Iako već po slikama možete da zaključite koji model vam danas predstavljamo, mi ćemo vas povesti na nešto duže putovanje koje je dovelo do rađanja ovog konkretnog automobila. Biće grubih i teških reči, vaš mozak će možda upasti u neka kataklizmično-komatozna stanja, ali ćete se na kraju izvući živi i zdravi. Majke mi! Krećemo od…
Krećemo od Talbota. Talbot je vrlo zanimljiva marka automobila. Ne samo zbog automobila, već zbog toga što je uvek uspevala da nađe mladoženju koji će je izdržavati. Originalno, Talbot je britanska firma koja je trebalo da uvozi delove automobila iz Francuske i da ih sklapa na ostrvu ne bi li ih prodavala kao britansku marku. Nešto slično onome što Fiat radi kod nas da bi izbegao porez i dažbine. Razlika je u tome što se tih davnih 1900-tih to najviše radilo da bi se prebrodio problem „ljubavi“ Francuza i Engleza. U to vreme, Talbot je bio prvi proizvođač koji je imao u ponudi model koji ide brže od, tada neverovatnih, 100 mph odn. 160 km/h. Opa, bravo Talbot!
Dolaskom ratova (onog velikog i onog još većeg), Talbot se deli na dve firme razdvojene Lamanšom. Tu je lagano počeo da se nazire kraj ovog proizvođača. Međutim, posle dosta tumbanja sa Chrysler Europe i Simkom, Talbot ponovo stupa na scenu i izbacuje neke krajnje jadne modele. Ne mož’ verovati na šta to liči. Naravno, posle toga, Talbot je opet bio pred gašenjem i zaboravom. Kraj je bio neminovan.
Kad ono, ne lezi vraže, Talbote, ovi iz Pežoa te traže! Jeste, Talbot je našao novog vlasnika. Da ne bismo išli u detalje, najbitniji trenutak u ovoj poslednjoj reinkarnaciji marke jeste osnivanje WRC tima 1979. godine. Uspeh, verovali ili ne, nije izostao. Malo je falilo da osvoje prvenstvo za vozače, ali su zato osvojili prvenstvo za proizvođače 1981. godine. Talbot sport heritage, zamisli! Dolaskom Audija i quattro pogona inženjeri iz Talbota su rekli doviđenja, nemamo mi šta da tražimo više ovde. Woooohoooo, završili smo sa uvodom, ovo ostalo će brže da ide.
I tako dolazimo do čuvenog Žan Toda (ovaj čikica je sad predsednik FIA-a, ako niste znali). On je osnovao Peugeot Talbot Sport i nastavio sa razvijanjem rally modela. Tako je i nastao naš današnji gost. Jeeeee, poenta ovog mučenja je napokon dostignuta! A kako to, majke ti, pitate se vi. Lepo, kažem ja. Peugeot 205 rallye je napravljen kao alternativa za 205 GTI. Za početak, nisu koristili 1.9 motor, već su nasvirali TU24 motor i uz pomoć dva dvogrla Weber karburatora i sportske bregaste izvukli čak 103 KS, što je bilo slično po snazi sa GTI modelom. Zatim su ogulili auto. Izbacili su svu zvučnu izolaciju, višak struje i „luksuza“. Kranji rezultat je bio 794 kg ukupne mase. Prednje i zadnje vešanje je preuzeto sa 1.6 GTI modela. Zatim su dodali i malo šminke oko rubova, čuvene Peugeot Talbot sport boje i bele čelične felne. Spartanac!
Stravično zabavan recept, zar ne? Kakav auto. Planirana proizvodnja je bila 5000 komada. Prodato je preko 30.000! Sad možemo onako sa pola mozga da kažemo da je čuveni Žan Tod, predsednik FIA-a i višegodišnji šef u Ferrari F1 timu, otac Pežoa 205 Rallye. Kakva je to kombinacija. Šta kažete? Jeste li očekivali to?
Naš 205 je „blago“ unapređen. Iako je originalni motor verovatno prava mala mehanička poslastica za sve sentimentalce, njegov rok trajanja je istekao. Zamenjen je motorom iz 306-ice GTI. Izmene na radu motornog kompjutera i njegovog odnosa na relaciji dizne – pumpa dovele su do toga da ovaj automobil sada ima 180 izmerenih konjskih snaga. Uz to, skraćen je i hod menjača, pa auto gubi vrlo malo obrtaja prilikom menjanja u viši stepen prenosa. Što bi rekli tjuneri: konstantno puni! Prednje kočnice, prečnika 286 mm, takođe su preuzete sa 306 GTI modela. Enterijer je dodatno ogoljen i ostalo je samo suvozačevo sedište i Simoni kadica na mestu vozača.
Nadamo se da ste naučili nešto novo ili ste barem obnovili postojeće znanje. Svaki automobil ima neku zanimljivu priču koju može da ispriča. Pogotovo oni koje mi nalazimo na ulicama. Tu su, postoje, samo neko treba da ih sasluša i prepriča ono što oni imaju da kažu. Zabavi nikad kraja.
Autor: Vukašin Medić
Fotografije: Vojislav Vujanić
Ostavite odgovor
1 komentar
Uživo je još lepši…
Galerija
12