Naša priča počinje putovanjem u Japan, u oblast Zapreshicho-shigai, nadomak glavnog grada. Pre par meseci sasvim slučajno stupili smo u kontakt sa automobilskim disidentom koji je morao da pobegne iz Evrope kako bi zadovoljio svoje potrebe za japanskom auto-industrijom. Zaintrigiran sajtom i našim sadržajem, ponudio nam je saradnju, koja je ubrzo rezultirala i pozivom u goste. Nismo mogli da odbijemo takav poziv.

Zapreshicho-shigai je predivan predeo ove zemlje gde mirno i gostoljubivo stanovništvo beži od svakodnevne gužve i oblake stresa rasteruje uređujući svoje kuće, dvorišta ili automobile. Naš domaćin je želeo da ostane anoniman, ali nam je dozvolio da upotrebimo ime po kom je poznat u Japanu – Mrgudo-san.

Mi smo u kuću domaćina stigli u kasnim večernjim satima. Ušli smo u genkan, predsoblje gde su gosti obavezni da se izuju i obuku uwabaki (patofne za kretanje po kući). Dok smo mi usporeni od umora obavljali svoju dužnost, Mrgudo-san nam je diskretno usmerio pogled ka vratima koja ne vode u kuću, već negde… Iznad vrata je bila bela kaciga sa njegovim imenom i ispisanom krvnom grupom. Tog trenutka je nastupila hiperventilacija. To su vrata garaže i automobil je iza. Kao da se stvorila provalija između nas i vrata. Nismo bili spremni da je tako umorni preskočimo.

Nismo hteli da iznenađenje koje je bilo na samo otvaranje brave od nas kvarimo naglim paljenjem svetla i momentalnim raspršivanjem uzbuđenja i adrenalina u nama. Umesto toga, posvetili smo se paketu piva, koje smo doneli kao skromni poklon, životnoj priči našeg kolege i grabuljanju male zen bašte. Ima nešto u tom igranju u pesku, čak i kad porasteš.

Mrgudo-san je automobilski novinar koji je svoju ljubav prema metalnim ljubimcima pretočio u posao od kog živi. Svoje zavidno vozačko iskustvo i poznanstva je iskoristio na pravi način i pokrenuo je časopis koji pokušava da interesantnim i originalnim sadržajem ispliva na površinu. Tu smo se i mi malo pronašli. Pored svega toga, uspeva da vozi lokalni Croatian Drift Challenge šampionat. Kad ima vremena vozi i na drugim sličnim takmičenjima. Simpatičan mladić. Par piva kasnije, alkohol je lagano počeo da deluje na mozak, a priča se razvezla do ranih jutarnjih časova. Telo je počelo da otkazuje i morali smo da se povinujemo željama organizma. Odlučili smo da priču nastavimo narednog dana.

Jutro je bilo sunčano i prohladno. Lepo nas je otreznilo i vratilo nam ono malo pameti što imamo u glavu. S njom se vratilo i uzbuđenje koje se povuklo pod bujicom piva, i mi smo bili spremni da preskočimo onu provaliju, zgrabimo kvaku i širom otvorimo vrata. Spremni da upijemo sve što nas čeka iza njih. Momentalno preopterećenje čula bez konkretnog razloga.

6

Bum, eto ga! Preskočili smo. Jao vidi! To je Nissan Skyline R34. Mrgudo-san nas je čudno gledao (blago šokirano), ali nije nam zamerio. Slično ponašanje je video samo kod japanskih učenica prilikom deljenja besplatnih „orgazmičnih“ predmeta u sklopu dobrotvornih akcija u lokalnom domu kulture (šta je on tražio tamo je već posebna tema).

Morali smo prvo da se posvetimo njegovom domu, odnosno garaži u kojoj se R34 nalazi. U tom sređenom haosu punom raznih artifakata naišli smo na dosta predmeta koje je Mrgudo-san poneo sa sobom iz domovine. Pehari i plakete stoje opušteno pored skupocenog antifriza, nostalgična flaša Karolovačkog, sećanja na prvi auto i nekadašnje dečačke snove. Garaža puna uspomena i budućih projekata. Posle prvobitnog šoka, naš domaćin se vratio u normalu i otpočeo svoju priču o automobilu koji mu opušteno spava svakog dana u garaži.

Pre svega toga, mogli bismo i mi da kažemo nešto o samom produktu zvanom Nissan Skyline. Ovaj automobil je skoro ceo svoj život proveo isključivo kao automobil za japansko tržište i dete je Shinichiro Sakuraia koji je do svoje smrti 2011. godine aktivno učestvovao u razvijanju modela. Skyline je originalno proizvod Prince Motor Company (PMC) i zamišljen je kao kompaktni, sportski automobil. Posle spajanja PMC-a i Nissana, Skyline nastavlja da se proizvodi, ali je pod tim imenom proizvedeno toliko različitih karoserijskih verzija da verovatno ni oni sami više nisu znali šta proizvode.

123

Istorija ovog modela je prilično konfuzna da bi se objasnila nekome van Japana. Razlog je prvenstveno taj što se Skyline nije prodvao van matične zemlje (osim u par navrata, ali u vrlo malim količinama i u zemljama koje su takođe tržišno limitirane). Svetsku popularnost stiče putem medija. Filmovi i igrice su igrali ključnu ulogu u popularizaciji ovog modela. Generacija R34 je model koji najveći broj vas vezuje za ime Skyline. Razlog je prost: to je prvi Skyline koji smo videli. Kasnije smo upoznali i ostale generacije.

R34 koji je pred nama je sve, samo ne običan. U pitanju je GT-T verzija koja je za jednu stepenicu ispod GT-R-a. Ono što ga razlikuje od stock verzije je njegova namena. Namenjen je za drift. Uostalom, evo šta Mrgudo-san ima da kaže o automobilu:

Auto je manje-više stock. Hteli smo da traje i cilj je bio da se izveze što više kilometara zbog privikavanja na volan, ali i njegovu ćud u vožnji. Najviše smo radili na vešanju. Amortizeri i opruge su štelujući Super Drift. Napred smo ugradili gornje i donje Driftworks viljuške uz manje modifikacije kako bismo dobili veći ugao okretanja prednjih točkova. Pozadi su takođe Driftworks viljuške, a umesto HICAS sistema za AWS (All Wheel Steering) ubačena je kruta šipka. Diferencijal je zamenjen agresivnijim šperom uz dodatna ojačanja.

Na motoru je najmanje rađeno. Dodat je veći intercooler sa pripadajućim crevima/cevima, zatim boost kontroler i to sve nadgleda APEXi Power FC. Da, turbo je standardan! – klipovi, motor, sve ostalo je standardno, iako mnogi ne veruju. I prokleti klima uređaj mi još uvek radi besprekorno! Do sada je Skyline pojeo jedan menjač (mojom greškom) i jednu turbinu zbog koje sam prokockao prvenstvo 2010. godine. Pozdrav šupcima iz Engleske koji su mi poslali loš turbo i ubili mi mesec dana i sijaset guma. Što se tiče izdržljivosti, ovo je zaista bullet-proof auto za drift. Muče nas jedino problemi s kardanom koji su počeli kad smo prevencije radi zamenili ležajeve na istom. Izgleda da samo fabrika zna da ih napravi kako treba. Ovo je peta godina da dimimo sa njim i osim Fuchs ulja ništa drugo ne menjamo.

6

Isterali smo automobil na ulicu. Meštane apsolutno nije interesovalo to što prolaze pored jednog ovakvog automobila. Čak su se i mrštili što im je utabana dnevna putanja opstruirana. Njima je to svakodnevnica i što bi oni okretali glavu za jednim ovakvim automobilom. Glupost. A nama je, za razliku od njih, bilo dovoljno što smo pored ovog automobila u ovom predivnom okruženju. Ništa vas više ne zanima. Koliko ima snage, kako ovo, šta je ovo, bla bla… Vi na slikama možete da vidite sve. To je Skyline. Vratili smo se u garažu, otvorili novo pivo, seli i ponovo se prepustili lovačkim pričama automobilskih znalaca. Naručili smo picu i prepustili vremenu da nas otera nazad za Beograd, nazad u našu naizgled dosadnu i prostu svakodnevnicu. Za kraj, jedno OGROMNO hvala domaćinu za sve. Ljubimo te.

AUTOR // Vukašin Medić
FOTOGRAFIJE // Vojislav Vujanić i Vukašin Medić