Autorski tekst
Autor / Vojislav Vujanić
Sakrijte žene! Sakrijte decu! Pacovi su preplavili planetu! Ne, ovde se ne radi o nekim kataklizmičnim teorijama zavere vladara iz senke ili o nekom nebeskom znaku da nam po treći put ove decenije preti smak sveta. Ovo su metalni pacovi koji jure Zemljom na četiri čelična točka ostavljajući za sobom rđavu prašinu i možda po koji šraf, stop-svetlo, auspuh… Ali kako se ova rasa toliko namnožila?
Još od kasnih tridesetih godina prošlog veka u Americi je bilo popularno modifikovanje automobila za potrebe „pravac trka“, koje su se odvijale u Kaliforniji po koritima isušenih jezera. Sam termin „hot rod“ nastao je dosta kasnije, ali decenijama pre nego što je uopšte smeo da se pominje pred roditeljima. Prvi i klasični hot rod automobili najčešće su bili Ford Model T, Model A i Model B, a tipične modifikacije na njima su bile uklanjanje krila i hauba, krovova, šoferki… Praktično svega što je bilo višak. Ostajala je samo šasija na kojoj su sedeli kabina i vozač, široki točkovi za bolje prijanjanje i veliki ili nešto manji V8 motori. Ovo su bile lagane trkačke mašine namenjene dobroj zabavi i brzoj vožnji.
Šezdesete su Americi donele seksualne slobode, drogu, sreću i ljubav koje su propagirali razni pokreti dugokosih dečaka i devojčica sa trakama na glavi dok su protestovali protiv rata u Vijetnamu… I „street rod“, našminkanu sestru hot rod-a, koji postaje aktuelan sa pojavom savremenijih automobila. Tada se stil modifikovanja automobila u Americi okreće za 180 stepeni i automobili počinju sve više da se lickaju i pickaju, usmeravajući svoju pažnju više ka izložbama, nego ka trkanju. Ove zlatne poluge na točkovima voze se isključivo na crveno slovo po sunčanom danu i ako je procenat vlage u vazduhu zadovoljavajuć, a koštaju kao plac sa izgrađenom kućom, dvorištem, uvedenom vodom, strujom, kanalizacijom i TV pretplatom (internet priključak se doplaćuje).
A onda, krajem osamdesetih, jedan čovek lupio je šakom o astal i rekao – dosta je bilo sjaja i pozeraja! Nakon više decenija sklapanja hot i street rod-ova, Jim „Jake“ Jackobs skupio je hrpu raznih delova iz svoje pozamašne kolekcije i sklepao Ford Phaeton iz 1928. za 28 dana. Mehanički je bio završen i radio je kao sat, ali bez blatobrana i neobojen izgledao je kao obična zarđala kada na točkovima… I upravo ga je takvog odvezao na okupljanje skupocenih i svetlucavih street rod-ova, parkirao, izvadio gajbu piva, farbu, četku i prionuo na posao. Narod se oduševio! Ubrzo se oko njega okupio veliki broj ljudi i svako je dobio četku, a neki su dobili i pivo. Kakav je to samo dan bio…
Džejkov primer poslužio je kao inspiracija za nastanak potpuno novog pravca u modifikovanju raznih starudija i nova zvezda je rođena. Molimo sve prisutne da pozdrave ružnu sestru hot rod-a – „rat-rod“! Koja nas vraća u same korene ove kulture i ono što je hot-rod oduvek predstavljao – zabavu, zabavu i još malo zabave… Sa dodatkom mnogo rđe i mnogo „konja“. Vetar u kosi, jurnjava nepreglednim ravnicama pustinje Mohave uz pesmu Black Betty grupe Ram Jam!
Sporo kao prekookeanski brodovi i puževi, ovaj rđavi trend polako stiže i u Evropu, u nešto izmenjenom obliku. Najviše se dopao ljubiteljima Opela (gle čuda!) i Vagena, pa je potražnja za raznim brusilicama, lamelnim diskovima, kiselinama… preko noći skočila. Za razliku od rat rod-ova, evropski rat-look automobili pretežno su zadržali svoj prvobitni oblik, sa ponekim izuzecima koji su sekli stubove (A, B i C) i na taj način spuštali visinu krova. Gewinde, širene čeličare, crni prajmeri, bale sena, šustikle, ćebići, stari koferi – ma, šta god da vam padne na pamet sada se mnogo više traži nego ranije, jer je sve to moglo da se nađe na ovakvom automobilu!
Ne morate da perete auto, da usisavate, da se nervirate ako ga negde očukate… Neko bi rekao da je ovo idealan automobil za lenjog čoveka, ali nije baš tako. Dosta truda se ulaže u ovakve automobile, a mnogi se ne zadržavaju samo na vizuelnim izmenama. Tu nastupa onaj faktor iznenađenja – spolja jadac, unutra gladac. Automobil koji odaje utisak kao da će se svakog trenutka raspasti, a ispod svoje zarđale školjke krije pravu apoteku. Utegnut ko Usain Bolt na Olimpijskim igrama u Pekingu.
Svaku od ovih zarđalih mašina prati neka interesantna priča, i u većini slučajeva one su pravi odraz mašte, kreativnosti i mehaničarskih veština svojih stvaralaca. Gde god da se pojave izazivaju masovne frakture vratnih pršljenova prolaznika. Limari se hvataju za glavu, farbari češu bradu u neverici. Napravljeni su da budu drugačiji, da imaju stav i da prenesu jednu poruku – ne treba vam puno para da biste bili srećni. A ta poruka nam je ovde, na brdovitom Balkanu, došla ko kec na jedanaes’! Uletela u šesnaesterac! Kako je lepo kad možete da se vozikate bez brige i straha da će vam neko ulubiti krilo, ili da ćete se slučajno nasloniti na neku žardinjeru prilikom parkiranja. Milina! Možete se osećati ponosnim dok se u stilu Pobesnelog Maksa vozite u svom pokretnom otpadu, jer dokle god on izaziva neku reakciju kod ljudi, bilo pozitivnu ili negativnu – na pravom ste putu.
A oni koji još uvek razmišljaju šta će sa svojim ljubimcem neka slobodno uzmu u obzir ovakav stil modifikacije jer, na kraju krajeva, od rđe se ne može pobeći. Juriće vas kao smrt babu, pa je možda bolje da joj se prepustite dok je još uvek u modi, a koliko će dugo još to trajati, ostaje nam samo da nagađamo. Dok ne istruli inspiracija…
Autor: Tijana Milovanović
Ostavite odgovor
Galerija
18
