SSC Tuatara – Connoisseur Almanah

Da li ste znali da Carroll ili ti Karolj Shelby nije bio jedini sa tim prezimenom, a da je bitan za auto industriju? Neki od vas znaju za kompaniju SSC, što je skraćeno od Shelby Super Cars. Oni koji znaju za SSC sigurno znaju zato što je njihov prvi model Aero odmah pucao visoko i izazivao na crtu automobile kao što je Veyron. Sa dva turbopunjača Aero je izbacivao i preko 1300 konja na zadnju osovinu, a u verziji Ultimate je potukao Bugattijev brzinski rekord sa 412 km/h sve dok Francuzi nisu uzvratili Super Sportom par godina kasnije (431 km/h). SSC je 1999. osnovao Jerod Shelby, koji, odmah da razjasnimo, nije u bilo kakvom srodstvu sa pokojnim Mađarom.

Mlađani Jerod je oduvek maštao da bude prvi Amerikanac koji će da pomrsi konce Ferrariju, Bugattiju, Lamborghiniju i kompaniji.
 
U suštini sva ta atletika i nije toliko bitna, čak je i pomalo dosadna i zamorna. Aero svakako nije neki postulat modernog dizajna, i izgleda kao neki generički supercar nastao za potrebe reklame neke aftermarket kompanije koja pravi motorna ulja ili felne ili… tako nešto. Dakle, vizuelni identitet je vrlo kritičan. Brojke govore u prilog da je u pitanju vrlo ozbiljna zverka, i skidam kapu svim inženjerima koji noćima nisu spavali da bi to sve uopšte bilo moguće. Ali… i dalje automobil ne izaziva nikakvu emociju, nikakav nadražaj u genitalijama… ništa.
A onda su najavili svoj drugi automobil. Dobro, ruku na srce, to je već postala i frustracija jer je davno bilo kad mi se neki supercar toliko svideo, a ovi nikako da ga konačno puste u proizvodnju. Tuatara je posebna vrsta reptila koja je najsličnija gušterima a obitava samo na teritoriji Novog Zelanda. Dakle, ime je surova egzotika, i pristaje mu odlično. Navodno na maorskom to znači „mali šiljci po leđima“. Koliko je to slatko, zar ne?
Na prvu loptu opšta linija podseća na Ferrari Enzo, ali već posle par sekundi promatranja ta referenca u potpunosti nestaje i pred vama je jedan stvarno skladan, lep i moćan supercar. Sa identitetom. Sa odašiljačima za uznemiravanje muških (a i ženskih) genitalija. A Amerikanac. Neverovatno.
 
Pošto je Aero već bio izuzetno zahtevan tehnološki poduhvat zbog kog je Veyron morao da bude dodatno nasviravan, možete da zamislite šta su ovaj put sve napravili. Za početak, auto izgleda mnogo konkretnije i prepoznatljivije. Ispod haube se opet nalazi V8, zapremine 6.9 litara (što kaže moj kum, „there’s no replacement for displacement“) koji regularno izvlači 1370 konja, mada kažu da kad se poskidaju sve budalaštine za zaštitu životne sredine ta cifra raste na 1700 ako ne i malo jače. Obrtni momenat isporučen na zadnju osovinu je 1735 Nm. Ne, nisam pogrešio, to su stvarni podaci. Ima kamiona koji se ne bi postideli te cifre.
Najavljeno je ubrzanje od 0-100 km/h za 2.3 sekunde i maksimalna brzina od 444 km/h. Aerodinamika je razvijana i testirana u NASA pogonima, a ceo automobil je pokretni poligon za isprobavanje najnovijih tehnoloških rešenja i materijala.
 
Unutrašnjost ipak nije spartanski rešena već obuhvata sve što bi bilo logično zateći u svakom luksuznom američkom automobilu, sa sve touch screen navigacijom, zadnjom kamerom, specijalno krojenim sedištima i brzinomerom koji ide do 480 km/h.
Automobil je u poslednjim fazama testiranja i poslednja vest je da su motor i menjač nadmašili sva očekivanja i da se uskoro očekuje početak proizvodnje. U Bugattiju krizni štab verovatno mesecima već ne spava.

Autor: Matija Dagović

Fotografije: AutoWP.ru