Alfa Romeo 4C ne može da se sakrije. Prelepa je i kada stoji i kada se kreće. Italijani su stvarno čudo kada je dizajn u pitanju i kako oblikuju linije i suptilno uklapaju detalje. Ali ne možemo se oteti utisku da su napravljeni određeni kompromisi. Štaviše, kruži priča da su retrovizori identični onima na Fiatu 500 (pa šta i da jesu?), ali veći kamen spoticanja predstavljaju izduvne cevi koje se vizuelno ne uklapaju uz ostatak auta i sporCku notu koja je akcentovana kod ovog modela.
Tu su zatim farovi diskutabilnog izgleda, koji uživo izgledaju znatno interesantnije i to je lako preneti fotografijama. Teško je objasniti kako su automobil ovakvih proporcija napravili da izgleda toliko kompaktno.
Ono što je na slikama teško zaključiti jeste njena širina. Široka je kao cela traka, a kada je malo bolje pogledate, čini se da je 4C tek nešto duža nego što je široka.
Taj momenat dolazi do izražaja kod samog ulaska u automobil koji nagoveštava da ovde nisu čista posla. Bez obzira na to koliko mislite da ste fit ili u formi, ovaj auto nije namenjen prosečnom matorcu koji krka janjetinu. Opkoračiti prag, saviti se u kičmi, spakovati jednu, pa drugu nogu i opaliti zadnjicom o patos prilikom sedanja u automobil je svakodnevnica koja će uspešno odbiti lokalne brigadire, a privući ljude koji će 4C voziti u njenom prirodnom okruženju – na stazi.
U enterijeru ste izbombardovani karbonom. Bukvalno svuda oko vas se nalazi pravi karbonski monokok i drago nam je što nije skriven. Ostale komponente enterijera predstavljaju skup delova iz Fiatove game. Punto, Đulija, 500… To verovatno uopšte ne bi zapalo za oko da u glavi ne odzvanja cena od 60.000 evropskih monetarnih jedinica. To je teritorija Poršea. Automobila sa kojim možete doći u odelu i sa aktovkom na Track Day, posle se vratiti kući i sutradan ponovo otići na posao… Bez da ste se oznojili!
Takođe, pomisao da sedite u (super)sportskom automobilu, a iza vas se nalazi četvorocilindrični motor od nešto preko 1700 kubika i dvestotinak konja, nije previše očaravajuća. Pogotovo ako uporedite sa konkurencijom. Na raspolaganju su vam automatski menjač, pošto se manuelna verzija neće praviti, običan klima uređaj, plastike su iz Punta, a nemate ni servo. U momentu zvuči poražavajuće?
Ali onda date kontakt, Alfa Romeo amblem odigra na ekranu ispred vas, obrtomer se iscrta do crvenog polja od 7000 obrtaja (za to vreme motor radi podmazivanje pre paljenja), uhvatite se za volan malog obima, motor iza vas zareži specifičnom notom, šasija pod vama zatitra i znate u čemu sedite. Spremni ste da krenete!
I onda vas potapšu po ramenu i kažu „Mali, ’ajde na suvozačko mesto“.
Senzacija čvrstoće karoserije i ležanja prilikom promene pravca me drži već četiri dana i želeo bih makar na trenutak da dodirnem tu granicu upravljivosti sa mojim Track Day projektom. Alfa Romeo 4C je toliko zategnut automobil da sam ‘ladno mogao prebrojati sve poroznosti u asfaltu zatvorenih očiju. Direktnost i okretnost automobila je zapanjujuća, kao i sile prilikom kočenja. Doživljaj ubrzanja nije toliko spektakularan, jer turbo rupe praktično nema, pa je osećaj linearan, a nedostatak ozbiljnije grmljavine ne doliva ulje na postojeću vatru. G sile prilikom vožnje su me naterale da se dodatno podupirem i oslanjam, a smešna tabla ispred mene je zaista poslužila svrsi u više navrata. Sva ta čvrstoća i preciznost upravljanja, za divno čudo ne proizvode nikakva krckanja i lomljavu, osećaj je jednostavno kao da ste u karbonskom vagonu koji se kreće po šinama.
Mojih dva minuta vožnje je prošlo, a ja bih pisao još; izlazim, a u njoj mi ostaje ostvarena želja vanserijske brzine. Nezvanično saznajem da je krug sa šikanom vožen na standardnim pneumaticima za ulicu u vremenu od 1:32,34.
Da li ovaj automobil vredi ili ne je diskusija za ljude koji kupuju razumom. Za cenu 4C, kao i mog omiljenog GT-86, mogu se kupiti udobniji ili brži automobili, ali… Ovde razuma nema, jer Alfu 4C ne kupujete da vam bude jedini auto. Već onaj drugi, specijalan, samo vaš. Kao dete koje dobije novu igračku i ide na spavanje sa njom. Informacija da je jedna Alfa Romeo 4C prodata u Srbiji je vredna pomena. Aplaudiramo osobi koja ju je naručila, jer se odvažila da gleda dalje od granica konvencionalnog.
Autori: Lazar Bosančić, Vojislav Vujanić
Fotografije: Vojislav Vujanić
Ostavite odgovor
3 komentara
Kao mali ferari, samo lepsi.
Apsolutno fantastičan automobil!
Odlicne fotke kao i uvek, mogli biste osveziti wallpaper sekciju… 🙂
Galerija
19