Poor Ol’ Nigga Thinks It’s A Cadillac

Pre tačno pedeset godina, tri vizionara su se zajedno urotili i stvorili nešto što do dana današnjeg živi kao svojevrstan prkos. Muscle cars, nešto najlepše što se ikada dogodilo automobilskoj industriji. Ferrari, Lamborghini i ostali supercar proizvođači su uvek svoj učinak bazirali na skupim i prestižnim stvarima, ali Amerikanac je uzeo i sklepao od onoga što je imao brutalnu mašinu, jednostavne i praiskonske konstrukcije, sa vanvremenski nabrijanim stilom koji prosto preslikava džins i usku belu majicu upotpunjenu Ray Ban Aviator naočarima u automobilski oblik. Šmekerluk kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, marihuana i LSD, Jimi Hendrix, rat u Vijetnamu, surfovanje na talasima, slani miris mora, Kalifornija, diner restorani i ilegalne trke na četvrt milje… Jedan daleko smireniji, ali ne i neaktivniji život kada je sve ovo bilo moguće. Kada se uopšte nije razmišljalo o tome koliko automobil troši goriva i da li uopšte i koliko zagađuje atmosferu. Kada je jedino bilo bitno ko će veći oblak nastao paljenjem guma napraviti.
Cela ideja je bila uzeti jači, veći i snažniji motor iz jačeg, osetno većeg i snažnijeg automobila i staviti ga u manji, kojeg krasi sportskija forma i veseo izbor boja, i eto tako smo dobili Muscle Cars. Mnoge su polemike oko toga ko je prvi sa tim počeo, ali dva izdanka koja se svakako ističu kao najpopularnija su Ford Mustang i njegov ljuti neprijatelj Chevrolet Camaro. Oni su i dan-danas prisutni, a novi Mustang je sada projektovan kao model za sva tržišta, sa rasponom motora od inline-4 do V8 konfiguracije, a i odlučili su konačno da live rear axle zamene modernijim rešenjem. Iako je postao debeljko sa naglašeno evropskijim crtama stila, Mustang nosi štafetu dalje i obećava da Muscle Cars nikako neće biti istrebljeni kao što je bio slučaj za vreme naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka.
Oni koji su ipak prvi seli i napravili ljuCki mišićavi auto su bila tri gospodina zaposlena u Pontiac-u. GM je početkom šezdesetih stavio veto na bilo kakve fabričke veze sa trkama i trkanjem tako da su ova trojica morala na sve načine da se dovijaju da zaobiđu ta pravila i na tržište izbace sav taj testosteron koji su držali u sebi.
Russell Gee je radio na motoru, i odlučio je da to bude motor od 6.4 litra zapremine iz daleko većeg modela Catalina. Bill Collins je radio na šasiji i njenom ojačavanju, dok je kontroverzni John DeLorean koga svet pamti po automobilu/vremenskoj mašini iz trilogije Back To The Future (o tome nekom drugom prilikom) bio glavni inženjer projekta i čovek koji je krstio automobil.
Odlučili su se za Tempest, koji je bio mali, kompaktni model, ali su shvatili da svoju kreaciju mogu da provuku kroz pravila jedino kao upgrade paket. DeLorean mu je nadenuo ime GTO koje je ukrao sa Ferrarija 250 GTO (Gran Turismo Omologato) jer je smatrao da dobro zvuči i da će automobilu doneti traženi publicitet. Za nešto manje od 300 dolara doplate na osnovnu cenu od 2500 kupac je dobijao ozbiljno nasviran Tempest sa preko 400 konjskih snaga i nizom tehničkih i kozmetičkih ulepšanja. Legenda je tako rođena, davne 1964. godine…
Druga generacija je doživela kompletan redizajn posle četiri godine i nov oblik koji je stilski bio bliži ostalim mišićavcima, a javlja se po prvi put i legendarni The Judge nivo opreme koji je opstao skoro sedam godina, kroz mnogobrojne promene i kozmetičke izmene.
Paleta boja se naveliko dopunjavala, a sa njom i broj prodatih vozila, uprkos skeptičnim stavovima čelnika kompanije… Kabrioleti su uvek bili najskuplji pa su i dan-danas najređi primerci, jer ih je manje i napravljeno, dok su hardtop i kupe verzije osetno zastupljenije na tržištu polovnih automobila.
Neugled koji je predstavljala treća generacija je nastao zato što je naftna kriza izdivljala iz svih razmera zdravog razuma i marketing odeljenje je odlučilo da se tri magična slova nalepe na automobil koji je delio skoro sve sa Chevrolet-ovim modelom Nova. Metiljava i anemična mašina, Ventura GTO, sa duplo manje snage nego original je bila poslednji trzaj pre nego što je nastupila smrt.
Reinkarnacija se desila posle tačno trideset godina, ako izuzmemo šiljati i ćoškasti koncept iz 1999. godine.
Jedan od boljih slučajeva badge engineeringa u istoriji automobilizma je doneo na svet Pontiac GTO četvrte generacije.
Australijski Holden Monaro je prepakovan u Americi kao novi GTO, sa LS1 V8 motorom i monstruoznim performansama. Iako dizajn možda nije toliko agresivan, ovaj automobil već sada važi za budući klasik, nebitno da li nosi Holden, Pontiac ili Vauxhall znak. Potrajao je na tržištu samo 3 godine. Pontiac se uskoro ugasio, a nažalost i Holden će slediti njegov primer… Camaro, Mustang i Challenger ostaju kao poslednja odstupnica, Muscle Cars za budućnost.

Autor: Matija Dagović

Connoisseur

Fotografije: AutoWP.ru