Ovo je priča o našem fejlu, sjajnoj zabavi, lepom vremenu, odličnom društvu i događaju koji ti ispuni dan na najbolji mogući način i kom ćemo se uvek vraćati kad god smo u prilici. Reli Mladosti je održan drugog dana leta gospodnjeg 2014. godine u organizaciji ASK „Zemun“. Start je bio na platou ispred Opštine Zemun i tu kreće naša priča.
Iako smo već izveštavali sa ovog događaja, nikad nismo učestvovali. Upregnuli smo našu mlađanu užičku strelu, boje mat trula višnja, izlepili je nalepnicama, natočili plin i sa velikim entuzijazmom krenuli u pohod na medalju. Smatrali smo da je prikladno doći kragujevačkom „stock“ limuzinom i time proveriti njene sposobnosti.
Izabrali smo startni broj 8. Ne znajući šta nas zapravo čeka, nonšalantno smo se prijavili i overili konkurenciju. Naša klasa je bila najbrojnija. Sve sami proizvodi Zastave. A onda smo dobili instrukcije na nekoliko papira. I tada je usledila panika. Pa šta je sad ovo? Kude ćemo mi da teramo ovo, crni Marko? Ajde ti čitaj, a ja ću da vidim sa veteranima ovog događaja šta nam je činiti.
U suštini, stvar je vrlo prosta. Samo treba da ispoštujete ono što je napisano. Naš zadatak je da, po već određenim vremenskim intervalima, idemo od poligona do poligona i ispunjavano zadatke. Sve se to upisuje, sabira i oduzima, pa se tako svako kašnjenje ili prerani dolazak kažnjava. Tu smo već osetili pritisak starije gospode koja, iziritirana našim amaterizmom, blago gubi živce i pritiska nas. Konkurencija grize, čoveče. To hoće da pojede sve! Željni su podijuma!
Mi se nismo dali iznervirati, već smo lagano ušli u štos i pokupili fazone i fore. Hladne glave smo izašli na prvi poligon gde nam je zadatak bio da za tačno 30 sekundi izvozamo „osmicu“. Svako odstupanje se kažnjava. Izuzetna preciznost mog kolege vozača i pribranost mene kao suvozača rezultira sjajnim vremenom. Odstupanje se merilo stotinkama, a kod konkurencije sekundama (na kraju se ispostavilo da sat nije radio kako treba, pa smo pukom slučajnošću bili toliko uspešni).
Rasterećeni i potpuno opušteni nastavili smo naše putovanje od poligona do poligona. Rešavali smo testove, jeli sladoled, ponovo vozili „osmicu“, zezali se, smirivali uzrujane seniore i proveli se kao bogovi. Naš voljeni stojadin se nije ni zakašljao. Sve što je bilo u njegovoj mogućnosti on je uradio najbolje što je mogao. Mi smo se nadali barem pretposlednjoj poziciji.
I uspeli smo! Nismo bili poslednji. Na ručku, po završetku relija, dok smo čekali rezultate i gledali one pehare, nadali smo se da ćemo barem podići neku plaketu. Umesto toga, podizali smo samo ovale roštilja i salate i dodavali kolegama na drugom kraju stola. I to nam je iskreno bilo više nego dovoljno. Reli Mladosti nas je oduševio. Jedan naizgled kompleksan događaj vas na tako lep i prirodan način razveseli da vam je prosto žao što se završio. Sledeće godine dolazimo sa ubojitim oružjem. Bitno je pobediti!
Autor: Vukašin Medić
Fotografije: Vojislav Vujanić, Vukašin Medić
Ostavite odgovor
1 komentar
Hahahaha, srpski Top Gear 😀
Galerija
106