo!
Nazdravljali smo iz pehara neko vreme, ko pravi trkači, a onda je krenuo noćni parti i ludilo mozga opet ko veče pre…
Nedelja samo drag, kola na prikolicama stižu, hajabuse i CBR-ovi turbo takođe stižu, vremena padaju i ispod 9 sekundi, mislim da više i ne mora da se priča, slike vrede hiljadu konja (reči)…
Autor: Srđan Radivojev
Shuto-expressway.com
Ostavite odgovor
1 komentar
Odličan tekst a sve pohvale za fotke.
Serdjo,menjaj profesiju odmah!
🙂
Galerija
121