Ako ste pratili, setićete se da je bud3 pre par godina već bio na Ringu. Sa istim planom smo i mi puni entuzijazma krenuli u Nemačku, ali nakon svega što se izdešavalo prosto smo odlučili da više ne izazivamo sudbinu i da otpišemo odlazak u Zeleni Pakao. Problemi sa navigacijom su doprineli odluci, ali sve su to izgovori – mogli smo da uzmemo kartu. Jednostavno, nije nam se dalo… Ne razmišljajući više o tome, ponovo smo iz Durmentigena krenuli na sever, ali ovoga puta u zemlju lala, klompi i vetrenjača. Nismo ni bili svesni šta nas je čekalo u povratku.
Navigacija je nekako uvek nalazila način da nas odvede nekim potpuno drugim putem od onog kojim smo došli, tako da smo se u Holandiju zaputili putem E35, a vratili preko E31, na čemu ćemo joj biti zahvalni verovatno do kraja života. Potpuno neinformisani o tome gde se Ring u stvari nalazi (znam, sram nas bilo), duž tog puta naletesmo na ogromnu tablu „Nurburgring, 25km“. Ne, čekaj malo, mene neko zajebava, priviđaju mi se stvari, šta su mi kog đavola sipali u ovaj Red Bull?! Dve table kasnije, još jedna velika tabla ali ovoga puta sa nacrtanim formulama! Ok, ’ajmo buđenje, da većamo šta ćemo i kako ćemo. Kad odjednom tabla za izlaz, 1000m, 500, 200… Skreći, nek ide život!
Šta sad, da li smo na pravom putu? Ubrzo su u suprotnom smeru krenuli da nailaze razni egzotici, i tada smo bili sigurni da je sve u redu. M3, RS6, 911RS… Berlinetta Boxer 512bb! Dok sam pogledala u aparat, već je bila daleko… Pored puta brdo ljudi, parkinzi puni. Već se vide delovi staze, i kako proleće nešto veoma brzo i glasno. Dolazimo do glavnog obekta i jedva nalazimo mesto na parkingu gde saznajemo da je u toku Sport 1 Trackday. Razočaranje što nećemo obići krug nije potrajalo ni dve sekunde, jer pobogu, došli smo na Ring! Niko ne može da bude tužan na Ringu, čak ni ako slupa auto – bar ga je TU slupao, a ne jer ga je isekla neka bahata budala na Slaviji.
Pravac u radnju sa suvenirima, zatim u Nissanov salon gde smo imali priliku uživo da vidimo novi IDx koncept, koji još bolje izgleda uživo nego na slikama. Dok su napolju stazom tutnjali razni GT automobili, u samom objektu se održavalo i neko styling takmičenje, ali nažalost, nije bilo puno vremena za razgledanje. Stali smo na terasu da još jednom oslušnemo sašaltavanje McLarena MP4-12c koji se nazirao negde u daljini, i punog srca krenuli dalje, da završimo putešestvije dugačko 5600 kilometara.
Što bi rek’o Bajaga – Da l’ je to sudbina, il’ k’o zna šta li je…
Autor: Tijana Milovanović
Fotografije: Tijana Milovanović
Ostavite odgovor
Galerija
33