Korozija Automobilske Kulture Putem Autorskih Pesama

Antonije Pušić je svojevremeno izjavio da je u primitivnim društvima ironija, kao način izražavanja, štetna, jer je shvataju ozbiljno. Samim tim, njegova sprdnja sa imenom turbo folk je prihvaćena kao ozbiljna. A šta je turbo folk?

Folk je narod, a turbo je sistem ubrizgavanja vazduha pod pritiskom u cilindar motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Turbo folk je sagorevanje naroda. Dobro vam je poznato da je Balkan plodno tlo za uzgajanje svakakvih užasa. Automobil kao simbol životnog uspeha i slave u avliji nikako nije pošteđen. Kvalitetno prevozno sredstvo je kao lepak za mušice koji visi sa plafona trpezarije naših rođaka. Gamad se lepi na to kao luda. Zbog toga, odvajkada je bio prestiž opevati širok dijapazon životnih događaja u kojima automobili imaju glavnu ulogu. Teško je sve obuhvatiti i grupisati. Ali uvek možemo da, za početak, napravimo listu istaknutih dela duboko utkanih u folklor društva. Krenimo od najvećeg hita.

Ivan Gavrilović, čovek visine 1,25 Džeja, je slavu postigao planetarnim hitom: „200 na sat“. Ideja o bežanju na more jer tamo je spas SPAS! postoji još od pesama o Pišonji i Žugi. Gospodin Gavrilović je u svom aranžmanu prezentovao tu ideologiju izvodeći sjajnu koreografiju ispred čak tri Reno Klija sa motorima 1.2 8v i maksimalnom brzinom od 145 km/h. Naravno, scenografija nije njegova briga, već poruka koju šalje njegovoj generaciji. Roland klavijature ovde samo pucaju. Prisetimo se:

Sledeći na spisku mora biti Boro Majstorović. Njegov biser, pesma: „Kawasaki“, je prepuna suptilnih znakova koji ukazuju na to da je ovde zapravo opevan polni organ dotičnog. Već posle desetak sekundi spota možemo videti kako se Bora seksualno zadovoljava sedeći na svojoj ljubavi simulirajući masturbaciju. Slične scene se ponavljaju. Stihovi: „Svaka mnogo voli da ga duže jaše jer njegova vožnja svakoj curi paše“ otvoreno glorifikuju ponos gospodina Majsotrovića. Takođe, vešto oko će primetiti diskretnu i uređenu facijalnu maljavost jake testosteronske vrednosti. Izvolite:

Predstavnik posebnog folk pravca u muzici, poznatijeg kao trance folk i trip-folk, je grupa Mara i Lole. Svima su poznati po hitu: „Trese mi se Lada“. Glasove ovih virtuoza prati glamurozan bend koji svojim solo deonicama na šargiji upotpunjuje sliku pakla u koji ste uvalili vaše oči i uši. Nije potrebno komentarisati suštinu reči ovog teksta, previše je očigledno, čak i za jako pijane ljubitelje ispod šatora.

Era Ojdanić, 1/2 čovek, 1/4 motel, 1/8 kiseli kupus i 1/8 benzinska pumpa, dospeva na ovaj naš spisak zajedno sa nepoznatim stvorenjem po imenu Reni. Ovaj intelektualni Černobil prošaran je borbom razuma i prostakluka. Era uporno poziva posrnulu devojku u svoj Mercedes, međutim, iako sumnjivog morala, Remi je zabrinuta za svoju bezbednost. Prepoznaje neodgovarajuću dubinu šare na gumama, kao i niz drugih nedostataka, te odbija gospodina Ojdanića. Sve je upotpunjeno odista jadnim scenskim nastupom.

Zanimljivo je da naš sledeći primer zapravo vrlo dobro opisuje problematiku života modernog muškarca. Ono što nije zanimljvo je što nam taj problem pripoveda DJ Krmak. Koristeći se modernom tehnologijom video montaže i izuzetno visokim kvalitetom scenskog nastupa, on vrlo brzo sa konkretnog primera gledanja F1 trka nedeljom prelazi u apsurd. Proslavlja svaku trku pečenjem, velikom količinom alkohola i nevernom ženom. Sve bi to bilo ok da iza njega nije bolid Mike Hakinena… To je već nedopustivo.

Kao što i sami vidite, okruženi smo užasima. Znam, sve ovo vama izgleda krajnje naivno, duhovito i bezopasno, ali to su đavolja posla. Nastavićemo da radimo na ovakvim edukativnim stvarima, a vas molimo da nam putem komentara pošaljete ono što je vas uznemirilo kako bi smo uspešno nastavili naš rad, te sačinili bazu ovog gnoja. Hvala, plemeniti ljudi. Nastaviće se…

Autor // Vukašin Medić