Tamed Horse – Ford Mustang

Amerikanizacija više nije proces kroz koji prolazimo. To je sada stanje u kome se nalazimo. Amerikanizovani smo!

Posle kraha kompletnog sveta nakon drugog svetskog rata, jedva ogrebana Amerika je silovito uletela u svaki ćošak našeg života. Učili su nas kako da poslujemo, proizvodimo, učimo, radimo, volimo, jedemo, dišemo… Tiha invazija je pokucala na vrata i ušla bez mnogo pitanja. Najgora stvar koju su uradili je što su nas naučili da sve gutamo kao da smo životinje. Gutamo tehnologiju, informaciju, obuću, odeću, hranu i piće. Samo daj da što više toga prođe kroz naše ruke. Živimo brzo, konzumiramo brzo i razmišljamo sporo. I nema tu mnogo revolta. U mašini smo svi, samo se neko sa tim pomiri, a neko se u glavi bori i tripuje da je neki mega car.

Sva ta opsesija za gutanjem svega je krenula iz njihovog dvorišta. Pogledajte nama najbližu tematiku – automobili. Nije se marilo za gorivo i prostor – samo masivno. Kada za kupanje mog dede je bila manja nego zapremina američkog motora. Automobili su svake godine dobijali novi izgled, nove motore i nove enterijere. Masovno štancovanje u nadi za masivnom zaradom. I pored svega toga, automobili su retka, ako ne i jedina stvar, koju nam nisu uvalili. Ne samo da ih je stari kontinet iskulirao, već smo im sada prodali našu ideju prevoznog sredstva. Mada, sporadični napadi na našu teritoriju i dalje postoje. Samo su prilično mlaki. Poslednji i najbitniji pucaj preko bare je Ford Mustang. Američka ikona koja rame uz rame sa Levisom, Mekdonaldsom i koka-kolom peva himnu svog naroda.

O reci, možeš li videti svetlo rane zore… Automobilski proizvod vešto nazvan Mustang plasiran je u pravo vreme poletnom kapitalističkom društvu koje ga je usisalo iz prodajnih salona. Već sutradan je postao zvezda. Dobar glas se daleko čuje, pa je tako i priča o uspehu stigla do naših ušiju. Bez direktnog kontakta sa proizvodom, počeli smo da maštamo o njemu. I ta mašta se hranila i hranila putem filmova, muzike i svega ostalog. Mustang – kakav auto. Hoću ja barem igračku, znak, majicu… Daj mi bilo šta!

Trebalo je da prođe čitavih pedeset godina da bi se Ford okuražio i poslao svoju zvezdu preko bare. I za to trebaju solidna muda. Realno, sve prethodne generacije bi evropljani usrali na testovima, napljuvali bi sve i brend Mustang nikada ne bi više smeo ni da proviri. Srećom, bili su strpljivi i napravili automobil dostojan Evrope. Kriminalno zadnje vešanje je napokon zakoračilo u moderno doba. Paleta agregata je takođe blago razumnija. Govorimo naravno o EcoBoost motoru od 2.3 litre zapremine i ne tako malih 310 ks.

Kasno je sada i besmisleno pričati o nekom testu i gubiti se u podacima. Poenta cele ove priče su pitanja sledeće prirode – Da li se čekanje isplatilo i da li još uvek želimo Mustanga? Prvi utisak je izuzetan. Dugačka hauba ispred vas, konkavni volan, okrugli instrumenti – retro vajb nas je kupio. Bilo nam je čudno, vozeći se kroz grad, koliko pažnje privlači. Dan je bio tmuran, kišovit i prohladan, ali to nije sprečavalo momke i devojke da otvore svoje prozore na semaforima i zamole za jedan urlik V8 motora „Jako mi je žao, ljubitelju automobila, ovo je motor sa duplo manje cilindara i šest puta manje zvuka…“

Mustang je V8, to svi očekuju. Ništa sporno.Sporna je debljina novčanika. Tanki novčanici će svoju sreću potražiti u EcoBoost-u. Ovo Eco u nazivu daje prizvuk brige o ekologiji, ali mislim da svima u glavi zvuči kao ekonomija – ona što barata sa novčanicama. Međutim, nema ništa loše u 310 „konja“ pod haubom. Automobil se vrlo lako i poletno kreće. Veštački zvuk u kabini prihvatite i lepo vam je. Snage ima i u svakodnevnoj upotrebi verovatno nećete poželiti više. Barem ne u prvih nekoliko meseci vožnje. Spremnost za igru vas brzo uveri da V8 možda i nije potreban… Mada je to veliki znak pitanja. Dakle, Mustang još uvek drži pozitivan skor.

Sama vožnja ovako velikog automobila je u startu zabrinjavajuća. Gabariti postavljaju pitanja „Da li ću moći ući, proći, izaći?“ Ali kao i sa svakim kombijem, brzo se naviknete, pa se vozite kao da ste rođeni tako debeli. Mustang je zabavan. Baš je zabavan. Volan je težak taman koliko treba, ujedno i precizan. Vešanje odlično pregovara sa neravninama i iznenadnim promenama na putu i uliva sigurnost pred svaki sledeći manevar. Sigurnost i zabava vas teraju da se zaigrate, čak i pri manjim brzinama. Malo guza iskoči, malo kontra i osmeh… Znate ono kada potapšete volan i kažete u sebi „Bravo, bre!“. To vam Mustang donosi svaki dan.

Mustang je super auto. Nije sjajan, ali jeste ikona i to ponosno pokazuje kako spolja tako i unutra. Odgovor na pitanje je: „Ne, ne želim Mustanga“. Kao i sve što nam Amerika daje, izuzetno me brine dugotrajnost te zabave koju ovaj automobil pruža. Nekako kao da ima jasan rok trajanja. Najveći problem je verovatno motor koji je ipak „poor mans choice“. Da znam da me čeka V8 svakog jutra, verovatno se ne bih tako osećao. Isto kao što ne bih ispijao litre filter kafe kao svaki Amer, već bih pažljivo izabarao svoj espreso za taj dan. Evropa ni ovo neće progutati. Jbg…

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Vojislav Vujanić