Tihi ubica – Volkswagen Golf R

Individualna percepcija i mišeljenja su ono što nas, ljubitelje automobila, stalno dovodi u konflikt. Retko kad se neko složi sa sagovornikom. Isto tako, kada stvaramo mišljenje o nečemu samo na osnovi pisanih reči, sukobi su još češći i besmisleniji. Zbog toga – brzina je relativna stvar. Varira od toga da li se nalazi u našoj glavi, na parčetu papira ili je osećamo kroz pritiskanje organa u našem telu.

Mnogo automobila je brzo. Ali isto tako, mnogo tih automobila je neupotrebljivo. Zbog toga je njihova realna i upotrebna brzina diskutabilna. Oni nisu napravljeni da njihovu prestrašnu moć osetite u gradu ili na nekim lokalnim putevima sa proređenim saobraćajem. Limitirani smo zakonom, uslovima na putevima i učesnicima. Zato se mnogi ne igraju svojim silnim novcem na točkovima tek tako.

Međutim, u tom realnom okruženju postoji ubitačno oružije. Projekat koji VW grupacija provlači kroz poslednjih šest generacija Golf modela. Menjao je naziv, pogon, motor… Hothatch koji to sigurno više nije – Golf R.

Istorija najozbiljnije verzije Golfa startovala je od druge generacija najpopularnijeg automobila na Balkanu. Tada je homologacijska verzija Rallye bila tehnološki daleko naprednija od običnog GTI-a i karakterisao ju je pogon na svim točkovima – čuveni Syncro. Treća generacija je pod haubom dobila kompaktni VR6 motor. Četvrta generacija je ostala upamćena po bednom pokušaju GTI verzije, ali i po preozbiljnom R32 modelu u koji se tada, prvi put u istoriji, ugrađivao automatski menjač sa duplim kvačilom, svima poznatiji kao DSG. Isti naziv i gotov isti model je dobila i peta generacija Golfa.

Od sledeće generacije VW kreće ozbiljnije da polira i picani svoje urbano oružije. VR6 motor od 3.2 litra zapremine menja svoje mesto sa manjim, dvolitarskim, motorom i zbog toga R gubi svog druga, broj 32. Logično, Golf MK6 R je u to vreme bio najači i najbrži kompaktni VW svih vremena. Zamerana mu je nedovoljna sofisticiranost koja je krasila malobrojne konkurente.

Naše današnje predstavljanje, Golf MK7 R, je vrhunac decenijskog truda VW da od najpraktičnijeg i najrazumnijeg automobila na planeti napravi mašinu za skidane skalpa svima koji se usude da kroče na njegovu teritoriju. Svaka urbana sredina je njegovo carstvo. Prvi bih ja, da imam novac, kupio nešto što konkurecija nudi, tipa: Focus RS, A45 ili možda čak RS3. Organski ne podnosim Golfa i nikada se neću pomiriti sa njegovim rezultatima. I pored svega toga, moram priznati da je Golf R vrhunski skrojeno odelo koje je narodni auto pretvorilo u krotitelja naloženih konkurenata.

Sedma generacija je možda i najlepša verzija Golfa do sada. Nažalost, kod R verzije akcenat je stavljen na diskretnost. Što možda i nije neka mana ako pogledamo konkurente koji su strašno želji pažnje. Najupečatljivije su preogromne felne od 19 inča, nešto diskutabilnijeg dizajna, ali nije da to ne može da se promeni. Takođe, dva dupla izduva ne mogu da sakriju potencijal R-a. Ostatak automobila je prilično „tih“ i nema mnogo napadnih detalja koji bi laiku pomogli da spozna njegovu ubitačnost.

EA888 je verzija dvolitarskog motora koji pokreće R-a. Agregat isporučuje snagu od 300 „konja“ i ispaljuje Golfa do 100km/h za 4.9 sekundi. I sad vi meni recite šta mislite o toj brzini? Da li ovih par brojeva mogu da nam objasne koliko je to stvarno brzo? Ne, ne mogu, ali je to u realnim uslovima prestrašno… Naravno, Haldex pogon na sva četri točka pomaže da se snaga prenese na podlogu.

I sada, zašto je Golf R baš tako dobar? Nije najmoćniji, nije najlepši, nije najagresivniji… Njega krasi balans između civilizovanog i životinjskog. Svi se trude da po nečemu istaknu baš svoj automobil, pa preteraju na nekom polju. VW je uradio pametnu stvar i učinio da ti, kao običan čovek, možeš da ceniš i ono najbitnije, iskoristiš sve njegove vrline na putu od prodavnice, pa sve do kuće na Zlatiboru. Ne volim Golfa, ali je đavoljski dobar i nemojte misliti da je on samo još jedan brzi hot hatch. Gazi on sve pred sobom, uverili smo se u to…

Autor // Vukašin Medić
Fotografije // Stefan Šobot