Najave, koncepti, datumi, rokovi, procene, studije izvodljivosti, saradnja. Sve je to deo jedne velike priče i pompe koja je bila uvod za Tojotin model GT86. Auto je napokon stigao u Srbiju a mi smo se svojski potrudili da budemo na prvoj novinarskoj prezentaciji u regionu i sada ćemo pokušati da vam prenesemo utiske.
Pošto nam je ovo prvi test novog automobila, pokušaćemo da ga predstavimo na onaj način koji bi nama lično odgovarao, bez nepotrebnih informacija i sličnih stvari. Svako od vas je pročitao gomilu testova i znate kako to treba u teoriji da izgleda, dakle, neki šablon mora da se ispoštuje, ali mi ćemo barem pokušati da ga učinimo zanimljivijim.

Pređimo na stvar. Tojota GT86 je već neko vreme sa nama, ali čisto u elektronskom obliku, nismo je videli uživo, nismo je čuli, nismo je dodirnuli. E, pa, tome je došao kraj. Juče smo prisustvovali novinarskoj prezentaciji ovog dugo najavljivanog modela. Početak prezentacije je počeo usmenim predstavljanjem glavnih osobina auta i rečenicom da se ovim automobilom Tojoti vraća strast koja joj je nedostajala proteklih par godina. Iskreno, ne znam da li je iko ikada u glavi povezao Tojotu sa rečju strast, ali dobro, zato je ovaj model tu.

EKSTERIJER

Auto na slikama, koje već godinu dana kruže po Internetu, ne izgleda baš kako treba. Baš iz tog razloga jedva sam čekao da ga vidim uživo i da pokušam da odgonetnem šta mi to toliko smeta na automobilu. Ipak, prvi utisak je bio pozitivan. Auto je daleko skladniji nego na slikama, proporcionalan i, može se reći, lep. Posle prvog utiska, logično, sledi i onaj drugi, kada oko polako otkriva detalje koji ili prijaju ili smetaju. I upravo tog trenutka sam shvatio šta mi najviše smeta na njemu. Sada će jedan Nakoto San iz Tojote početi da štuca i kroz glavu će mu proći misli o harakarakikirikiju.
Možda će zvučati šašavo, ali auto ima previše svetlosnih detalja. Da pojasnim. Tu su veliki prednji farovi, agresivnog izlgeda, unutar kojih se nalaze dnevna poziciona svetla i klasična sočiva. Zatim, ispod njih, integrisani u braniku su kockasti migavci, a ispod migavaca su okrugla svetla za maglu. A onda je i na krajevima branika dodat još jedan par migavaca. Nekako se previše stvari tu dešava, ispred vas. Odličan, ljuti prednji branik sa velikim usisom i prelepim šablonom na grilu, stavljen je u drugi plan. Ista stvar se ponavlja pozadi, diskutabilni zadnji farovi i rikverc-svetlo sa katadiopterom integrisanim u difuzor. Opet izuzetno agresivan i lep zadnji kraj, sa dva velika izduva je izbačen iz prvog plana.
Bočnu liniju krase veliki, ispupčeni blatobrani a unutar njih prilično jednostavne felne sa dimenzijom guma 215/45 R17 direktno sa Priusa. To je vizuelno nedovoljno da popuni taj prostor, pa auto izgleda kao da je na ćopavcima a ne na fabričkim felnama. Jadan Nakoto. Ipak, najlepši vizuelni aspekt automobila ćete pronaći tamo gde ga najmanje očekujete. To su dve linije koje kreću od znaka na haubi, prelaze preko krova, gde prave udubljenje, i završavaju na zadnjem spojleru, koji bi bez toga izgledao vrlo čudno, ali ovako ima svrhu.
Kada na kraju sagledam celokupan auto ponovo, odričem se prvog utiska koji sam stekao na slikama. On je sada mnogo bolji, a i ti pomenuti nedostaci se vrlo lako mogu rešiti, tako da auto dobija krajnju pozitivnu ocenu. Dakle, Nakoto, brate, mojne se sečeš zbog mene.

ENTERIJER

Ne, ovde nemamo zamerki. Bez zamerki. Ništa. Nada. Položaj upravljačem je odličan; odličan je zato što ne znamo za savršeno. Lepo ušuškate svoju guzu, sve komande su vam tu, na dohvat ruke, auto vas zagrli, vaše je samo da ga terate muški. Ili možda da sami noću, u nekom zabačenom delu grada, uživate u dodiru divnih, mekanih delova instrument table, finog mirisa kože ili da prstima nežno prelazite preko crvenih štepova na sedištu i vratima. Pozadi su dva mesta u obliku sedišta. Idealno za ostavljanje torbi koje nisu stale u gepek. Dve osobe će se fino prevesti u ovom autu, nema sumnje, a ona polovina ili četvrtina treće osobe će već nekako pronaći svoje mesto.
Šalu na stranu, koliko god spoljašnost bila diskutabilna, unutrašnjost je urađena baš kako treba. Gledate na veliki centralni obrtomer, a kroz šoferku vidite i dva ispupčena prednja blatobrana koji vam pomažu u proceni veličine auta. Više puta nam je naglašeno da su upravo to hteli da postignu, idelanu vozačku poziciju, a Japanci što namere, to i urade.

POGON

Tojota je, prilikom projektovanja ovog automobila, postavila sebi zadatak da napravi sportski automobil sa niskim težištem i malom težinom čime bi se dobile odlične vozne karakteristike. Brzina samog automobila je stavljena u drugi plan. Da bi ispunili ove zadatke, inženjeri su se odlučili za boxer motor i upravo konfiguracijom koju sa sobom donosi ovaj motor uspeli da reše većinu svojih problema. Boxer motor je delo Subaruovih, dok je sistem dvostrukog ubrizgavanja delo Tojotinih inženjera.
Na papiru, kao i uživo, performanse motora nisu baš za pohvalu, 200 ks i 205Nm, gde se najveći obrtni moment isporučuje tek posle 6000 obrataja. Vožnja ovog automobila Ibarskom magistralom će sigurno biti zabavna. Ali, Japanci nisu hteli brz, već gibak, lagan i agilan automobil, a to su i postigli.

DETALJI

Na prvi pogled deluje kao da je projektovanje ovog modela bilo konfuzno, kao da nisu mogli da se odluče šta će i gde će da stave, kako će da izgleda; kao da je postojala borba različitih interesa unutar proizvođača. Ipak, to je jedna velika varka, a svaki detalj automobila je tu iz pravog razloga. Linije koje smo pominjali, a kreću od haube motora, tu su da povećaju downforce i stabilnost automobila. Gume sa Priusa su tu prvenstveno u cilju smanjenja troškova proizvodnje, ali takođe i da bi novi vlasnik auta, promenivši ih u neku širu dimenziju, poboljšao vozne karakteristike.
Dakle, auto je napravljen tako da vas natera da ono što vam se ne sviđa promenite, a pri tome vas i nagradi. Ono što nije za pohvalu je zvuk motora. Na leru zvuči kao poljoprivredna mašina, a na stazi se ne čuje. Tojota je rešila taj problem tako što je veštački, kroz zvučnike automobila, ubacila zvuk motora, ali to je samo odmoglo, jer si ti, kao vozač, svestan toga. Svrha dva velika izduva ostaje misterija. Zaključili smo i da auto ima prosečnu potrošnju, videli smo kako dosipaju gorivo… Nema vradžbina.

TEST RUN

Napokon smo došli i do vožnje. U automobilu smo proveli pet krugova na Navak stazi. Zvuči zabavno, zar ne? Prva dva kruga vas provoza instruktor, zatim dva kruga provozate vi, a peti služi da bi se auto ohladio. I dalje zvuči zabavno? Iako mi nismo neki vrsni vozači, smetala nam je potpuno uključena kontrola stabilnosti koja ima tri nivoa, pa nas je ona tokom vožnje često naglo prekidala, a nekada zna i da zbuni čudnim zvucima i feedback-om koji šalje.
Dva kruga koja smo imali na raspolaganju su nam donekle dočarala mogućnosti auta. Oseća se da je auto lagan, brzo odgovara na pokrete upravljačem i lako je ispoštovati idealnu putanju. Hod menjača je precizan, kratak i lako je snaći se u kritičnim trenucima kada je potrebna brza promena stepena prenosa. Motor mora da se tera u obrtaje, to smo već i rekli, a na Navaku, auto ne prelazi četvrti stepen prenosa, tako da nekih ozbiljnijih brzina nije bilo. Kočnice su poslužile, nema zamerki.
Automobil je definitivno zabavan, možete da radite sa njim šta hoćete, a on će vas veselo poslušati. Kao neko kučence, tu je da se mazi, zeza, trčkara, ali ne i da ugrize. Nadamo se da ćemo automobil dobiti kao test-vozilo na više dana, pa ćemo uspeti da kompletiramo sliku o njegovim sposobnostima.

ZAKLJUČAK

Mnogi novinari će ovim završiti priču o ovom modelu i preći na sledeći novitet. Ipak, ovaj model će tek postati zanimljiv i priča upravo počinje. Sve je ovo bio samo uvod u priču zvanu GT86. Preko bare se već izbacuju modifikacije, Hunters-i su spremili svoju verziju za Gatebil, a i drugi spremaju svoje viđenje ovog modela. Svi su čekali i tražili novi, kultni automobil iz Tojote, a to su i dobili. Ono što mi u Srbiji nismo dobili jesu veće plate i povoljan kredit za automobil od 33k eura. Ko zna, jednog dana, na mobile.de…