Od blata do zvezda – Lancia Stratos

Mali je broj serijskih automobila koji su izgledali kao da su pravljeni na drugoj planeti, a još manji broj njih je bio spreman da poleti kad je to potrebno. Lancia Stratos je sve od navedenog i to ju je preselilo na zvezdano nebo reli legendi.

Čovekova fascinacija svemirom stara je koliko i prvi svesni pogled u zvezdano nebo. Mnogo pre nego što je ukrotio plamen, buljeći u Mlečni put, naš dlakavi daleki predak zapalio je prvu žišku. Nebo smo naselili bogovima, zbog kosmosa su hrabri goreli na lomači, a trka za osvajanjem završila se američkom zastavom pobodenom na površinu Meseca.

Optimistične pedesete godine donele su džinovska krila, atomski dizajn i jarke boje, a tokom šezdesetih, fokus se sa automobila prebacio na Apolo misije. Konačno, činilo se da sa Apolom 11 i čovekovim koracima po Mesecu utrkivanje Istoka i Zapada prestaje, dok se fokus prebacuje nazad na Zemlju i zategnuti, ali nadasve dosadni hladni rat. Ipak, šezdesete i sedamdesete su sa sobom nosile novu epohu svemirskog dizajna za zemaljske uslove. Novo svemirsko doba bilo je hladnokrvno, brzo i veoma ozbiljno. Mnogo više Odiseja u svemiru nego Džetsonsi, bez nasmejanih domaćica u širokim suknjama preko kolena i vruće pite od svemirskih jabuka.

Koncepti tog doba ličili su na klinove pre nego rakete, ali je njihova estetika uvek bila svemirska. Žene u trikoima sa letačkim kacigama bile su nezaobilazan dekor fotografija iz perioda, a ti dramatični automobili su izgledali kao preteće borbene letelice.

U to vreme, Lancia je i dalje bila nezavisni italijanski proizvođač sa aristokratskim prizvukom i jednim višestruko talentovanim automobilom. Fulvia HF je dominirala evropskom reli scenom zahvaljujući jedinstvenom V4 motoru, kratkom međuosovinskom rastojanju, prednjem pogonu i neustrašivim vozačima. Međutim, za Lanciu to ipak nije bilo dovoljno.

Sve je počelo Bertoneovim konceptom zvanim Stratos Zero. Ova drama na točkovima je najuspeliji dizajnerski izraz sedamdesetih godina čije je ime nedvosmisleno pozivalo na let izvan Zemljine atmosfere. Do trenutka kada se Nučio Bertone lično nije pojavio pred kapijom i uvezao Stratos Zero ispod spuštene rampe, Lancia je sarađivala sa Pininfarinom, ali se sve ubrzo promenilo.

Ubedivši čelnike da ima formulu za automobil koji će nastaviti da osvaja sve neravne terene na Zemlji, Bertoneov studio je otpočeo spremanje novog lovca na podijume. Nakon inicijalnog eksperimentisanja sa motorima iz Fulvie i Bete, Bertone i Lancia su uspeli da ubede Enca Ferarija da ustupi 500 Dino V6 motora i razvoj je mogao biti nastavljen. Prvi koncept je predstavljen 1971. godine u Torinu, a proizvodnja je otpočela za 1973. godinu.

Dizajnerska genijalnost Marčela Gandinija ponovo je došla do izražaja, budući da je Stratos HF i kao koncept i kao produkcijsko vozilo kršio sva ustoličena pravila i predstavu o tome kako jedan serijski automobil treba da izgleda. Oštar prednji kraj nastavljao se na panoramsko staklo koje je trkačima u skučenom kokpitu obezbeđivalo najbolji pregled terena pred sobom, dok vidljivost pozadi nije bila opcija, jer sve što je Stratos ostavljao u prašini za svojim zasečenim repom prosto nije bilo bitno. Paleta boja takođe se graničila sa ovozemaljskim, što je je ovu Lanciu činilo još upečatljivijim prizorom, a natpis Stratos se i danas može opisati samo kao tipografska pornografija.

Kao prvi automobil namenski razvijan za najviše nivoe reli šampionata, Stratos nije samo izgledao brzo, već je i pod karoserijom bio dizajniran da taj posao obavlja besprekorno. Kratko međuosovinsko rastojanje omogućavalo je spretnim trkačima da štede sekunde i u najoštrijim krivinama. Motor postavljen poprečno tik iza vozača tada se još uvek graničio sa nezemaljskom tehnologijom, a posle Miure, Bertone je sličan recept primenio i sa Ferrarijevim 2.4l V6 motorom od 190 konja u Stradale i između 275 i 320 u trkačkoj varijanti. Laka, snažna i okretna kao kao balerina, Lancia Stratos je gospodarila relijima, okušavši se i na stazama, doduše sa znatno manje uspeha.

Najslavniji piloti Stratosa bili su Sandro Munari i Bjorn Valdegard, a pod njihovom komandom Stratos je osvojio tri uzastopna svetska šampionata 1974. 1975. i 1976. godine uz brojne druge pobede uključujući i Monte Karlo 1977. godine. Sumrak Stratosa započeo je Fiatovom odlukom (zvuči poznato?) da svu podršku prebaci na matični automobil, Fiat 131 Abarth. Bez preko potrebne logistike i finansijske potpore, Stratos je gubio primat, ali se neretko dešavalo da dobro organizovani privatni timovi i talentovani vozači pobede fabričke mašinerije. Poslednja Stratosova pobeda bila je 1981. godine na Korzici, čime je era naučnofantastičnog automobilizma završena.

Istini za volju, Lancia je tokom osamdesetih i devedesetih ponavljala, pa i nadmašila uspehe na svetskoj reli sceni uz 037 i Deltu, ali ono što je sigurno je da to nije učinila na način na koji su to radili Stratos i Sandro. Sledeći primer Stratosa, i drugi proizvođači su razvijali svoje danas legendarne reli specijale, ali ponovo, niko nije mogao da zaseni revolucionarni trenutak kada je prvi Stratos osvanuo u Torinu.

Iz današnje perspektive, Stratosu može da se zameri mnogo toga. Prvo, tu je činjenica da je bila gotovo neukrotiva zver. Tražila je mnogo više od spretnih ruku i nogu, a zatim i problemi koji su je pratili kada su godine provedene na relijima sa režećim Ferrarijevim motorom u crvenom počinjale da uzimaju danak. Sa druge strane, ono što nikada ne sme da se ospori jeste činjenica da je Lancia Stratos HF bila ludački hrabar poduhvat od samog starta i prva istinska reli legenda nastala u lucidnom momentu u kom su snage udružili najveći automobilski mislioci i delatnici zlatnog doba italijanskog automobilizma.

Autor // Đorđe Sugaris
Fotografije // LanciaStratos.com, Classicdriver.com, Alphaluxe.com