Connoisseur
Autor / Matija Dagović
Ok, svi vrlo dobro znate šta su mikroautomobili, a pritom ne mislim na ubercool kei ekipu o kojoj je već bilo reči kod nas. Mislim na ovu evropsku varijantu svega toga. Francuzi uglavnom prednjače u tome, bilo da je u pitanju proizvodnja ili upotreba ovih malih gradskih jurilica. Iskreno, meni su smešni, jer čak i jedan Smart izgleda odraslo, muževno i robusno u odnosu na njih.
Svakako, dobra stvar je što za upravljanje jednim mikroautomobilom ne morate da imate dozvolu B kategorije, te tinejdžeri umesto skutera mogu odmah da voze četvorotočkaša i time umanje brige svojih roditelja. Lako se prolazi kroz gradsku vrevu i gužvu, parkira se bukvalno bilo gde, jednostavna je konstrukcija, jeftino je održavanje… Praktično sve ono što vlasnici skutera i manjih motocikala navode kao prednosti, samo što ne morate da kupujete specijalnu opremu i odeću da biste ordinirali po gradu jer imate krov nad glavom i karoseriju oko sebe. Takođe, ovi automobili predstavljaju alternativu za sve one kojima je oduzeta dozvola zbog vožnje u pijanom stanju. Ne podržavam, samo primećujem, nemojte voziti pijani smejuljeći se kako uvek možete na kraju da vozite neki microcar bez dozvole.
Imajući u vidu sve gorenavedeno, jasno je da je mnoštvo malih i velikih kompanija koje su se bacile na ovu relativno novu i prosperitetnu granu automobilske industrije, uključujuči nekadašnjeg konstruktora bolida Formule 1 Ligier, i naš današnji subjekat, Aixam. Cela priča datira još od 1975. kada je kompanija po imenu Arola namenski osnovana da bi se bavila proizvodnjom mikroautomobila. Kao takva postala je deo grupacije Aixam i od ’83. se pod ovim imenom štancuju mnogi mališani u raznim serijama. Godine 1992. otvaraju zaseban brend u sklopu grupacije, vrlo inventivno nazvan – Mega. Oni među vama koji stvarno dišu i jedu automobile i upijaju sve oko sebe vezano za njih će možda povezati da im je ime Mega poznato. Da, poznato vam je zato što Mega proizvodi one tamnoplave kamiončiće koje vozi Gradska čistoća.
Elem, ideja je bila da se malo uozbilje i tržištu ponude normalan automobil, normalne veličine. Bilo je tu raznih pokušaja i saradnji, uglavnom ne toliko uspešnih, pa je iz tog razloga Mega desetkovana na te kamioniće i ostale budalaštine. Ali nekada davno, pre dvadeset i jednu godinu, Mega je izašla na tržište sa konceptom automobila kakav niko nikad nije pravio. Rešili su da naprave mid engine supercar, ali u crossover formi, tako da bude istovremeno i terenac. Ne SUV, nego terenac!
Kada bolje razmislim, jedino Giugiarov Parcour (koji je jedna neshvatljivo divna kreacija, kad je već pominjem) je nešto iole slično. Mega Track. Ime gluplje nije moglo biti. Kao neki jeftini kineski plastikaner na baterije, što prestane da radi čim upadne u dva prsta peska. Prvo što se primećuje na automobilu je NENORMALNO povišen stance. Ako ne gledamo razmak od zemlje, koji je elektronski kontrolisan u razmaku između 20 i 33 centimetra, Track ima lepo izvajanu liniju vrlo masivnih proporcija koja jasno stavlja do znanja da se radi o superautomobilu. Čak bih se usudio da kažem da je dizajn prepoznatljivo francuski po tome što u principu ne podseća stilski na bilo šta drugo.
Ipak, Mega nije mogla da savlada toliko krupan zalogaj bez pomoći oprobanih tehnoloških rešenja, preuzetih uglavnom od Nemaca. Sokolooki među vama će svakako primetiti da su zadnji farovi kao kod Lister Storma maznuti sa Audija 80, prednje pozicije i migavci sa Porschea 928, i tako… Štedelo se. Ali pod poklopcem motora se nije štedelo. V12 Mečka od 6 litara zapremine, i cirka 400 „konja”, isporučuje snagu na sva četiri točka, ali avaj, ipak je sve to preko četvorostepenog automatika. Mega nije htela da se njihovi kupci muče dok voze, već da najbrže na svetu stižu u najneprohodnije krajeve planete na najudobniji mogući način, tako da manuelni menjač nije dolazio u obzir. Track teži preko dve tone, dugačak je 508 centimetara i širok 225 cm (!!!), ali ipak uspeva da stigne do 250 km/h, a do 100 ubrzava za nešto malo jače od 6 sekundi. Mislim da je svakako u pitanju jedini pravi spiritualni naslednik Lamborghinija LM002, a evo do dana današnjeg niko nije napravio nešto slično. Mega je napravila svega 5 primeraka i fokusirala se na novi model po imenu Monte Carlo, ali on je samo mlaka vodica u odnosu na Track. Ovo je auto koji je na wishlistu još od osnovne škole. Makar za videti uživo, nekad, negde…
Autor: Matija Dagović
Fotografije: AutoWP.ru
Galerija
11
