Talk the Talk
Autor / Vukašin Medić
U septembru je, treću godinu zaredom u Beogradu održan trodnevni skup zvan „24 Sata Elegancije“. Ovaj događaj je povod da našim gradom prodefiluju retki, muzejski i unikatni primerci automobila koje možda ne bismo imali prilike da vidimo ni u statičnom okruženju nekog izložbenog prostora. Iako su automobili samo jedan deo priče, prvi put je, posle tri godine, zaista bilo više dobrih razloga da posetimo ovaj događaj. Jedan od glavnih povoda je ekskluzivna prilika da, zahvaljujući našim prijateljima iz „Scuderia Zagreb“, u četiri oka popričamo sa dizajnerom poslednjeg Rolls-Royce Wraith modela, gospodinom Pavlom Trpincem. Pored gospodina Trpinca ovom razgovoru je prisustvovao i PR Rolls Royce-a za Evropu (Nemac, naravno), koji je tu bio kako bi povlačio ručnu i pazio šta i kako se priča o RR brendu. Samim tim je razgovor bio vremenski, a i sadržajno ograničen. Šta smo mi to pričali sa njima, pročitajte u nastavku.
B: Prvo bih hteo da popričamo o samim počecima. Kako čovek rođen u Beogradu dođe do pozicije glavnog dizajnera u RR?
PT: Od ranog detinjstva sam bio zainteresovan za automobile. Dovoljni su mi bili papir i olovka, automobilčići i Lego kocke da se zabavljam ceo dan. Kroz tu igru sam polako počeo da detaljnije ulazim u svet automobila. Nastavio sam istim tempom kroz osnovnu školu, ali sam u srednjoj školi bio u dilemi da li da svoje dalje školovanje nastavim u tom pravcu ili da se okrenem nečemu profitabilnijem na kraće staze. Srećom, ipak sam odlučio da nastavim dalje, jureći svoje dečačke snove. Upisao sam Akademiju Primenjenih Umetnosti u Beogradu. Po završetku Akademije, primljen sam na master studije u Nemačkoj. A odmah po dobijanju master diplome dobio sam posao u BMW-u. A sada sam u RR-u.
B: Da li je tvoj posao u BMW-u bio nalik ovom u RR, tj. da li si učestvovao u dizajnu nekog od njihovih modela?
PT: U BMW sam radio pod okriljem Advance Design odeljenja koje nije projektovalo automobile, već određene komponente koje će se jednog dana možda naći u budućim BMW vozilima. Nešto nalik razvijanju prototipa, samo što smo bili usredsređeni na detalje, a ne na kompletan automobil.
B: Ono što je mene uvek zanimalo jeste proces od ideje do realizacije automobila. Kako dolazi do začetka ideje o novom RR modelu? Ko i na koji način odluči o samom modelu i koji je prvi korak u tom procesu?
PT: Prvenstveno, hteo bih da naglasim da se taj proces u RR-u potpuno razlikuje u odnosu na sve ostale proizvođače automobila. Mi se u potpunosti vodimo željama naših kupaca. Pažljivo slušamo sve njihove želje i snove. Takođe, imamo tu prednost što znamo svakog našeg kupca ponaosob jer ne prodajemo mnogo vozila, samim tim imamo priliku da razgovaramo sa njima, da ih upoznamo i ustanovimo šta im se sviđa, šta ne, da li im nešto nedostaje i da li žele nešto novo od naše kompanije. Dakle, mi smo u potpunosti privrženi našim korisnicima. Sam proces stvaranja ne pruža prvenstvo prolaza ni dizajnerskom timu, ni inženjerskom timu, već oni rade paralelno. Ako bismo pokušali da stvorimo auto dajući prednost nekom od timova, to bi trajalo predugo, a niko nema taj luksuz. Jednostavno, klijenti ne žele da čekaju.
B: Moje sledeće pitanje se odnosi na dizajnerski aspekt tog procesa pošto je gospodin Trpinac imao ključnu ulogu u kreiranju Wraith-a. Ja kao laik mogu da kažem da se apsolutno ne razumem u dizajn, i zato me zanima da li u početnim fazama dizajniranja automobila morate odmah da obratite pažnju na standarde i propise koje svaki automobil mora da ispuni? Prvenstveno mislim na bezbednost, jer su godinama zahtevi komisija zaduženih za bezbednost sve stroži, a automobili sve „deblji“. Da li su prvi nacrti već pod uticajem tih propisa?
PT: Naravno. Mi u startu znamo šta možemo i šta ne možemo da uradimo, tj. koji su nam limiti. Naše želje i ideje ne mogu uvek da postanu stvarnost, ali imamo sreću da radimo u takvoj kompaniji gde je komunikacija između ljudi uključenih u taj proces odlična. Razmenom ideja i iskustava lako uspevamo da dođemo do rešenja koje zadovoljava kako naše, tako i njihove potrebe.
B: Ok, ali recimo da imamo sledeći problem: dizajn vašeg A stuba je idealan, savršenih dimezija i prati liniju automobila. Ali, inženjeri znaju da je on kao takav strukturno preslab i da neće moći da ispuni bezbednosne standarde. Kako se rešava taj problem?
PT: Upravo ta komunikacija koju smo spominjali sprečava da se tako nešto desi. Pre nego što se donese bilo kakva odluka koja može da utiče na rad ostatka tima, mi kroz razgovor nalazimo rešenje i na kraju imamo gotov proizvod u najkraćem mogućem roku. Ne postoji izazov pred kojim ćemo pokleknuti, zbog toga što se od samog početka radi na izbegavanju potencijalnih problema i izazova te vrste.
B: Dakle, kao i sam RR, ljudi koji rade na njemu su praktično bulletproof. Pošto nemamo mnogo vremena, prekinućemo sa pitanjima od ličnog interesa i preći na pitanja vezana za sam model koji nosi vaš potpis (iako su mi iz RR više puta napomenuli da je to rad tima, a ne jedne osobe, na renderu stoji jedan potpis, a ne kolekcija autograma). Pitanje koje se samo nameće je pozicija RR Wraith-a na tržištu. Tokom prezentacije ste rekli da je RR prekinuo saradnju sa Bentley-em zato što niste želeli da „hranite“ njihovu sportsku narav. A Wraith se sada predstavlja kao najbrži RR svih vremena. Da li je to blagi korak ka sportskoj strani koju je RR pokušao da izbegne?
PT: Prvo, smatram da RR ne može da se poredi sa drugim brendovima u automobilskom svetu. Naša konkurencija su jahte i privatni avioni i helikopteri. Da bismo pričali o poziciji Wraith-a moramo da pogledamo kompletnu ponudu RR-a. Vreme kada RR najbolje posluje je onda kada može da ponudi dva različita modela. Na jednoj strani imamo model Phantom, sa Coupe i Drophead Coupe izvedbom. A na drugoj strani je Ghost, a sada je pridodat i Wraith. Novi model će privući nove i mlađe kupce. Dakle, on ima svoju vrlo bitnu ulogu. Verujemo da je Wraith ultimativni grand turismo za džentlmene. Ali kad već to kažem, mnogo dama je izjavilo da je izuzetno lep i da žele da ga kupe. Zato bih preformulisao prethodnu rečenicu i rekao bih da je Wratih ultimativni grand turismo za poznavaoce. Mislim da je to pravi slogan i da upravo objašnjava svrhu ovog modela.
B: Da, poznavaoci su ciljna grupa svih nas. Ljudi koji se razumeju i znaju šta imaju pred sobom. Kao što postoje ljudi koji izuzetno cene kvalitetna odela, od najboljih materijala i krojena po meri, isti ti ljudi cene i ono što RR donosi sa sobom. Taj osećaj tradicije, kvaliteta i jedinstvenosti koji niko drugi ne može da im ponudi u automobilskom svetu. Nažalost, trenutno u svetu postoji pregršt, nazovimo ih, instant-milionera koji će kupiti RR samo da bi pokazali svoju moć, a ne da bi uživali u suštini vaše marke. Da li vam to smeta ili je profit najvažniji?
PT: Ja verujem da svaki kupac RR zna tačno šta se nalazi iza scene i šta RR sve donosi sa sobom osim osnovne svrhe, a to je prevoz od tačke A do tačke B. Mi ne bismo postali simbol prestiža da ljudi ne znaju koliko rada i umešnosti je uloženo u izradu svakog modela ponaosob. Zato smatram da je svaki kupac dobro upoznat sa našom tradicijom. I mišljenje svakog od njih je bitno za naš dalji razvoj.
B: Da li to znači da možemo očekivati uskoro jedan SUV model iz RR? Po različitim medijima postoje spekulacije, čak i neki renderi koji ukazuju na to. Čini mi se da bi to bio poraz za RR i da bi time izgubio puno vernih klijenata. Mada, profit je ključna stvar.
PT: Uveravam Vas da RR neće napraviti SUV model. Ne mogu da kažem da nikada neće napraviti SUV model, ali sigurno ga neće biti u ovoj i narednoj deceniji. Ta skraćenica se čak ni u šali ne spominje u krugovima naše fabrike. A profit je druga priča.
B: Kad smo već spomenuli profit… RR je važio za prilično razuzdanu marku automobila koja je uvek ili na ivici propasti ili je jedna od najprofitabilnijih automobilskih kompanija. Šta je RR dobio i da li je nešto izgubio dolaskom BMW-a?
PT: Iako je RR sada u vlasništvu BMW-a, i dalje je sam svoj gazda. Ali, to ne znači da BMW nema uticaj na nas. Ono što nama Bavarci donose je prvenstveno tehnologija koja je već razvijena za njihova sadašnja i buduća vozila. Sada mi ne moramo da ulažemo novac u neke komponente, već gotovo da ih imamo spremne na polici u Minhenu. Dakle, u moru tih komponenti, mi jednostavno proberemo šta nam odgovara. Ostatak sami projektujemo. Druga bitna stavka jeste 10.000 ljudi koji su spremni da rade u RR-u. I to su ljudi koji su već prošli kroz rigoroznu selekciju, među njima i ja. Treća bitna, nekima možda i najbitnija prednost jeste pristup novcu. Mi ne moramo više da idemo u banku i da pravimo biznis plan ne bismo li objasnili zašto je baš taj budući model profitibilan, i kako će uspeti da dobiju svoj novac nazad. BMW od nas jedino zahteva pozitivan bilans, sve ostalo je na nama.
B: Takvog partnera sanja svaki proizvođač, zar ne? Imati velika sredstva na raspolaganju, pozitivan bilans kao uslov, i jednog od najjačih automobilskih brendova kao staratelja.
PT: Za razliku od minhenskog partnera, RR nema kratkoročne planove i ne menja modele na svake četiri, pet ili šest godina. O svakom našem projektu se razmišlja minimum deset godina unapred. On tek nakon decenije postojanja sme da pokaže svoje slabosti. Dotle mora biti savršen i na vrhu.
B: Mislim da je to upravo i suština RR. Biti na vrhu i nedostižan, ma koliko se konkurencija trudila. Zato je RR najbolji auto na svetu. Gospodine Pavle, hvala Vam na izdvojenom vremenu. Nadam se da ćemo se u budućnosti češće viđati i slobodnije pričati o vašoj profesiji i automobilskom svetu.
PT: Takođe, hvala i Vama.
Autor: Vukašin Medić
Fotografije:Car body design, Vrele Gume i AutoWP
