Monteverdi – Connoisseur Almanah

Ime Monteverdi će starijima među vama svakako biti poznato, ali se možda više nećete ni setiti odakle. Iako zvuči italijanski, brend je ustvari bio švajcarski, iz Binningena smeštenog u Basel kantonu koji pripada nemačkom govornom području. Peter Monteverdi je od malih nogu bio okružen automobilima jer je njegov otac bio automehaničar i vodio je vrlo uspešnu radionicu za popravku bukvalno svih vrsta automobila. Sam Peter je odmah posle završene srednje škole volontirao u fabrici poljoprivrednih mašina, a četvorogodišnje usavršavanje je proveo u fabrici kamiona Saurer. Svoj prvi automobil je sagradio na šasiji uništenog Fiata sa samo 17 godina.
Uspeh se preneo sa kolena na koleno i Peter je vrlo rano pokazao izražene poslovne veštine i posle smrti njegovog oca 1956. proširio posao radionice u predstavništva i ekskluzivne prodavnice luksuznih brendova kao što su Rolls-Royce, Bentley, Lancia, BMW i Ferrari. Peterova prvobitna ambicija je bila da gradi bolide Formule 1 i takmiči se u svetskom šampionatu. Napravljene su dve šasije po tadašnjim specifikacijama šampionata, opremljene Porscheovim četvorocilindričnim boxer motorima zapremine 1.5 litara. Pod imenom MBM (Monteverdi Binningen Motors) Monteverdi je pokušao učešće u dve trke u sezoni 1961. godine ali bolid nijednu trku nije ni stigao da završi. Ipak, MBM je vrlo izdašno snabdevao entuzijaste koji su se takmičili u Formula Junior šampionatu.

Razočaran neuspehom u Formuli 1, Peter Monteverdi je odlučio da se ipak prepusti proizvodnji luksuznih sportskih automobila, sličnih onim koje je već uspešno uvozio i prodavao. Paralelno sa ovim idejama, uspeh u proizvodnji malih trkačkih formula je diktirao da ceo posao zahteva daleko veće prostore i nova fabrika, novo ime i nova poslovna strategija su kreirane. Monteverdi je kao firma zvanično registrovana 1967. godine, kada se i na Frankfurtskom salonu automobila javnosti predstavlja i prvi automobil kompanije, po imenu High Speed 375 S.

Baziran na teškoj, čeličnoj šasiji preuzetoj od kompanije Stahlbau, High Speed je bio još jedan od onih romantičnih hibrida koji je odasvud ubirao plodove ne bi li na kraju stasao u jedan odličan finalni proizvod. Na šasiju je naravno postavljen Chryslerov V8 od 6.2 litra zapremine koji je isporučivao blizu 400 konjskih snaga. Tokom godina, pogonski agregat se nije menjao, samo je snaga istog nenznatno rasla. Ponuda menjača je uključivala Chryslerov trostepeni automatik ili ZF-ov petostepeni manuelni. Unutrašnjost je naravno morala da parira konkurenciji poput Aston Martina i Bentleya, a sve zajedno je saliveno u vrlo elegantnu karoseriju koju je potpisao niko drugi do Pietro Frua.

Iako nije među vodećim i poznatijim karoserijskim kućama iz tog perioda, Frua je ipak podarila svetu neke vrlo zanimljive automobile kao što su AC 428, Glas V8 i Maserati Mistral. Saradnja sa Fruom je gnevno završena i proizvedeno je ukupno 11 primeraka modela 375 S, dok je 375 L, sa akcentom na luksuzniji nivo opreme i produženo međuosovinsko rastojanje napravljen u jednom jedinom primerku. Zašto gnevno, pitate se možda? Zato što je Monteverdi precenio proizvodne kapacitete kojima je Frua baratala i iz tog razloga se sve završilo u suzama.
 
Avaj, posle samo dve godine trebalo je naći novog karoseristu. Na scenu stupa mala, ali za**bana ekipa pod imenom Fissore. Možda nisu bili tako poznati kao Pininfarina ili Bertone, ali su svakako bili prisutni na globalnom automobilskom tržištu. Pored Monteverdija, Fissore je potpisao mnoge automobile ali su svakako najlepši među njima Alpine A310 i De Tomaso Valelunga.

Da bi se pobeglo od tradicionalnih Frua linija, urađen je malo čevrtastiji redizajn, i po mom mišljenju izgleda mnogo bolje nego originalna inkarnacija. Iako su karoserije proizvođene u Italiji pa transportovane u Švajcarsku da bi se celi automobili tamo sklapali, Monteverdi je tvrdio da je celokupan dizajn njegov, a Fissore nikada nije tvrdio da nije tako. Sa početkom proizvodnje uveden je i 375C model (drophead coupe) a urađen je i jedan jedini kabriolet po imenu Palm Beach. Ukupne cifre proizvedenih automobila su u nižem rangu dvocifrenih brojeva, a cela High Speed epopeja se završava sa 30 proizvedenih 375/4 koji su bili sedan verzije sa četvoro vrata.

Monteverdi je polako svoj fokus menjao ka drugačijim vozilima, luksuznim terencima poput Range Rovera, a Fissore ga je sledio u svim tim pohodima. Hai je bio kratkotrajni izlet u supercar vode, a 1984. se cela priča gasi, zajedno sa Fissore karoserijskom kompanijom iz Italije. Danas Peter Monteverdi ima veliki automobilski muzej u kojima je smeštem creme de la creme njegove i tuđe automobilske proizvodnje.
 

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru