Legenda u Novom Ruhu – RWB Porsche

RWB – Rauh Welt Begriff je ono oko čega se diže dosta prašine u poslednje dve-tri godine. Ovo je trenutno možda najvrelija tema o kojoj se raspravlja na internetu, pored LS1 swap-ova i uvek prisutnih „old vs. new” tema. Sviđao nam se ili ne, o njemu se priča. Od obožavanja do omalovažavanja, od vizionarskih stavova do staromodnih uskih pogleda na automobilizam, RWB je podelio entuzijaste širom sveta. Ali tamo negde u dalekom Japanu tvorac ovog fenomena sedi zavaljen u fotelji sa cigaretom u ruci i uopšte ne razmišlja o raspravama i mišljenjima o njegovom delu. On radi ono što voli i živi svoj san, ima viziju i filozofiju koju možda samo on istinski razume. Ali takvi su umetnici, neshvaćeni i kritikovani, a on se svakako može nazvati umetnikom, a 911 njegovim platnom.
Akira Nakai je ušao u svet automobilizma sa 18 godina, i u ekipi uličnih driftera je počeo da modifikuje AE86-ice. Kažu da je bio među prvima koji su vozili nebulozno nizak auto sa takozvanim „oni-kyan“ odnosno „đavoljim nagibom”, kako se to popularno zove u Japanu. Njegovi afiniteti ka wide body kit-ovima su se još tada primećivali. Vozio se na točkovima sa veoma širokim rubovima, sa distancerima i razvučenim gumama koje su stajale pod proširenim krilima. A, na kraju krajeva, koji to Japanac ne voli wide body? Taj „grubi stil” je posebno došao do izražaja kada je Nakai ofarbao svoju ‘86-icu u mat crnu boju. I tada je počeo da se razvija taj takozvani „koncept grubog sveta”, tj. ili Rauh Welt Begriff, koji dobija svoj nemački naziv kada je Nakai ušao u svet Porschea.

Krajem devedesetih Nakai je dobio šansu da radi sa Porscheima kao zaposleni u lokalnoj mehaničarsko-limarskoj radnji. Kada je napunio 28 godina kupio je svoj prvi primerak 911-ice na kojoj je radio 12 godina. Danas je to već kultni primerak Stella Artois 930 koji je, verovali ili ne, nazvao po svom omiljenom pivu. Originalni 3.3 turbo motor je razbušen na 3.8 i urađena je konverzija na atmosferca koji je proizvodio 360 KS i vrteo se na 8900 obrtaja. Dosta pažnje se obraćalo i na težinu, pa je na kraju svih radova automobil bio težak nešto malo ispod tone. Radi uštede na težini i na prostoru, stavljen je menjač od 915-ice sa pet brzina, gde je petu brzinu napravio i razvio RWB na osnovu iskustva sa kružnih trka. Šest godina nakon kupovine svog prvog Porschea otvorio je sopstvenu tjunersku kuću Rauh Welt Begriff u selu Chiba-Ken.
Nakai pri izradi svojih 911-ica kombinuje japanske i evropske elemente tjuninga, čak i elemente hot roda, što čini njegove automobile univerzalnim i u teoriji za svačiji ukus. Ali to je samo teorija. Dosta ljudi ne voli njegov rad, a broj tih ljudi se povećavao sa porastom popularnosti RWB-a. Kritičari smatraju da Nakai skrnavi Porsche, upropaštava ono malo retkih modela što je ostalo, i da to radi iz pogrešnih razloga praveći od 911-ica automobile za izložbu i poziranje, iako je sam Nakai više puta naglasio da ne voli izložbe automobila. Naprotiv, to su mašine koje se voze na stazi i ne štede se. Ali čemu vizuelna prepravljanja nečega što već izgleda dobro i što je retkost? I tu stupa na scenu Nakaijeva filozofija: „Koja je poenta trkačkog automobila ako on ne izgleda kul?”

Ali, za utehu kritičarima, RWB ipak predstavlja veoma mali segment 911-ica sa vazdušnim hlađenjem, a kako nije ni jeftin, ljubitelji ne moraju da se brinu da ce doći do potpunog istrebljenja ovih modela.
Ovim je Nakai dosta približio Porsche ljudima koji jednostavno nisu kapirali filozofiju i evoluciju samog modela 911. Onima koji su Porsche videli kao dosadan auto koji nije menjao izgled decenijama. Ali ovim je takođe izazvao veliki bes zagriženih ljubitelja 911-ice koji Akiru porede sa Gemballom. Ali ako ćemo već da posmatramo stvari sa te tačke gledišta da apsolutno ne treba menjati takve retke automobile, zar Singer ne radi istu stvar, a ne trpi ni upola kritika kao što trpi RWB? A RWB, ipak, modifikuje svoje automobile po uzoru na GT2 EVO, što svakako nije za poređenje sa Gemballom. I tu dolazimo do čuvene rasprave o ukusima, o kojima ne vredi raspravljati i obično se tu svaka dalja priča završava.
Nakai je definitivno jedan ekscentrični vizionar, poput onih koje srećemo u japanskim anime serijama. Njegov flegmatični karakter i cigareta u ruci neodoljivo podsećaju na Fujiwara Buntu, a kroz njegove ekscentrične ideje pomalo se prepoznaje crta Kitami Juna. Sama njegova ličnost još više doprinosi popularnosti cele filozofije koja se vrti oko RWB-a. Njegove modifikacije obuhvataju sve od spoljašnjeg izgleda, preko enterijera (što se uglavnom ogleda u nedostatku istog), suspenzije, kočionih sistema, sve do ozbiljnih modifikacija na samom motoru, uz pomoć japanske kuće Promodet koja se bavi tjuniranjem Porscheovih motora. Čak se sve modifikacije spoljašnjosti veoma lako uklanjaju kako ne bi smetale daljem razvoju i održavanju automobila. Kada radi na automobilu, u potpunosti mu se posvećuje, uradiće samo jedan model po mušteriji i na svakom automobilu radi on lično, što doprinosi ekskluzivnosti ovog koncepta.
Voleli ga ili ne, on je ipak jedan od nas, samo što je možda izabrao da svoju ljubav prema automobilima izrazi na način koji se razlikuje od nečijeg drugog. Stvari treba posmatrati sa vedrije strane. Na kraju krajeva, neke modele je izvukao iz zaborava, jer ko zna kakva bi im sudbina bila da nisu došli u ruke Akire Nakaia.

Autor: Tijana Milovanović