Pravi izbor za Picassov potpis

„…Mislim na ovome svetu ŠTO BI NAGLASIO da…“ nisam neki zaljubljenik u Mercedes-Benz. Oduvek sam imao veliko poštovanje prema istom, ali i osećaj da se taj auto ne kupuje barem dok ne spucaš nekih pet decenija u svoju iskustvom napaćenu zadnjicu. Narod smo sklon zapadanju u stereotipe, pa eto izgleda ni ja nisam imun, tako nekako doživljavam „Merdžu“ svih ovih godina. Mada, u poslednje vreme mi se vizuelno više dopada nego BMW (kojem sam ipak od malih nogu nekako bio naklonjen). Audi ću pomenuti čisto da se stereotipi ispoštuju, ali na tome će i ostati. Jer, ovo o čemu bih ja danas prozborio se ingolstadtskih majstora fotokopiranja ama baš uopšte ne tiče.

Kad bi mi neko ponudio da mogu da izaberem jedan Mercedes-Benz za sebe ali da ga stvarno sa ljubavlju posedujem i vozim, a ne da prodajem ili menjam za nešto drugo, moj mozak se automatski fokusira na jednu sliku koju videh davne 1990. u nemačkom časopisu Auto Motor und Sport. Na sve načine sam pokušavao da iskopam negde tu sliku, ali avaj… Na slici su bili crni BMW M3 Evolution II i Mercedes-Benz 190 E 2.5-16 Evolution II, svaki na po samo dva točka pri ulasku u jednu oštru desnu krivinu. Kao što već rekoh, ljubav prema starom bavarskom bubregaru je već postojala, a W201, nama znan pod brojem 190, sa ili bez raznovrsnih sufiksa, je već neku godinu postojao na tržištu, bio miljenik taksista i gastarbajtera, i to bi mu bilo to. Ali ovo je bilo nešto drugo.

(Mala ispravka: uspeo sam na nekom obskurnom brazilskom blogu da nađem fotku iz istog uporednog testa! Doduše, nije naslovna fotka, već je sa druge strane, i slikani su otpozadi kako na isti način na dva točka uklizavaju u, ovog puta, levu krivinu. Neko je vrlo smisleno razdvojio fotku tako da ću morati da napravim prekid u ovom kreativnom naboju dok to ne skarabudžim u Photoshopu, baš me zanima da li će da izaziva isti efekat kod vas kao kod mene pre te 23 godine. I – voilà!)

Preplavljeni smo hiperprodukcijom današnje automobilske industrije i sve češće se dešava da se dizajnerski jezik jedne kompanije lako pomeša sa jezikom neke druge. Posebno bih stavio akcenat na sve manje vidljive razlike vezane za tradiciju i karakteristike pojedinih država. W201 je nesumnjivo Švaba. Pre 31 godinu on je predstavljao i te kakav napredak i moderan pristup jedne, čak malo i uštogljene kompanije, koja se nije lako priklanjala nekim novotarijama i trendovima nametnutim od strane konkurencije. Oni su danas ti koji izmišljaju budalaštine, nažalost. A za ovog dedicu i sami kažu da su preterali kad je u pitanju razvoj, inženjerska dostignuća i mehanička perfekcija. I dan-danas viđamo na ulicama perfektno očuvane komade, svi bi mogli sedmocifrene kilometraže da dostižu, samo da je delova… Stilski gledano, mislim da predstavlja svojevrstan most između stare škole dizajna i ove nove, zaobljenije i fluidnije, koja je započeta manje-više sa uvođenjem klasnog sistema u redove Mercedesovog proizvodnog programa. Posebno mi se sviđaju asimetrični retrovizori, koje je posle nasledio i megauspešni W124.

Paleta motora i menjača je bila očekivana i sastojala se uglavnom iz četvorocilindarskih agregata uz par vrlo zanimljivih izuzetaka (malo znani 2.6-litarski redni šestak kao i još neke pikanterije o kojima će malo kasnije biti više reči). Postojalo je mnoštvo posebnih verzija, ali entuzijasti uglavnom najviše pamte 2.3-16 verziju čiji motor je razvijao i danas aktivni i kultni Cosworth. Prvenstveno su hteli da pariraju Audiju u rally šampionatima, ali kada su shvatili da nemaju mnogo šanse, čelnici Mercedesa su se ipak okrenuli DTM-u. Ubrzo je predstavljena jača verzija, 2.5-16, ali je Mercedes postajao sve manje odlučan da u javnosti priznaje da jedna mala britanska kompanija projektuje i izrađuje motore za sportske verzije automobila.

1984. je organizovana trka šampiona na novoj deonici Nurburgringa, gde su učesnici (trenutni tadašnji kao i bivši vozači Formule 1) vozili posebno pripremljene 190 E 2.3-16. U trci je pobedio neki nepoznati klinac, Ayrton Senna.

Kad je BMW izbacio M3 Sport Evolution, u Mercedesu nisu dugo čekali tako da je predstavljen 2.5-16 Evolution, sa naglašenim aerodinamičkim i mehaničkim poboljšanjima. Nudio se i AMGov power pack sa još 30 konjskih snaga više.

BMW izbaci M3 Sport Evolution II, odmah za njima i Mercedes. Ovo je najjača varijanta koja je ikad postojala sa svojih 235 konja i maksimalnom brzinom elektronski limitiranom na 250 km/h. Za današnje standarde to i nije nešto specijalno, ali meni to ni nije toliko bitno. Tu je enormno zadnje krilo i celokupan bodykit specijalno redizajniran da obezbedi bolje performanse (priča se da je BMW izjavio kako će oni da sagrade potpuno nov vazdušni tunel ako se utvrdi da to krilo ičemu služi). I jedne i druge Evolucije je napravljeno samo po 502 komada da bi se poštovala pravila homologacije za DTM. Svi su crni, osim poslednja dva, koja su srebrna. Ja tu ništa ne bih dirao.

I tako dođosmo do nekakvog kraja gde valja izvući kakav zaključak. Činjenično stanje je da se samo lud ili slep čovek neće oduševiti ovakvim automobilom, makar i mrzeo Mercedes-Benz iz dna duše. Dakle, dragi moji Mercedesomrzci, nadam se da sam vam pomogao da bar malo manje mrzite, a možda i da vidite i naučite nešto novo. Ako ne, šta da vam radim, gledaćete ga neretko iz ove perspektive još mnogo, mnogo decenija, ako ne i vekova.

Autor: Matija Dagović

Connoisseur