Millenium Falcon – McLaren F1

Gotovo svi veliki snovi o jednom inženjerskom idealu kreću iz malih garaža, uz pomoć par ljudi od poverenja i dosta truda, rada, neprospavanih noći i previše popijenih litara kafe. Mnogi su ostali u svojim malim garažama pokušavajući da dostignu ovaj ideal, a tek je nekolicina uspela da svoje radionice pretvori u velike i uspešne kompanije. Jednom Novozelanđaninu je to svakako pošlo za rukom, jer je uspeo da sagradi prvih par stepenika koji su ga odveli ka dugogodišnjem uspehu kompanije koja i dan-danas nosi njegovo ime…
Brus Meklaren je svoj prvi trkački automobil napravio u iznajmljenoj šupi sa blatnjavim podom. Danas je to jedna sasvim druga priča koja se odvija u arhitektonskom remek-delu koji ovaj tim sada naziva svojim domom. Meklarenov Tehnološki centar u Vokingu je sa druge planete u poređenju sa garažom u Nju Maldenu iz koje je sve počelo. Automobili koji se sada tamo proizvode izgledaju kao svemirski brodovi u poređenju sa Kuperom koji je Brus modifikovao davnih šezdesetih godina, ali se ista prizemna posvećenost primenjuje pri zavrtanju svakog šrafa ili stvaranju novog dela automobila. Okolnosti koje okružuju obe ere imaju onoliko sličnosti koliko imaju i braća Rajt sa Boingom.
Meklaren je dobro poznato ime u istoriji motorsporta, ali ova kompanija je početkom devedesetih napisala jedno sasvim novo poglavlje u istoriji superautomobila. Ideja o izradi kultnog sportskog automobila sa visokim performansama je, kao i sve najbolje ideje, sinula na neočekivanom mestu. Čekajući let za Monako, tri vodeće ličnosti u Meklarenu – Ron Denis, Mansu Ože i Gordon Marej odlučili su da se upuste u ovu fantastičnu avanturu. Kakav sjajan način da se ubije dosada na aerodromu!
 
Godinu dana kasnije osnovali su kompaniju „Meklaren automobili“, za svrhe ovog projekta, a Gordonu su dali odrešene ruke što se finansija tiče – kol’ko košta da košta. Da gužva asfalt, al’ sa stilom.
Postoji dosta informacija koje su opštepoznate o Meklarenu F1. Na primer, jednom je pocepao bele strane na dva dela golim rukama dok je u isto vreme lečio sidu i rodio sva četiri Bitlsa. Probija zvučni zid, menja zakone fizike, zakrivljuje prostor i vreme, putuje kroz dimenzije i slupao ga je Mister Bin. Možda ga je vozio uz pomoć štapa i kanapa kao svog čuvenog Minija?
Ali McLaren F1 je pre svega materijalizacija jednog od najkreativnijih i najuspešnijih inženjera koje je Formula 1 imala priliku da upozna. Gordon Marej je dizajnirao legendarnog Brabam Alfa Romea koji je 1978. osvojio svoj prvi i jedini Gran Pri, pošto mu je strahovita dominacija nad ostalim takmičarima osigurala izbacivanje iz šampionata. Zahvaljujući njemu, Formula 1 je upoznala sve čari karbona, a svet je dobio jednog od najboljih automobila u istoriji.
Više karakterističnih detalja vezanih za ovaj automobil mogu učiniti da se osećate kao Han Solo dok brzinom svetlosti idete po hleb i mleko. Na primer, činjenica da je to prvi automobil serijske proizvodnje sa karbonskom šasijom i sa tri sedišta (kojima su posvećene čitave dve strane u Meklarenovom uputstvu za korišćenje), zatim, ventilatori koji usmeravaju vazduh ka zadnjem trapu radi bolje aerodinamike i hlađenja, i BMW-ov V12 atmosferac koji u visokim obrtajima zvuči kao mešavina zvuka Formule 1 (iz srećnijih dana, ne od ove sezone) i robota koji žvaće eksere.
A ako ste mislili da je BMW-ov agregat od 6100 kubika sa 627 konjskih snaga koji se vrti na 7500 obrtaja i uz čiju se pomoć F1 katapultira do stotke za 3,2 sekunde od početka planiran za ugradnju… Varate se. On se maltene pukom slučajnošću našao u ovoj svemirskoj letelici, i to nakon što su u Hondi odbili da sklope V10 ili V12 motor koji je trebalo da ima 4500 kubika. Japanci su očigledno već bili zadovoljni jednim kultnim automobilom koji je nosio Hondino ime.
 
Kako konkurencija nikada ne spava, u Meklarenu su mislili da će se odmah po izlasku F1 pojaviti i Ferrari sa svojim superautomobilom… Ali to se nije desilo. Meklaren F1 je dugo sedeo usamljen na svom tronu najbržeg automobila serijske proizvodnje dostigavši brzinu od 380 km/h. I taj rekord je držao nešto više od jedne decenije, dok ga nije oborio Bugati Vejron 2005. godine. Dan-danas važi za najbrži automobil sa atmosferskim motorom i jedan od automobila sa najpovoljnijim odnosom snage i težine u istoriji automobilizma.
Ovaj automobil je bio toliko dobar da je bez problema osvojio Le Man i pored toga što su morali da mu srežu performanse. Ne čudi što se dosta superlativa koristi pri pominjanju F1, a pri pomisli na njega lice vam se razvuče u neku čudnu grimasu koja je mešavina osmeha i još nečeg radosnog. A nema baš puno mašina koje uspevaju da izazovu ovakvu reakciju kod jednog prosečnog ljubitelja automobila.
U kokpitu je sve svedeno. Koristile su se komponente od aluminijuma, kože (koja se stanjivala na pola od svoje debljine, čime se uštedelo 5 kg), karbona i specifične vrste aeroplastike. Ceo automobil je veličanstveno jednostavan, kao da su ga pravili u Zastavi Kragujevac, ali sa dodatkom boljih materijala, velike preciznosti i kvalitetne izrade, što je bio pun pogodak. Motorni prostor obložen je slojem zlata od 16 grama radi bolje toplotne izolacije, a nakon farbanja školjka se premazivala zaštitnim slojem vinila koji je trebalo oljuštiti pre isporuke klijentu.
Kako biste najbolje stvorili sliku u glavi o kakvom je automobilu reč, zamislite nasmejanu Skarlet Johanson… Bez odeće… Blizu ste. Sam dizajn eksterijera nije ništa manje privlačan od gorepomenute glumice. Ima obline u pravoj meri i tačno tamo gde treba da budu. Vitka i lomna u struku, ova mašina napravljena je da pleše oko krivina sa izvanrednom lakoćom i gracioznošću.
 
Pored nje Vejron izgleda kao jedna razmetljiva, previše uzbuđena i nesigurna tinejdžerka, a kako je proizvedena u samo sto primeraka (i sedam prototipa), ekskluzivnija je i od engleske kraljice. Nije ni čudo što joj cena dostiže bezobrazni sedmocifreni iznos.
Kasnih osamdesetih svet je prosto poludeo za superautomobilima i veoma hrabar potez je bio izbaciti još jedan ovakav projekat pored već uspešnih automobila poput Ferarija F40, Bugatija EB110 i Jaguara XJ220. Ali ispostavilo se da je ovo za Meklaren bio odlučujući potez koji je zasenio ne samo konkurente iz svoje ere, već i one novijeg doba. Marej mora da je u nekom kutku svoje garaže čuvao jedan vremeplov, pošto je ovaj novi klinac u kraju bio daleko ispred svog vremena. Iako se pojavio čak osam godina pre nego što smo ušli u dvadesetprvi vek, postao je reper za svaki superautomobil koji je od tada ugledao svetlost dana. Bio je i ostao jedan savršen primer inženjerskog ideala koji nije zamišljen samo da bi uplašio konkurenciju već da napravi revoluciju i da inspiriše generacije koje dolaze. Neprikosnoveni kralj superautomobila, Njegovo Veličanstvo – Meklaren F1.

Autor: Tijana Milovanović

Fotografije: AutoWP.ru