Autorski tekst
Autor / Vukašin Herbez
DTM šampionat (Deutsche Tourenwagen Meisterschaft) je nemački automobilski šampionat koji se vozio od 1984. do 1996. godine. Iako je reč o relativno svežem šampionatu (koji se pod modifikovanim nazivom i pravilima i dalje vozi), mislimo da „originalni” DTM (1984–1996) zaslužuje malo bliži opis, jer je reč o verovatno poslednjem pravom takmičenju u najboljem tradicionalnom duhu automobilizma. Osim toga, dobar deo vozila koja su mogla da se vide na DTM trkama će biti ili već jesu cenjeni youngtimeri (a jednog dana i oldtimeri).
Originalni DTM je osnovan prema pravilima Grupe A, koja su podrazumevala produkcijske modele sa manjim modifikacijama. U početku, učestvovali su samo privatni timovi sa skoro serijskim modelima i trke nisu bile tako ozbiljne kao kasnijih godina. Među modelima koji su se vozili bili su najbrojniji domaći proizvođači (BMW, Opel, Audi..), mada su se na ranim DTM trkama mogli videti i Ford Sierre, Roveri SD1, Volvo 240 Turbo, pa čak i Ford Mustang…
Za kratko vreme, DTM trke su počele da dobijaju na popularnosti, prvenstveno zbog velike borbe na stazi, poznatih automobila, ali i poznatih imena vozača. Iako je šampionat zamišljen kao prvenstveno nemačka nacionalna serija, dosta vozača iz ostalih evropskih zemalja se takmičilo dok su se trke vozile i u Belgiji, Mađarskoj, Austriji… Tokom godina, pravila su pomalo menjana i vozila su polako napuštala stock specifikacije.
DTM postaje top automobilski spektakl krajem 80-ih i početkom 90-ih godina i to ulaskom fabričkih timova Opela, Mercedesa, BMW-a i Audija. Nemački proizvođači su se borili za prestiž na domaćim stazama i pred internacionalnom publikom jer je, osim u Nemačkoj, DTM postao veoma popularan širom Evrope. Automobili postaju sve sofisticiraniji a serija privlači velika imena auto-sporta, pa su se često penzionisani vozači Formule 1 nalazili za volanom DTM trkača. Keke Rosberg, Jacques Lafitte, Johnny Cecotto, Emanuele Pirro, Nicola Larini, Alessandro Nannini, Stefano Modena, Michele Alboreto i Hans Joachum Stuck.
Ulaskom Alfa Romea i promenom pravila u korist FIA Class 1 propisa, DTM postaje skoro popularan kao i Formula 1, sa rekordima kako po posećenosti tako i po broju ljudi koji je trke pratio preko TV-a. Novi set pravila je propisao zapreminu na 2,5 litra, ali je otvorio vrata za upotrebu najmodernijih tehnologija i materijala, tako da su, od 1993. godine, DTM automobili imali ABS, kevlarske šasije, awd pogon i još mnogo toga, čak neke stvari koje su zabranjene u Formuli 1.
Bez obzira na popularnost i interesantne trke, DTM je polako postajao žrtva sopstvenog uspeha. Automobili su bili sve komplikovaniji i samo su ličili na serijske modele, napredna tehnologija i zahtevno učestvovanje na trkama je skoro eliminisalo nezavisne timove i proizvođače, a kompanije su počele da se povlače zbog ogromih troškova. DTM automobili iz polovine 90-ih su opisivani kao „formula 1 sa karoserijom”.
Sve je to dovelo do privremenog gašenja serije od 1997. do 2000. godine. Danas postoji DTM šampionat ali to više nije „Deutsche Tourenwagen Meisterschaft“, već „Deutsche Tourenwagen Masters“, i ni izdaleka nije tako interesantan i dobar kao stari DTM koji svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji automobilskog sporta, kao poslednje pravo borilište automobilskih gladijatora.
DTM šampioni 1984-1996
- 1984 Volker Strycek (Germany/BMW 635 CSi)
- 1985 Per Stureson (Sweden/Volvo 240 Turbo)
- 1986 Kurt Thiim (Denmark/Rover Vitesse)
- 1987 Eric van de Poele (Belgium/BMW M3)
- 1988 Klaus Ludwig (Germany/Ford Sierra RS500)
- 1989 Roberto Ravaglia (Italy/BMW M3)
- 1990 Hans-Joachim Stuck (Germany/Audi V8)
- 1991 Frank Biela (Germany/Audi V8)
- 1992 Klaus Ludwig (Germany/Mercedes Benz 190E)
- 1993 Nicola Larini (Italy/Alfa Romeo 155)
- 1994 Klaus Ludwig (Germany/Mercedes C-Class)
- 1995 (DTM) Bernd Schneider (Germany/Mercedes C-Class)
- 1995 (ITC) Bernd Schneider (Germany/Mercedes C-Class)
- 1996 Manuel Reuter (Germany/Opel Calibra)
Autor: Vukašin Herbez
