Srebrni huligan

Ime XJ220 onima koji nisu zaljubljenici u automobile ne znači mnogo. Inženjerski magovi, dizajneri, mehaničari i svi članovi tima koji su vredno i strasno radili na projektu su ovom neverovatnom automobilu od samog starta dali radni naziv „XJ220“ prosto zbog činjenice da je trebalo da dostiže maksimalnu brzinu od 220 milja na čas (iliti 354.1 kilometara na čas).
Kada sam bio dete, odnekud sam dobio kalendar firme Standox koja se bavi proizvodnjom boja i lakova za automobile i čini mi se da je za mart mesec bio baš Jaguar XJ220. Popriličnog formata je bio taj kalendar, i to je bio prvi put da sam video veliku sliku ovog lepotana u svoj svojoj sili i slavi. Pre toga se nešto lovilo po Auto Magazinu, Auto Klubu ili uvoznim italijanskim i nemačkim časopisima, ali on je uvek ostajao neka nedodirljiva, savršena enigma… I dan danas cenim da ću biti najsrećniji čovek na svetu kada i ako ga budem video uživo. Avaj…
Teška vremena su zahtevala drastične mere, a Jaguaru nikako nije išlo u tom periodu. Osamdesete godine prošlog veka renomirani proizvođač može samo zlurado da pamti po tome što je izgubio imidž ikone koji je gajio prethodnih decenija, uglavnom zbog osetnog pada kvaliteta izrade i opšte nemogućnosti da se ide u korak sa glavnim rivalima. Na sve načine je pokušavao da se domogne stare slave, i na kraju je čovek po imenu Jim Randle ukazao na izvesno svetlo na kraju tunela.
Ovaj gospodin je bio šef odeljenja za dizajn i inženjering u Jaguaru, u periodu od 1978. do 1991. i mogu ga okarakterisati samo kao jednog sanjara i neustrašivog heroja. On je uprkos svim nedaćama izabrao možda najnelogičniji i najteži mogući način da svoju kompaniju izvuče iz fekalija. Projekat XJ220 je bio njegova ideja, i on je oko sebe okupio tim od dvanaest volontera, zaposlenih u Jaguaru, koji su pristali da za 0 funti rade na celom projektu, neretko i prekovremeno. Ceo tim je interno prozvan „The Saturday Club“. Gospodin Randle je imao viziju kojom je hteo Jaguar da spasi od propasti tako što bi svetu podario ultimativni supercar, koji bi bio najbrži i opremljen najsofisticiranijom i najnaprednijom tehnologijom. Keith Helfet je individua zaslužna za vanvremenski dizajn i nezaboravni vizuelni identitet, osoba koja je učinila da XJ220 utka put mnogim drugim automobilima koji su hrabro nastavili stopama u ekstravaganciju i egzotičnost linija i proporcija.
Neizbežno je pomenuti još jednog mangupa koji je imao veliki udeo u stvaranju ovog britanskog sna. Dotična baraba se zove Tom Walkinshaw. On je vlasnik čuvene kompanije TWR (Tom Walkinshaw Racing) i onaj koji je na osnovu pređašnjih uspeha i iskustava ubedio ljude iz Jaguara da može da im obezbedi dobar publicitet tako što bi osvojio ETCC šampionat u vozilima koje priprema njegov tim. Uspevši u tome, veze između njegove kompanije i Jaguara su se osetno učvrstile i u maju 1988. godine je osnovana zasebna firma pod imenom Jaguar Sport Ltd. i njeno zaduženje je bilo da se bavi sportskim ambicijama regularnih i trkačkih automobila pod okriljem Jaguara.
Prionuše ljudi na rad vezan za „regularne“ Jaguarove modele, ali o tome nekom drugom prilikom. Nas ovde zanima to što je Walkinshaw bio zadužen za razvoj motora i mnogih drugih komponenti, a sve to zasnovano na njegovom ekstenzivnom trkačkom iskustvu. Prvobitno je XJ220 zamišljen sa V12 motorom, pogonom na sva četiri točka, upravljanjem na svim točkovima i mnogim drugim pikanterijama koje su tada mogle da se zamisle samo u naučno-fantastičnim filmovima. Bar je styling ostao nepromenjen…
Uprkos minimalnom budžetu, Randle se dovijao na sve načine. Pošto je sarađivao na mnogim projektima i van matične kompanije, zadužio je mnoge manje firme i dobavljače i pridobio ih da rade bez ikakve nadoknade uz obećanje da će biti uključeni u proizvodnju ako projekat preživi i preraste u serijski automobil. Hteli su da naprave najbrži trkački automobil, koji je mogao da se koristi i kao svakodnevno vozilo, i da se uz pomoć varijabilne aerodinamike ponaša kao svojevrstan „multipraktik“. Mnogo se polagalo i u pasivnu i aktivnu sigurnost, što je bilo vrlo neuobičajeno za taj period i te uslove rada.
Prvobitna zamisao je bila da se motor prilepi na ultralaganu aluminijumsku šasiju i da se sve gradi odatle, tako da su svi dalji elementi podređeni performansama. Dizajn koji je Helfet uradio je bio više nego skin deep, i inkorporirao je izuzetno revolucionarna svojstva uz ekstenzivno korišćenje MIRA vazdušnog tunela. Jedan od kurioziteta je činjenica da je XJ220 jedan od prvih serijskih automobila čiji razvoj je uključivao i posebne mere pri razvoju aerodinamike sa donje strane automobila kako bi se postiglo što bolje prianjanje i downforce. Od samog početka je ostalo načelo da će motor da se nađe pod staklenim poklopcem, što je pikanterija često kopirana u budućnosti od strane mnogih kasnijih supercar i hypercar proizvođača. Iako je toliko ljubavi i pažnje uloženo u njega, XJ220 je ipak morao da pretrpi pregršt kompromisa u svojoj razvojnoj krivulji…
Prvi prototipovi su imali obećani V12 motor (6.2L/510KS) i pogon na sva četiri točka, ali se pokazalo da je sa tim ključnim odlikama automobil bio jednostavno pretežak da bi ispunio sva očekivanja svojih tvoraca. Jedan od retkih preživelih nosi broj šasije XPO102 i karakterističnu crvenu boju.
Automobil je prvi put predstavljen zadivljenoj javnosti 1988. u Birmingemu, na tadašnjem British Motor Showu. S obzirom na neverovatan odziv, TWR je napravio studiju isplativosti i došlo se do zaključka da je serijska verzija mogla da se sprovede u delo ali uz osetne izmene. Pre svega, motor koji se našao u serijskoj verziji je umanjeni V6 sa 3.5 litara zapremine (biturbo, 550KS/645Nm), da bi se smanjila težina, spustilo gravitaciono težište i poboljšao ukupni balans. Pogon na sva četiri točka je takođe odbačen kao opcija, na uštrb performansi i u korist smanjenja ukupne težine. Scissor vrata su izbegnuta, a ceo automobil je neznatno skraćen u odnosu na koncept predstavljen u Birmingemu.
Jaguar je zvanično najavio serijsku proizvodnju 1989. godine i tada je rečeno da će se XJ220 proizvesti u ograničenoj seriji od 350 komada po ceni od 361,000 funti. Za samo jedan dan formirana je lista od preko 1,500 potencijalnih kupaca koji su presrećno mahali blanko čekovima. Da bi se uopšte dospelo na listu čekanja, bilo je potrebno uplatiti depozit od pozamašnih 50,000 funti. Prvih 350 koji su se odazvali pozivu za davanje depozita su bili uvršteni na famoznu listu čekanja. Ubrzo su usledili problemi neverovatnih razmera…
Oni koji su bili dovoljno talični da budu na listi odobrenih kupaca su se uskoro suočili sa povećanjem cene na 460,000 funti. Oko 75 potencijalnih kupaca su bili umešani u pokušaje da odustanu od kupovine, i usledili su mnogi sudski sporovi. Među poznatim ličnostima koje su ipak platile za svoj XJ220 su Elton John i Sultan od Bruneja, koji je tražio da Pininfarina redizajnira njegov primerak kako spolja tako i iznutra.
Kada se podvuče crta, napravljeno je ukupno 287 primeraka, od kojih su 6 komada specijalne XJ220S verzije sa karoserijom od karbon fibera i jačim motorom, potpisani od strane kompanije TWR.
Iako nije postizao svoju sanjanu maksimalnu brzinu (Martin Brundle je uspeo na Nardo stazi da iscedi iz njega 217.1 milja na čas), XJ220 je ostao jedan od onih posebnih automobila, koje doživljam kao neke duhove, otrgnute od vremena i zamrznute u večnom savršenstvu. Nije doneo Jaguaru željeni prosperitet, ali je ostao zapamćen kao unikat. Srećnici koji su ga vozili kažu da je neverovatno brz, a opet gospodski i beskompromisno udoban i luksuzan iznutra. Lud, a ipak promišljen. Srebrni, a ipak huligan. Svete, treba nam još ovakvih dragulja, koji čine da nikada ne prestajemo da budemo opčinjeni dečaci.
P.S. Apel šeicima iz Dubaija: molim vas da ne ostavljate LeMans Blue Jaguare XJ220 napuštene usred pustinje sa samo 900 kilometara na cajgeru.

Autor: Matija Dagović

Connoisseur

Fotografije:AutoWP